TATJANA MIRKOVIĆ, NEKADA JELAČA, BIVŠA OSVAJAČICA EVROPSKOG SREBRA, NA VRHUNCU ATLETSKE KARIJERE OKRENULA SE FORMIRANjU SREĆNE PORODICE

Kad jurišanje za karijerom i medaljama zameni borba za dečije osmehe

Tatjana Mirković sa porodicom

Pre nešto više od desetak godina Mitrovčanka Tatjana Jelača, koja je nakon udaje promenila prezime u Mirković, vladala je srpskom atletikom. Tadašnja članica „Crvene zvezde“ postala je 2014. godine evropski vicešampion u bacanju koplja i vlasnik nacionalnog rekorda sa daljinom od 64,21 koju je tek prošle godine srušila talentovana kopljašica Adriana Vilagoš. Tatjana je dvostruki srpski olimpijac sa nastupima u Pekingu i Londonu. Bogatu riznicu njenih priznanja čine zvanje najbolje mlade sportistkinje Srbije iz 2009. godine, titula najbolje atletičarke Balkana i Beograda 2014. godine, Nagrada Beograda i zvanja najbolje sportistkinje Sportskog društva „Crvena zvezda“, takođe iz 2014. godine. Majska nagrada koju je dobila 2015. godine dodeljuje se samo jednom u karijeri i životu. Dodajmo da je Tatjana tokom karijere bila osvajač medalja na Mediteranskim igrama, Svetskom i Evropskom juniorskom prvenstvu i Evropskom olimpijskom festivalu mladih. Rođena je avgusta 1990. godine. Radila je sa trenerima mitrovačkih klubova „Sirmijum“ i „Srem“. Bila je deo „Crvene zvezde“, a izvesno vreme provela je na pripremama u inostranstvu.
Na vrhuncu uspešne karijere u koju je sa svojim najbližima uložila neverovatnu energiju, uz neizbežne probleme i odricanja koji prate ovakav put, Tanja Jelača 2015. godine ulazi u bračnu zajednicu gde, po prirodi stvari očekuje prvo dete. U životu svake sportistkinje ovo je ključan momenat u kome se traži balans između privatnog života i nastavka profesionalnog bavljenja sportom. Tanja je, na iznenađene i poneku ljutnju iz matičnog kluba i saveza odlučila da sportsku karijeru u momentima najvećeg uspona podredi porodičnim obavezama i podizanju dece. Bivša evropska vicešampionka danas je majka četvoro dece, svakodnevno posvećena njihovom zdravom odrastanju, školi, vrtiću, domaćim zadacima, treninzima i druženju sa vršnjacima. Svoju odluku opisala je sjajnom konstatacijom da je jurnjavu za medaljama zamenila jurnjavom za srećnim dečijim osmesima. Kako sama kaže, privikavanje na novi način života potrajalo je izvesno vreme. Tanjino okruženje očekivalo je intenzivne pripreme za novu Olimpijadu, ali je „padanje“ u slavljenički zagrljaj budućem suprugu Bojanu na šampionatu u Cirihu označilo Tanjin predstojeći put. Mitrovčanka smatra da je ženama, zbog njihovog biološkog sata, bavljenje sportom objektivno teže. Nakon rođenja najstarijeg sina Nikole Tatjana je pokušala da se vrati u trenažni proces, ali su stvari, računajući i njeno zdravstveno stanje, već krenule u sadašnjem pravcu. Posle nekoliko neugodnih operacija lekari su savetovali da se najbolja srpska atletičarka odluči po pitanju nastavka karijere ili rađanja dece. Posle uspešno iznete treće trudnoće mnogi lekari bili su prijatno iznenađeni. U donošenju ove odluke najveća podrška mitrovačkoj šampionki bila je njena porodica uz saglasnost ličnog trenera Dragiše Đorđića.
– Mnogi me pitaju kako se danas snalazim sa četvoro dece. Za mene, koja sam tokom karijere imala treninge tri puta dnevno, ovo dođe kao svojevrsna igra. Sport jeste neki vid pripreme za uspešno roditeljstvo, jer te nauči disciplini, redu i trudu potrebnom da guraš dalje, tako da ove osobine prenosim i svojoj deci. U jednom momentu čovek mora da preseče neke stvari. Ja sam poželela sam da moja deca dobiju brata ili sestru sa kojim bi podelili igru i sve radosti života, kaže Tatjana Mirković čiji najstariji sin Nikola aktivno trenira košarku, a majka se trudi da mu prenese korisne sportske šablone uz odgovarajuće savete o načinu ishrane, treninzima i odmoru.
Nikola je član mlađih kategorija „Srema“, a košarka je njegov prvi sportski izbor, verovatno po ugledu na dedu Branislava Mirkovića Kamikazu, nekadašnjeg košarkaša „Srema“ i drugih poznatih klubova. Pored predškolca Ivana, Tanjini klinci su petogodišnji Boris i godinu dana mlađa ćerka Tijana. Dečaci su trenutno, uz drugare iz vrtića okrenuti fudbalu, ali je košarka i njihovo primarno interesovanje. Tijana trenira korektivnu gimnastiku. Prekaljena takmičarka mama Tanja ne vrši pritisak i dozvoljava mališanima da biraju sport kao igru, koja im trenutno najviše odgovara. Za očekivati je da u nekom od klinaca „proradi“ atletski gen, ali to je u ovom momentu možda još rano. Uzor za podršku deci vidi u svojoj majci, koja je i danas, pored mnogobrojnih obaveza raspoloživa za pomoć. Tanja dobro pamti savete majke i dane kada je sa zadovoljstvom svoju desetogodišnju devojčicu po najrazličitijim vremenskim uslovima na biciklu odvozila na treninge. Kroz razgovor sa Tatjanom Mirković, a u smislu današnje komercijalizacije sporta u kojoj je nekima zbog posvećenosti sportu, bez adekvatne finansijske zaleđine, ugrožena i egzistencija, saznajemo da u njenim razmišljanjima na početku karijere nije bilo mesta za planiranje dobre zarade i lagodnog života od sporta. Iako mlada takmičarka, znala je da se ne sme osloniti samo na sport, pa je posebnu pažnju posvetila školovanju. Bila je odličan đak i završila je master studije ekonomije. Sportom se bavila, jer ga je volela i u njemu pronašla zdrav životni stil.
– Zbog toga savetujem mladim sportistima, bez obzira kakve su rezultate ostvarili ili su vrhunski talenti, da se potrude i završe škole, koje će im dati zvanje i priliku da se u životu snađu i zarade, ako u sportu ne krene sve kako je planirano. To se, nažalost, dešava, naročito kad dođu neočekivane i teške povrede, koje vas udaljavaju od treninga i takmičenja. U sportu je važna i sreća, a smatram da se sa njom ne treba kockati, već dodatno uložiti u sebe, a u sportu pružiti odgovarajući maksimum, kaže Tatjana Mirković, koja je tokom čitave karijere „vukla“ neugodnu povredu bacačkog ramena, povredu zbog koje je trpela konstantne bolove i trenirala uz nadzor i bolne vežbe fizioterapeuta.

