POMOĆ U KUĆI – VIŠE OD USLUGE

Podrška za život u sopstvenom domu

Najda Ranđelović i Dragica Dimitrijević

Za starije ljude koji žive sami, daleko od dece i srodnika, dolazak gerontodomaćice često nije samo pomoć oko kuće. To je i prilika za razgovor, osećaj sigurnosti i saznanje da neko misli na njih. Upravo je to suština usluge Pomoć u kući, koju koriste odrasle i starije osobe koje zbog godina, bolesti ili invaliditeta više ne mogu samostalno da obavljaju sve svakodnevne aktivnosti, a nemaju dovoljnu podršku porodice.
Uslugu na teritoriji Grada Sremska Mitrovica trenutno koristi 75 korisnika, o kojima brine 13 gerontodomaćica i tri gerontodomaćina. Potreba za ovom vrstom podrške iz godine u godinu raste, čemu doprinose starenje stanovništva, sve veći broj samačkih domaćinstava i činjenica da deca i srodnici starijih često žive u drugim gradovima ili inostranstvu. Ipak, trenutno nema korisnika na listi čekanja.
Kome je i koliko pomoći potrebno procenjuje se pojedinačno. Stručni radnici sagledavaju zdravstveno stanje, funkcionalne sposobnosti, uslove života i porodičnu podršku, nakon čega se pravi individualni plan usluge.
Najda Ranđelović iz Čalme već 19 godina radi kao gerontodomaćica. Bila je deo prve generacije koja je počela da pruža ovu uslugu po selima i jedina je iz te postave koja se i danas bavi tim poslom. Trenutno brine o šest korisnika u Čalmi i Divošu, dok ih je u jednom periodu bilo čak 15.
Za ovaj posao opredelila se gotovo slučajno. Dok je 2007. godine boravila na lečenju u Sremskoj Kamenici, shvatila je da joj prija da pomaže ljudima. Provela je 26 dana u bolnici i kako sama kaže bilo joj je dosadno, pa je pomagala drugima. Kada je kasnije tražila posao, prijavila se za obuku za gerontodomaćice koju je organizovao tadašnji biro za zapošljavanje.
– Savetnik mi je odmah rekao da to nije nimalo lako, ali ja sam želela da probam i nisam se pokajala, kaže Najda.
Njen radni dan nema unapred određenu dužinu. Sve zavisi od potreba korisnika. Pomoć obuhvata nabavku, pripremu i sređivanje prostora, pomoć pri kupanju i presvlačenju, kao i određene poslove vezane za negu korisnika. Posebno je važno što gerontodomaćica nije tu samo da obavi zadatak i ode. Vremenom postaje osoba od poverenja.
To najbolje pokazuje priča Dragice Dimitrijević iz Čalme, koja je zbog povrede noge uglavnom vezana za krevet. Najda kod nje dolazi već skoro 11 godina.
– Pomaže mi najviše da šetam. Najdu gledam kao rođenu sestru. Kad dolazi, ja joj širim ruke. Mnogo je volim, rekla je Dragica.
Njihov odnos govori i o onoj strani posla koja se ne može izmeriti brojem poseta ili obavljenih zadataka. Za mnoge korisnike usamljenost je jedan od najvećih problema, pa redovan dolazak gerontodomaćice znači i kontakt sa nekim kome mogu da se povere.
Najda priznaje da su joj u početku najteže padale životne priče korisnika.
– Morala sam sama sa sobom da raščistim da su to njihovi životi, a ja sam tu samo da im budem od pomoći, kaže ona.
Vremenom je, kako dodaje, naučila da te priče ostavi iza sebe, ali je iz posla ponela veću empatiju.
– Najviše me čini srećnom njihov osmeh. Postala sam empatičnija, tome su me korisnici naučili, kazala je Najda.
Iako se gerontodomaćice svakodnevno suočavaju sa različitim zdravstvenim i životnim okolnostima, njihov posao ima i dodatnu težinu u seoskim sredinama. Pojedine obilaze korisnike u više sela, prelaze velike razdaljine i nastoje da stignu do onih kojima je pomoć najpotrebnija.
– Zato Pomoć u kući nije samo pomoć u svakodnevnim poslovima. Njen krajnji cilj je da starija i teže pokretna osoba što duže ostane u svom domu, među svojim stvarima, uspomenama i poznatim okruženjem. Za korisnika to znači očuvanje samostalnosti i dostojanstva, a za porodicu sigurnost da njihov najstariji član nije sam, poručuju iz sremskomitrovačkog Centra za socijalni rad „Sava“, koji su organizatori i supervizori ove usluge.
Aleksandra Dražić
Foto: Branislav Tucaković