FUDBALSKI KLUB „MITROS“, NOVI ČLAN MEĐUOPŠTINSKE LIGE SREM

Drugarska fudbalska priča

Fudbaleri i stručni štab „Mitrosa“

Fudbalski klub Mitros prošle sezone bio je hit Gradske fudbalske lige Sremska Mitrovica što mu je krajem ovog leta omogućilo takmičenje u zapadnoj grupi Međuopštinske lige Srem. Uprkos tome što rezultat u prva dva kola nije bio pozitivan, uz izgubljeno finale gradskog kupa, u Mitrosu nema razočarenja jer uprava kluba i momci na terenu veruju u svoje kvalitete, čak i mogućnost da se na kraju bore za visok plasman. Igrači Mitrosa do sada su pokazali solidnu igru. Fudbalska priča sa terena Mitrosa po mnogo čemu je neuobičajena. Ovde pobede i dobri plasamnai nisu imperativ već dolaze kao rezultat dobrog sportskog druženja, ličnih prijateljstava i prevashodne želje prvotimaca da gradski klub velike tradicije održe u životu. Većina sadašnjih igrača Mitrosa koji su proteklih godina pisali novu stranicu klupske istorije uglavnom su ostvareni fudbaleri koji su tokom karijere igrali u višim takmičarskim ligama. Njihov nastup u novom klupskom dresu nema komercijalni karakter – čak šta više, svi članovi i igrači mesečnim članarinama podržavaju opstanak kluba. Velika podrška stiže od lokalne samopurave u Sremskoj Mitrovici i gradskog fudbalskog saveza. Podsetićemo da je novajlija u ligi u prvom kolu poražen u Stejanovcima rezultatom 2:1 a prošlog vikenda od Sloge iz Erdevika identičnim rezultatom. U prošlonedeljnoj utakmici finala kupa Zeka Buljubaša iz Ravnja bio je bolji rezultatom 3:1 ali su kvalitetni Ravnjanci tek u drugom delu slomili „žilave” domaćine. Na čelu kluba je predsednik Tomislav Babić a na klupi je od ovog leta nekadašnji mitrovački „majstor fudbala” Budimir Mitrović. Bitna uloga igrača, prošlosezonskog trenera i organizatora većine akcija u klubu pripada Aleksandru Laziću, sadašnjem kapitenu i štoperu Mitrosa koji je veći deo svoje karijere proveo u malom fudbalu kao igrač nekadašnjeg Deusa a kasnije i internacionalac u Dubajiu. Lazić smatra da je njegova ekipa u kompletnom sastavu ravnopravni konkurent svakom protivniku u nikad jačoj međuopštinskoj ligi. U cilju stabilizacije kluba koji je pre nekoliko godina bio na ivici opstanka zadržan je ceo tim uz nekoliko proverenih pojačanja.

Klupska tradicija
Fudbalski klub Mitros osnovali su zaposlenu u nekadašnjoj mitrovačkoj Fabrici Mitros. Prva takmičarska sezona bila je 1963/64. kada se igralo u šidskoj Opštinskoj ligi jer Mitrovica još nije imala dovoljan broj klubova za posebno takmičenje. Od kraja šezdesetih klub je redovan učesnik lokalnih i regionalnih fudbalskih liga. Tada je prvi put postao i sremskoligaš. Pre izgradnje sopstvenog igrališta Mitros je igrao na terenu kod Kazneno – popravnog doma i u Laćarku. Od 1972. godine ima svoje igralište a te takmičarske godine prvi put osvaja Oštinsku ligu. Dugo godina je bio član Sremske lige gde je 1999/2000. godine bio treći. Klub je poslednjih godina bio član područne, gradske i nešto ređe međuopštinske lige. Na terenima Mitrosa mnogi su načinili prve profesionalne fudbalske korake zbog čega su i danas emotivno vezani za ovaj klub.

Motiv za Aleksandrovo angažovanje u klubu bio je poziv predsednika Babića mlađim snagama da podignu klub iz najniže „beton” lige. Zahvaljujući drugarskoj priči momaka koji vole ovaj klub, prvenstveno iz obližnjeg Bloka B, ali i ostalih delova grada, od 2023. godine krenuli su obećavajući rezultati. Jedno vreme se igralo na igralištu „25 maja” a onda su poboljšani infrastrukturni uslovi na terenu u mitrovačkoj industrijskoj zoni. Danas je trava na ovom stadionu jedna od boljih u sremskoj međuopštinskoj ligi. Radi se na obnovi tribina, sređivanju klupskih prostorija i prilaza. Priču uprave i igrača prepoznali su i mnogi prijatelji kluba koji pojedine radove i usluge izvode bez naknade. Uz Mitros stoje i mitrovački ljubitelji fudbala, naročito nekadašnj igrači koji aktivno pomažu svojim prilozima. Kulminacija dobrih organizacionih aktivnosti dešava se poslednjih godinu i po dana. Rezultirala je lepom igrom i velikim brojem navijača na svakoj utakmici. U praktično porodičnoj atmosferi na tribinama se redovno okuplja više stotina navijača. U finalu kupa bilo ih je 500 do 600 a imali su šta da vide – neizvesnu utakmicu u kojoj je domaćin bio u prilici da povede i odvede meč protiv favorita iz Ravnja u drugom pravcu. Aleksandar Lazić kaže da je većinu saigrača angažovao na prijateljski poziv. Spomenimo da je Nenad Mijailović – Čeda nekad igrao u Mačvi iz Šapca i Čeliku iz Bosne i Hercegovine. Dušan Babić je bio u Inđiji, Zvjezdi 09 , Moldaviji i Radničkom. Željko Savić igrao je u najjačoj ligi Finske i Ligi Evrope. Siniša Stojanović nastupao je u Vojvodini, OFK Beogradu i mitrovačkom Radničkom. Miloš Vukolić bio je član Indeksa, Kabela, Jadrana, Radničkog. Slaviša Đaković je igrao niže lige u Nemačkoj i prošao je sve probe za Bundesligu mladih. Tu su još i Aleksandar Prokić, nekadašnji igrač Srema i klubova nižih liga Srbije, Danijel Stokić, takođe iz Srema i Borislav Grujičić. Uprkos dobrovoljnoj i drugarskoj bazi, na treninzima se ozbiljno radi. Mesto u timu sigurno je za one najspremnije, bez ikakvih povlastica i starih kredita. Međi trenerima i igračima nema tenzija. Trenira se tri do četiri puta nedeljno jer većina igrača ima privatne obeveze, poslove i porodice. Trenutno je u opticaju za prvi tim tridesetak igrača među kojima su i bonusi. Na svakom treningu je najmanje 10 do 12 igrača. Aleksandar Lazić kaže da je svima u klubu na prvom mestu tim i njegov rezultat. Igračke aktivnosti „začinjene” su lepim druženjima, naročito posle utakmica. U upravi kluba planiraju formiranje mlađih kategorija. Više sadašnjih igrača ima odgovarajuće trenerske licence a sa poboljšanjem infrastrukture biće bolji uslovi za rad budućih pionira i kadeta. Budiša Mitrović kao trener svakako ovim momcima može da pokaže nešto iz svog repertoara. Smatra da ovaj tim može do još boljih rezultata jer su igrači više godina zajedno i dobro se poznaju.
D. Mostarlić