SREM

Prvi rezultati žetve pšenice: Kvalitet solidan, a cena niska

Prošle nedelje počela je žetva pšenice širom Srema. Kako saznajemo u staropazovačkoj opštini, zbog specifičnosti vremenskih prilika, nejadnake raspodele padavina, ni sazrevanje hlebnog zrna nije jednako na svim parcelama.
Nebojša Dragojlović iz Golubinaca je zbog velike razlike vlage zrna prekidao žetvu na pojedinim parcelama. Ističe da je zadovoljan kvalitetom zrna, ali prvi rezultati merenja pokazuju da će ovogodišnji prinosi biti manji od očekivanih.
– Prinos je lošiji nego prethodnih godina. Kreće se između šest i sedam tona po hektaru, što je nedovoljno, ali hektolitar je jako dobar, u proseku od 80 do 83, proteini su veoma dobri svuda, bar za sada, rekao je Dragojlović.

Niska je i ponuđena otkupna cena novog roda, koja se kreće od 19 do 20 dinara po kilogramu i, prema rečima proizvođača, ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje.
– Cena pšenice bi morala da bude 25 dinara, a sve ispod toga je čist gubitak, to odgovorno tvrdim, jer ja ulažem jako puno sredstava. Imali smo jesenje đubrenje, pa adekvatno prolećno đubrenje, zaštitu, a gde je sam rad i gorivo, to ne može ova cena ni blizu da pokrije, ističe Nebojša Dragojlović, poljoprivrednik iz Golubinaca.
Žetva pšenice je u punom jeku, potvrđuju i u firmi „Agro – Mitnaver“ iz Novog Slankamena, gde svakodnevno pristiže ovogodišnji rod.
– Ta presudna kiša, koja je trebalo da padne u toku nalivanja zrna, nije padala i to se sada vidi. Zrna su mala, smežurana, nema kilaže i definitivno neće biti neke radosti od pšenice ove godine, kaže Mario Mitnaver iz ovog preduzeća.
Ipak, pojedine kasnije sorte još nisu u potpunosti sazrele, pa proizvođači očekuju da bi eventualne padavine mogle donekle da poprave prinose na tim parcelama.
Žetva pšenice će, prema procenama, potrajati do prve dekade jula. Iako se očekuje da će ovogodišnji rod zadovoljiti domaće potrebe, za mnoge ratare ova godina neće biti za pamćenje, zbog slabijih prinosa i niske otkupne cene, računica je ponovo na ivici isplativosti.
Srem, kao žitnica, iako su uslovi proizvodnje nezadovoljavajući, kako kažu ratari, ipak ne odustaje od proizvodnje. Tradicija se prenosi dalje, a mladi ratari, trude se da uz nova znanja i tehnologije modernog vremena unaprede i prevaziđu probleme sa kojima su se do sada njihove starije kolege susretale. Veliki broj njih školuje se u rumskoj poljoprivrednoj školi, odnosno u SSŠ „Stevan Petrović Brile“, gde su trenutno angažovani na žetvi. Na školskim parcelama prvi otkosi pali su 26. juna. Pšenica je lane zasejana na 42 hektara, a na školskim parcelama je korišćeno seme više različitih sorti, što omogućava učenicima da se upoznaju sa njihovim karakteristikama, prinosima i kvalitetom. Iako vremenske prilike nisu bile optimalne za hlebno zrno, u školi očekuju zadovoljavajući rod od tri i po do četiri tone po jutru.

Obrada zemljišta, setva, nega useva, praćenje razvoja biljaka i žetva su sastavni deo praktične nastave, koju učenici smera poljoprivredni tehničar svakodnevno pohađaju. Zahvaljujući radu na školskim njivama, oni se tokom školovanja u praksi upoznaju sa kompletnim procesom poljoprivredne proizvodnje.
Z. K.
S. Dž.