„NIZ PRU­GU“, NO­VI RO­MAN JE­LE­NE NE­DIĆ – Život u kupleraju

U sve­ča­noj sa­li Srp­skog do­ma u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci 15. de­cem­bra odr­ža­na je pro­mo­ci­ja dru­gog ro­ma­na Je­le­ne Ne­dić „Niz pru­gu“. Or­ga­ni­za­tor pro­mo­ci­je i iz­da­vač ovog ro­ma­na je Cen­tar za kul­tu­ru „Sirmijumart“.
U svom, dru­gom po re­du, ro­ma­nu, kroz sli­ka­nje por­tre­ta, po­stup­ke i men­ta­li­tet glav­ne ju­na­ki­nje Ne­ve­ne, ali i osta­lih pro­ta­go­ni­sta, Je­le­na pri­ča pri­ču ko­ja do­ti­če mno­ge. Kroz ro­man se pro­vla­če da­nas ak­tu­el­ne te­me, kao što su na­si­lje u po­ro­di­ci, pad mo­ra­la u dru­štvu, pro­sti­tu­ci­ja, pod­vod­ni­štvo, ko­rum­pi­ra­nost, po­hle­pa za nov­cem, si­ro­ma­štvo, vlast…
Autor­ka ro­ma­na Je­le­na Ne­dić ka­že da je že­le­la da uka­žem na pro­blem pro­sti­tu­ci­je u smi­slu da se ne ra­di sa­mo o ta­mo ne­kim že­na­ma la­kog mo­ra­la, ne­go da ima lju­di iz na­še oko­li­ne ko­ji su uvu­če­ni u taj svet i da ni­su u pi­ta­nju sa­mo že­ne ne­go i de­voj­či­ce ko­je su pri­mo­ra­ne da se ba­ve pro­sti­tu­ci­jom. Iako ni­je ima­la kon­takt sa pro­sti­tut­ka­ma, već je ovu te­mu u knji­zi ob­ra­di­la na osno­vu svo­jih pret­po­stav­ki, želela je da po­ka­že da se iza eti­ke­te pro­sti­tut­ke za­pra­vo kri­je lič­nost sa po­re­klom, de­tinj­stvom, lič­nost sa stra­ho­vi­ma, sno­vi­ma, na­da­nji­ma, že­lja­ma i stra­ho­vi­ma. Na­me­ra joj je bi­la da po­ka­že da su ta­kve že­ne ta­ko­đe spo­sob­ne da vo­le i že­le da bu­de vo­lje­ne.
– Pro­sti­tut­ka u ovom ro­ma­nu ni­je pred­sta­vlje­na is­klju­či­vo kao ro­ba na pro­da­ju i ni­je pri­ka­za­na kao ne­ko ko je svo­jom vo­ljom iza­brao taj put. Ži­vot je sta­vlja pred ve­li­ka is­ku­še­nja, a pri tom je okru­že­na lju­di­ma ko­ji žmu­re na nje­nu ne­sre­ću. Ne­ve­na je pri­ka­za­na kao iz­gu­blje­na de­voj­či­ca, bez pra­vog sreć­nog de­tinj­stva, bez pra­vog oslon­ca, pri­ka­za­na je kao de­voj­či­ca ko­ja mo­ra br­zo da od­ra­ste i da se sna­đe u sve­tu ko­ji je pre­ma njoj pri­lič­no su­rov. Na­vi­kla na gru­bost i na­si­lje, ona za bo­lje ne zna. I kao što vo­li ne­pri­ja­tan zvuk vo­za, jer je na nje­ga na­vi­kla, ta­ko vo­li i onog ko joj na­no­si bol i sve du­blje je gu­ra u pro­past. Tru­di­la sam se da ovu pri­ču sa­gle­dam iz per­spek­ti­ve dve lič­no­sti i to lič­no­sti ko­je su pot­pu­no raz­li­či­te, ali su jed­na­ke po sla­bo­sti ko­ja je ista za sve ko­ji za­đu u svet po­ro­ka. To su no­vi­nar i de­voj­či­ca