Kako je Branislav Nedimović iskulirao Bojana Pajtića, ili: šta je B. Pajtiću i N. Lemajiću umesto slikanja za TV Dnevnik servirano u restoranu „Posejdon“

Zašto je novinarima zanimljivo kako je možda budući premijer Vojvodine, sremskomitrovački gradonačelnik Branislav Nedimović iskulirao „ponudu koja se može odbiti“, zasigurno odlazećeg aktuelnog premijera severne srpske pokrajine Bojana Pajtića? Servirajući njemu i njegovim čaušima hladno ignorisanje, u najboljem lemajićevskom žanru bavljenja politikom, kao nečim veoma ličnim, ali što je ipak samo posao. Kao kulturan čovek, Nedimović je Pajtiću i njegovima platio roštilj u restoranu „Posejdon“, ali im nije pričinio željeno zadovoljstvo da se sa uskoro bivšim premijerom pojavi u TV vestima. Što bi se reklo, poslužite se i aj’te kući, jer već je kasno…

Bez obzira na to da li je ogrezao u onu vrstu radnji za koje ga terete srpski naprednjaci, Bojan Pajtić neosporno nije neinteligentan čovek. Ne samo zato što je nosilac titule doktora nauka (sve masovnije u upotrebi, inače) i što je profesor na novosadskom Pravnom fakultetu. Iako kao predsednik vojvođanske vlade, soldatskim žargonom rečeno, broji sitno, još uvek pokazuje znake političkog života, mada mu, ruku na srce, živahnost jenjava, ali tako je to, jer ko se politike laća, od politike i strada.
Elem, kada je Grad Sremska Mitrovica rešio da gradi bazen, koji će se nalaziti pored Poslovno-sportskog centra Pinki, morao je da reši imovinska pitanja oko dela zemljišta koje se nalazi u vlasništvu Pokrajine. Ta transakcija je obavljena, Grad je Pokrajini platio 3,6 miliona dinara, i stvar bi tu trebala da bude rešena. Jedan od navodnih uslova ove kupoprodaje bio je da se primopredaja obavi pod sjajem medijskih reflektora, što predstavlja svojevrstan ultimatum u tzv. lemajićevskom stilu i načinu bavljenja onim što se ovde naziva politikom.
Znajući da je pomalo ucenjen od strane Pajtića i njegovih čauša, gradonačelnik je Nedimović ne baš rado prihvatio ovakve goste u Gradskoj kući, svestan da samo on kao ovlašćeno lice ima legalitet potpisa na kupoprodajnom dokumentu. Progutao je knedlu i dopustio Pajtiću da se pred kamerama slika, maltene kao zadužbinar i dobrotvor, iako je zemljište prodao, a ne poklonio. Mada je mogao i ovo drugo, s obzirom da mitrovački naprednjaci iz nekog razloga, još od posle izbora 2012. drže uz skute mitrovački DS, koji se ovde ne ponaša kao opozicija, već pre kao skutonoša, odnosno kolaboracionista. Ali to je valjda politika.
Bila je to još jedna žućkasta šarada u gradu gde su na vlasti naprednjaci, a kakav je odnos prema Pajtiću pokazalo se i time što niko od naprednjačkih funkcionera, sem gradonačelnika Branislava Nedimovića i direktora Direkcije Vladimira Sanadera (koji su morali po funkciji), nije prisustvovao ovoj „primopredaji“. Dok su sa Pajtićeve strane, lepo doterani, sem „pokrajinaca“ bili i ovdašnji Nenad Lemajić, Nikola Budošan i Milorad Popadić. Ono, Lemajić jeste neformalni šef, ali zašto tu nije bio i formalni predsednik Gradskog odbora DS Miroslav Kendrišić? Osim, ako nije istina ono što se priča: da se već uveliko nutka naprednjacima, ne bi li u još kom mandatu bio direktor mitrovačke Bolnice, te da mu je do sadašnje stranke stalo kao do lanjskog snega? Kako god.
Ono što je za novinare zanimljivo svakako je pitanje: kako je možda budući premijer Vojvodine, sremskomitrovački gradonačelnik Branislav Nedimović iskulirao „ponudu koja se može odbiti“, zasigurno odlazećeg aktuelnog premijera severne srpske pokrajine Bojana Pajtića? Servirajući njemu i njegovim čaušima hladno ignorisanje, u najboljem lemajićevskom žanru bavljenja politikom, kao nečim veoma ličnim, ali što je ipak samo posao. Kao kulturan čovek, Nedimović je Pajtiću i njegovima platio roštilj u restoranu „Posejdon“, ali im nije pričinio željeno zadovoljstvo da se sa uskoro bivšim premijerom pojavi u TV vestima. Što bi se reklo, poslužite se i aj’te kući, jer već je kasno…
Tako su Pajtić i njegovi dobili roštilj, ali ne i slikanje sa gradonačelnikom u udarnom terminu na TV dnevniku. Nedimović je pokazao da je vešt političar, dok je Pajtiću zapao klasičan zemaljski roštilj u restoranu koji nosi ime boga mora. A što ne bi moglo? Kada mogu da se falsifikuju tabele iz Fajnenšel Tajmsa, po kojima su pokrajina Vojvodina i pokrajina Inđija dva najbolja mesta za ulaganje stranih investitora. Što se, jelte, videlo iz priloženog.

