MALO IZOŠTRENO

Samouništenje srpske opozicije

Pokret Kreni-promeni Save Manojlovića ni po jednim istraživanjima nije bio viđen za izborni rezultat ispod cenzusa. IPSOS mu je prošle godine nalazio 6,8 procenata podrške srpskog biračkog tela, a na nivou Beograda pokret je uživao najmanje dva puta veću podršku. Nije bilo ni jednog razloga da Manojlović strahuje za ulazak stranke u parlament nakon izbora 25. oktobra. Pa, ipak, pokret Kreni-promeni odlučio je da ne izađe na izbore i da svoje glasače pozove da glasaju za Studentsku listu. Iako je ova odluka intimna stvar jedne stranke, deo javnosti koji je poštovao njenu borbu protiv, na primer, rudnika litijuma zatekao se u nedoumici o smislu odluke „namenske“ ekološke stranke da se odrekne prepoznatljive individualnosti i da se utopi u politički projekat Studentske liste, koja ni u jednoj od jedanaest teza svog plana ne pominje ekologiju ni jednom jedinom rečju. Šta više, ekološka pitanja u ovom planu su prezrena koliko i nacionalna. Svaka politička stranka je entitet koga čine i njeni simpatizeri, pa je rukovodstvo stranke Kreni-promeni ostalo dužno da objasni šta je preteglo da se izabere odustajanje od izlaska na izbore, odustajanje koje je, možda, ravno samogašenju. Jer, četiri godine izvan parlamenta su ozbiljan izazov za krhko poverenje simpatizera. Šta god da je Manojloviću iz štaba Studentske liste obećano u vidu pozicija u „studentskoj“ vladi ili u vidu „antirudničke“ politike, ono je zasnovano na pretpostavci izborne pobede Studentske liste. Kako pobeda nikome nije zagarantovana, tako Manojlovićeva odluka nekima liči na kockanje velikim ulogom na veliki dobitak. Šta, međutim, ako Studentska lista ne pobedi, i stranka ni zbog čega izostane iz parlamenta cele četiri godine?
Ne mnogo manje je zagonetno i odustajanje od izlaska na izbore samosvojnog predsednika niške opštine Medijana, kardiohirurga Dragana Milića, i odluka da svoju stranku utopi u podršci Studentskoj listi, pogotovu što je njegovom obrascu lokalne politike obećavana velika popularnost u regionima Srbije, koja bi mogla da ga učini jednim od najpopularnijih političara u zemlji. Da li je i kod Milića prevagnuo antivučićevski optimizam neposrednog okruženja, optimizam koji nema prozore za pogled na Srbiju koja drukčije misli, pa s toga drži da ona i ne postoji?
Koalicija „Narodna Srbija“, predvođena predsednikom Narodnog pokreta Srbije Miroslavom Aleksićem, zvanično je povukla svoju izbornu listu „Izbor naroda“ kako bi pružila punu podršku Studentskoj listi. Koalicija, kojoj je u istraživanjima obećavan prelazak cenzusa, prikupila je deset i po hiljada potpisa, da se vidi da to može, a zatim je taj potencijal uložila u Studentsku listu sa patetičnim obrazloženjem da je od uspeha jedne stranke važnija referendumska atmosfera na glasanju 25. oktobra.
Mnogo lakše je objasniti „samogašenje“ Dveri kroz podršku studentskoj listi, bez sopstvenog učešća na izborima, te Pokreta slobodnih građana, Zeleno-levog fronta ili skromne stranke Dosta je bilo. Ove stranke, prema meritornim istraživanjima, nisu imale izgledne šanse da uđu parlament, pa je sasvim verovatno da su svoj skromni potencijal uložile u veliku ideju.
Najtužnije je od svih drugih odustajanje Demokratske stranke od izlaska na izbore, sve radi bezuslovne podrške Studentskoj listi. Njen deveti po redu predsednik patuljastog ugleda bučno veliča svoju bezvrednu podršku „ideji“ Studentske liste i usput ispaljuje slikovite difamacije Aleksandra Vučića i njegove vladavine, sve na bazi 0,4 procenta poverenja biračkog tela.
Srpska opoziciona predizborna priča 2026. liči na jednu afričku priču iz 1856, kada su se narodu Ksose javili duhovi koji su od njega zatražili da im prinese žrtvu klanjem najboljih grla stoke. Za uzvrat, duhovi će narodu Ksose podariti zdravlje i blagostanje. Nakon ispunjenja njihovog prvog uputstva, duhovi su zatražili da narod Ksose pobije svu živu stoku i spali sve zalihe žita. Za uzvrat, tvrdili su poglavica i proroci, duhovi će stupiti u savez sa plemenom, oslobodiće ga engleske vladavine i vratiti mu mnogostruko veću imovinu od žrtvovane. Tačno određenog dana, pojaviće se iz zemlje hiljade grla stoke, lepših i izdašnijih od onih koje su do sada gajili, i ogromna stada prekriće njihove pašnjake. Iz zemlje će nići brzo sazrevajuća žita, i nestaće bolesti i staračke nemoći.
U obećani dan 1857. godine ništa se nije dogodilo, duhovi nisu ispunili svoje obećanje. Umesto najavljenih desetina hiljada grla stoke, vazduh na horizontu je u obećani dan drhtao zlokobno prazan. Umesto brzo sazrevajućih i rodnijih žita, zemlju je pritisla pustoš. Prema podacima britanskih vlasti, samo u manjem delu naroda Ksose, delu pod njihovom kontrolom, 1857. godine od gladi je umrlo 68.000 ljudi.
Narodu Ksose je sopstvena kultura, koja ga je održavala, postala ništavna naspram budućnosti koju su najavili proroci. Ksose su izabrali da skrate put u takvu budućnost: da unište sadašnjost, koja je uvek tekovina prošlosti, kako bi budućnost poput anticiklona nahrupila na njeno mesto. Prema britanskim podacima, poglavica plemena Ksosa, po imenu Kreli, živeo je dugo posle masovnog umiranja njegovih izgladnelih podanika. Umro je od starosti, ne od gladi.
Iskusni opozicionari, kao što su „levičar“ Dragan Đilas, nekadašnji peti po redu predsednik DS, sada predsednik Stranke slobode i pravde, i „desničar“ Miloš Jovanović, vođa koalicije Autentična desnica, nisu se upecali na visoki cilj stvaranja referendumske atmosfere u korist Studentske liste bez ijednog studenta. Izabrali su da ne žrtvuju individualnosti svojih stranaka u korist „stranke duhova“, koju, ako i pobedi 25. oktobra, ne obavezuje čak ni časna reč prema onima koji su je podržali. Uzgred, časnu reč nisu nikome ni dali. Pošteno.
Dragorad Dragičević