Како је Бранислав Недимовић искулирао Бојана Пајтића, или: шта је Б. Пајтићу и Н. Лемајићу уместо сликања за ТВ Дневник сервирано у ресторану „Посејдон“

Зашто је новинарима занимљиво како је можда будући премијер Војводине, сремскомитровачки градоначелник Бранислав Недимовић искулирао „понуду која се може одбити“, засигурно одлазећег актуелног премијера северне српске покрајине Бојана Пајтића? Сервирајући њему и његовим чаушима хладно игнорисање, у најбољем лемајићевском жанру бављења политиком, као нечим веома личним, али што је ипак само посао. Као културан човек, Недимовић је Пајтићу и његовима платио роштиљ у ресторану „Посејдон“, али им није причинио жељено задовољство да се са ускоро бившим премијером појави у ТВ вестима. Што би се рекло, послужите се и ај’те кући, јер већ је касно…

Без обзира на то да ли је огрезао у ону врсту радњи за које га терете српски напредњаци, Бојан Пајтић неоспорно није неинтелигентан човек. Не само зато што је носилац титуле доктора наука (све масовније у употреби, иначе) и што је професор на новосадском Правном факултету. Иако као председник војвођанске владе, солдатским жаргоном речено, броји ситно, још увек показује знаке политичког живота, мада му, руку на срце, живахност јењава, али тако је то, јер ко се политике лаћа, од политике и страда.
Елем, када је Град Сремска Митровица решио да гради базен, који ће се налазити поред Пословно-спортског центра Пинки, морао је да реши имовинска питања око дела земљишта које се налази у власништву Покрајине. Та трансакција је обављена, Град је Покрајини платио 3,6 милиона динара, и ствар би ту требала да буде решена. Један од наводних услова ове купопродаје био је да се примопредаја обави под сјајем медијских рефлектора, што представља својеврстан ултиматум у тзв. лемајићевском стилу и начину бављења оним што се овде назива политиком.
Знајући да је помало уцењен од стране Пајтића и његових чауша, градоначелник је Недимовић не баш радо прихватио овакве госте у Градској кући, свестан да само он као овлашћено лице има легалитет потписа на купопродајном документу. Прогутао је кнедлу и допустио Пајтићу да се пред камерама слика, малтене као задужбинар и добротвор, иако је земљиште продао, а не поклонио. Мада је могао и ово друго, с обзиром да митровачки напредњаци из неког разлога, још од после избора 2012. држе уз скуте митровачки ДС, који се овде не понаша као опозиција, већ пре као скутоноша, односно колаборациониста. Али то је ваљда политика.
Била је то још једна жућкаста шарада у граду где су на власти напредњаци, а какав је однос према Пајтићу показало се и тиме што нико од напредњачких функционера, сем градоначелника Бранислава Недимовића и директора Дирекције Владимира Санадера (који су морали по функцији), није присуствовао овој „примопредаји“. Док су са Пајтићеве стране, лепо дотерани, сем „покрајинаца“ били и овдашњи Ненад Лемајић, Никола Будошан и Милорад Попадић. Оно, Лемајић јесте неформални шеф, али зашто ту није био и формални председник Градског одбора ДС Мирослав Кендришић? Осим, ако није истина оно што се прича: да се већ увелико нутка напредњацима, не би ли у још ком мандату био директор митровачке Болнице, те да му је до садашње странке стало као до лањског снега? Како год.
Оно што је за новинаре занимљиво свакако је питање: како је можда будући премијер Војводине, сремскомитровачки градоначелник Бранислав Недимовић искулирао „понуду која се може одбити“, засигурно одлазећег актуелног премијера северне српске покрајине Бојана Пајтића? Сервирајући њему и његовим чаушима хладно игнорисање, у најбољем лемајићевском жанру бављења политиком, као нечим веома личним, али што је ипак само посао. Као културан човек, Недимовић је Пајтићу и његовима платио роштиљ у ресторану „Посејдон“, али им није причинио жељено задовољство да се са ускоро бившим премијером појави у ТВ вестима. Што би се рекло, послужите се и ај’те кући, јер већ је касно…
Тако су Пајтић и његови добили роштиљ, али не и сликање са градоначелником у ударном термину на ТВ дневнику. Недимовић је показао да је вешт политичар, док је Пајтићу запао класичан земаљски роштиљ у ресторану који носи име бога мора. А што не би могло? Када могу да се фалсификују табеле из Фајненшел Тајмса, по којима су покрајина Војводина и покрајина Инђија два најбоља места за улагање страних инвеститора. Што се, јелте, видело из приложеног.

ПИСМА ЧИТАЛАЦА: мрак, мрак, тотални је мрак, или ко су жути мајстори на струју?

Редакцији М новина недавно се јавио читалац Милан Божовић из Сремске Митровице, револтиран нестанком струје у време божићних празника. У свом писму, које објављујемо у целости, он каже:
Можда не бих ни осетио потребу да Вашој Редакцији упутим ово писмо, да се није десила непријатност по грађане Сремске Митровице, којима је на Бадње вече нестало електричне енергије. У диспечерском центру су ми рекли да је у питању квар, а од познаника сам телефоном био обавештен да струје немају читави делови града око Водне улице, Насеља Пејтон, Јалија и ко зна све где. Свако коме се деси пред Божић да остане без струје, има добар разлог да буде љут, јер струја коју плаћамо није ни мало јефтина. И док сам, чекајући можда пар сати да струја дође, нисам могао да се не сетим и 11. децембра прошле године, када је премијер Србије Александар Вучић долазио у Сремску Митровицу, односно у фирму „Ламес“. Тада је у центру града, додуше на свега неколико минута, такође нестала струја. Без икакве најаве и обавештења. Наводно је такође у питању био некакав квар, бар су нам тако рекли у Електровојводини.
Имам разлога да се с правом упитам: да ли нестанак струје у Сремској Митровици, кад овај град посећује премијер Александар Вучић, или на Бадње вече, представљају својеврсну диверзију, која зна се коме одговара пред предстојеће изборе? Тим пре, што до „непланираних кварова“, примера ради, није дошло и недавно, 12. јануара, када је Сремском Митровицом парадирао Бојан Пајтић са његовим жутим пратиоцима.
Како то објашњавате?
Како и сам станујем у делу града, који није имао струје за време божићних празника, потпуно разумем револтираност нашег читаоца. А када је у недељу коначно обзнањено оно што смо сви очекивали, то јест да нас, поред покрајинских и локалних, чекају и ванредни парламентарни избори, с разлогом се питам да ли ће се митровачка Електровојводина побринути да још који пут нестане струје? Разумемо огорченост оних делова руководства ове монополске фирме, која је по свом нахођењу и мимо контроле намештала јавне набавке и друге ствари. Јасно је да нису баш сви били радосни када је руковођење централизовано, а многи директори остали кратких рукава. Разумемо да у тој врсти беса има оних који се на свој начин свете актуелној власти. Али кад нестане струја у Сремској Митровици, не трпе само Вучићеви гласачи, већ и сви други грађани Сремске Митровице.