PISMA ČITALACA: mrak, mrak, totalni je mrak, ili ko su žuti majstori na struju?

Redakciji M novina nedavno se javio čitalac Milan Božović iz Sremske Mitrovice, revoltiran nestankom struje u vreme božićnih praznika. U svom pismu, koje objavljujemo u celosti, on kaže:
Možda ne bih ni osetio potrebu da Vašoj Redakciji uputim ovo pismo, da se nije desila neprijatnost po građane Sremske Mitrovice, kojima je na Badnje veče nestalo električne energije. U dispečerskom centru su mi rekli da je u pitanju kvar, a od poznanika sam telefonom bio obavešten da struje nemaju čitavi delovi grada oko Vodne ulice, Naselja Pejton, Jalija i ko zna sve gde. Svako kome se desi pred Božić da ostane bez struje, ima dobar razlog da bude ljut, jer struja koju plaćamo nije ni malo jeftina. I dok sam, čekajući možda par sati da struja dođe, nisam mogao da se ne setim i 11. decembra prošle godine, kada je premijer Srbije Aleksandar Vučić dolazio u Sremsku Mitrovicu, odnosno u firmu „Lames“. Tada je u centru grada, doduše na svega nekoliko minuta, takođe nestala struja. Bez ikakve najave i obaveštenja. Navodno je takođe u pitanju bio nekakav kvar, bar su nam tako rekli u Elektrovojvodini.
Imam razloga da se s pravom upitam: da li nestanak struje u Sremskoj Mitrovici, kad ovaj grad posećuje premijer Aleksandar Vučić, ili na Badnje veče, predstavljaju svojevrsnu diverziju, koja zna se kome odgovara pred predstojeće izbore? Tim pre, što do „neplaniranih kvarova“, primera radi, nije došlo i nedavno, 12. januara, kada je Sremskom Mitrovicom paradirao Bojan Pajtić sa njegovim žutim pratiocima.
Kako to objašnjavate?
Kako i sam stanujem u delu grada, koji nije imao struje za vreme božićnih praznika, potpuno razumem revoltiranost našeg čitaoca. A kada je u nedelju konačno obznanjeno ono što smo svi očekivali, to jest da nas, pored pokrajinskih i lokalnih, čekaju i vanredni parlamentarni izbori, s razlogom se pitam da li će se mitrovačka Elektrovojvodina pobrinuti da još koji put nestane struje? Razumemo ogorčenost onih delova rukovodstva ove monopolske firme, koja je po svom nahođenju i mimo kontrole nameštala javne nabavke i druge stvari. Jasno je da nisu baš svi bili radosni kada je rukovođenje centralizovano, a mnogi direktori ostali kratkih rukava. Razumemo da u toj vrsti besa ima onih koji se na svoj način svete aktuelnoj vlasti. Ali kad nestane struja u Sremskoj Mitrovici, ne trpe samo Vučićevi glasači, već i svi drugi građani Sremske Mitrovice.