DRAŽENKA OTOVIĆ, PREDUZETNICA: ŽENA NA ČELU UGOSTITELjSKOG OBJEKTA MORA DA USPOSTAVI AUTORITET

Novi početak nakon požara u restoranu

Kada se kafana „Stara promenada“ zapalila 30. decembra, Draženka Otović ostala je bez svega što je godinama stvarala. Pred njom su bili meseci renoviranja, nova ulaganja i neizvesnost. Ipak, kako kaže, nijednog trenutka nije pomislila da odustane.
Ugostiteljstvo je njen život više od četiri decenije. Kao konobar je radila godinama, a onda je 2015. odlučila da napravi korak koji nije bio lak, da preuzme odgovornost i započne sopstveni posao.
— Konobar sam 40 godina i više. Bojala sam se kako krenuti, šta krenuti, međutim, odlučila sam da preuzmem tu odgovornost, pošto volim ugostiteljstvo i volim tu vrstu restorana. Tako sam 2015. odlučila da krenem. Teško je i tada, a teško je i sada. Isti odnos težine, možda sada još malo teže, rekla je Draženka Otović.
A onda je 30. decembra sve stalo. Kafana je izgorela pred Novu godinu. Usledili su meseci renoviranja, ulaganja i neizvesnosti. U svemu tome, kako kaže Draženka Otović, nije bio samo požar ono što je nosila sa sobom. Prethodno je izgubila i supruga. Ipak, kafana je ponovo počela da se podiže.
— Sad se ponovo dižemo iz nekog pepela, što je vrlo, vrlo teško u ovom trenutku. Međutim, stoji ta jedna stvar, ljudi znaju moju borbu i moj kvalitet i to mora sve da bude kako treba. Tako da se polako ponovo vraćamo, ali sada malo teže nego prvi put kad smo krenuli, objašnjava preduzetnica.
Skoro šest meseci „Promenada“ nije radila, a u ugostiteljstvu je to dug period. Gosti odu na drugu stranu, navike se promene, život nastavi dalje.
— Ovo sada je drugačije. I gosti koje si imao stalno su se raštrkali, što je normalno. Polako se vraćaju moji gosti i ljudi koji su tu bili dugo, kaže naša sagovornica.
Tokom tih pet meseci videla je ko je zaista uz nju.
— U ovom svom tom intervalu pokazalo se i ko ti je prijatelj, i ko je uz tebe, i koliko te gosti poštuju i cene. Bilo je ljudi koji su imali rođendane i čekali dan kad ću ja da otvorim da bi oni došli da proslave, naglašava Otovićka.
Zato, kada je pitaju da li je posle požara razmišljala da sve ostavi, odgovor je kratak:
— Nisam uopšte razmišljala o odustajanju. Gostoprimstvo je jednim delom moj život. Da ne volim to, verovatno bih davno odustala.
Ta ljubav prema ugostiteljstvu nije počela sa njenom kafanom. Njen otac ceo život bio je ugostitelj i, kako kaže, verovatno joj je upravo on preneo ono što je i danas drži u poslu. Ipak, žena u surovom muškom svetu, naročito u preduzetničkim vodama, ima još dodatnih teškoća, a problema sa radnicima danas ima više nego ranije. Pre desetak godina bilo je lakše pronaći ljude za posao, dok je sada radnu snagu sve teže i pronaći i zadržati. Posebno je teško, kaže, kada ste žena koja vodi posao i donosi odluke.
— Jako je problem što žena ovo sve vodi i što žena je ta koja odlučuje, naročito muškom osoblju, tvrdi preduzetnica.
Ipak, godine rada u mitrovačkom ugostiteljstvu učinile su svoje. Autoritet se gradio vremenom, radom i odnosom prema ljudima.
Voditi restoran, međutim, znači da radni dan gotovo da nema kraja. To se najviše oseti kod kuće. Njena deca, kaže, ponekad žele da majka bude samo majka, ali posao to ne dozvoljava.
— Nema radnog vremena. Moja deca kažu: „Mama, hajmo ovamo ili onamo“, a ja kažem: „Ne mogu“. Prosto, ne možeš odvojiti dva-tri dana. Ima nešto neodložno, ne možeš ostaviti, moraš biti tu, rekla nam je Draženka.
Na poslednji odmor nije otišla zato što je sama odlučila da zatvori restoran i otputuje. Starija ćerka je, kako kaže, „naterala“ da njih dve odu na četiri dana u Crnu Goru.
Ipak, kada govori o svom poslu, problemi nisu ono što prvo pominje. Prvo govori o ljudima. O energiji koju daješ gostu i onoj koja ti se vraća. O prijateljima koje vodi u druge restorane i o tome da voli da sedne za sto sa svojom decom i dragim ljudima. Posle više od 40 godina u ugostiteljstvu, još uvek nije prestala da voli ono što radi.
— Energija i ta neka ljubav koju ti pružaš i koju ti vraćaju, mene drži u svojoj priči. To je nešto što je neprocenjivo. Tako osetiš da si bitan i vidiš da radiš svoj posao kako treba. A ženama koje tek razmišljaju o tome da postanu preduzetnice poručujem da je potrebno samo imati jaku volju, želju i odlučnost. Da kažeš sebi „Krećem, pa kako bude“. Uvek treba da se boriš, zaključuje Draženka Otović.
Draženka je svoj izbor napravila pre više od jedne decenije. Danas, posle požara, pola godine bez restorana i ponovnog početka, ponovo je tamo gde je i želela da bude – među svojim gostima.
Aleksandra Dražić