u raljama prostituciji. No­vi­nar kao sa­mo­sve­sna iz­gra­đe­na lič­nost, od­ra­stao čo­vek ve­li­kog ži­vot­nog is­ku­stva, kao ne­ko ko je po­ro­di­čan čo­vek, ko ima pro­fe­si­o­nal­ni i dru­štve­ni ugled, a opet ni­šta mu­dri­ji i pa­met­ni­ji od jed­ne de­voj­či­ce. Ona gre­ši za­to što že­li da do­bi­je ono što joj ne­do­sta­je, a to su lju­bav, oslo­nac, si­gur­nost, ali gre­ši tra­že­ći sve to na po­gre­šnom me­stu. A onaj ko­ji sve to ima u svo­joj po­ro­di­ci, to­nu­ći sve du­blje u op­se­si­ju, na kra­ju i po­hle­pu, sve to sta­vlja na koc­ku i gu­bi. Po­ku­ša­la sam da kroz lik zlo­čin­ca, pro­sti­tut­ke i in­te­lek­tu­al­ca po­ka­žem da u ma­te­ri­ja­li­stič­kom sve­tu u ko­jem vla­da no­vac, sva­ko mo­že da se na­đe u si­tu­a­ci­ji da po­sta­ne ro­ba, stvar na pro­da­ju. Kao što pro­sti­tut­ka pro­da­je se­be, to či­ni i no­vi­nar jer ne pi­še pri­če is­klju­či­vo pre­ma svom lič­nom na­ho­đe­nju, već vr­lo če­sto i po tu­đoj že­lji. Kao što ma­kro pro­da­je te­la, ta­ko no­vi­nar pro­da­je pri­če o dru­gim lju­di­ma če­sto ugro­ža­va­ju­ći nji­ho­vo do­sto­jan­stvo i sam ži­vot. I po­sta­vlja se pi­ta­nje ko u toj tr­go­vi­ni za­pra­vo šta do­bi­ja a šta gu­bi, i da li je ve­ći gre­šnik onaj što pro­da­je te­lo ili du­šu – na­vo­di Je­le­na Ne­dić.
Raz­li­či­te okol­no­sti i fak­to­ri, unu­tra­šnje i spo­lja­šnje pri­ro­de, ži­vot u sve­tu pu­nom po­ro­ka i sla­bost onih ko­ji ne mo­gu da mu se od­u­pru, do­vo­de do gu­blje­nja ose­ća­ja za stvar­nost, za dru­ge, pa čak i do tra­gič­nih po­sle­di­ca. Su­prot­no mrač­nim sli­ka­ma, po­no­ru, po­gre­šnim iz­bo­ri­ma, oda­no­sti po­roč­nom ži­vo­tu i pre­pu­šta­nje nje­go­vim, naj­če­šće, tra­gič­nim po­sle­di­ca­ma, po­sto­je i iskre na­de i sve­tlo­sti, ko­je sim­bo­li­šu op­ti­mi­zam i lju­bav. A za če­ga će se, od to­ga, opre­de­li­ti po­je­di­nac, za­vi­si od nje­ga sa­mog, no ne­ma sum­nje da na nje­gov unu­tra­šnji svet i od­lu­ke, i po­zi­tiv­no i ne­ga­tiv­no uti­ču i de­ša­va­nja u spo­lja­šnjem sve­tu, po­u­ka je ove knji­ge.
U mu­zič­kom pro­gra­ma uče­stvo­vao je Vuk Mu­ški­nja, dok su li­ko­ve i sce­ne iz ro­ma­na oži­ve­li Je­le­na To­mić, Ni­ko­la Stan­ko­vić i Go­ran Vu­ča­no­vić, a re­ži­ju i dra­ma­ti­za­ci­ju tek­sta je ura­dio Ste­fan Tajbl.
Ovo ve­če je ima­lo i hu­ma­ni ka­rak­ter, jer je ce­lo­ku­pan pri­hod od pro­da­je knji­ge bio na­me­njen Op­štin­skom udru­že­nju gra­đa­na Srem­ske Mi­tro­vi­ce za po­moć oso­ba­ma sa auti­zmom.

B. Se­la­ko­vić