Mitrovačka atletičarka u takmičarskim danima, foto: Mozzartsport

Na pitanje da li će se posvetiti trenerskom poslu, Tatjana kaže da je u ovom trenutku to još uvek rano, jer je apsolutno okrenuta potrebama dece, a posao trenera podrazumeva maksimalnu posvećenost. Dok sa suprugom vodi dečake na fudbalske treninge „Trgovačkog“, na obližnjem atletskom stadionu odradi po neki trening i rekreativne vežbe, koje joj najviše prijaju. Neretko popriča sa trenerom Đorđićem i pogleda trening mlađih atletičara. Zadovoljna je činjenicom da je u srpskoj atletici dobila dostojnu naslednicu Adrianu Vilagoš, novu nacionalnu rekorderku, koja je ponovila Tanjine međunarodne rezultate i učinila da bacanje koplja u Srbiji još uvek „živi“.
Za Tatjanin ulazak u „kraljicu sportova“, pored njene porodice, zaslužne su bile i komšije Milenko i Anđelka Karastanković. Oni su primetili da živahna devojčica u naselju redovno trči krugove, dok se njeni vršnjaci zabavljaju drugim igrama. Tada je Anđelka Tanjinoj majci predložila da pokušaju sa treninzima atletike kod trenera Aleksandra Spajića. Sa trenerima Spajićem i Goranom Pavlovićem prešla je sa kraćih na duže trkačke deonice. Bila je uspešna u kros takmičenjima i uličnim trkama. Jednom prilikom na stadionu „Partizana“ organizovano je takmičenje na kome zbog zdravstvenih razloga tadašnja bacačica koplja „Sirmijuma“ nije nastupila. Kako bi klub zadržao takmičarski bod Tanja je preuzela koplje i odličnim bacanjem ostvarila pobedu. Tada se stručni štab kluba u radu sa talentovanom devojkom okreće bacanju koplja. Prvi rezultati pokazali su se već na Evropskoj omladinskoj olimpijadi gde je 2007. osvojeno zlato, a godinu dana kasnije došla je i bronza na Svetskom juniorskom prvenstvu. Evropsko juniorsko zlato dogodilo se 2009. godine i već tada bilo je jasno da srpska atletika dobija veliki takmičarski biser. Dobri rezultati i intenzivniji rad nametali su nove zahteve i potrebu takmičarke i njenih trenera za boljom obostranom adaptacijom. U potrazi za takmičarskim napretkom i unutrašnjom energijom koja bi je potpuno ispunjavala, promenila je nekoliko najbližih saradnika i sredina. Postala je članica Atletskog kluba „Crvena zvezda“. Pošto je bila u prilici da bira trenera, najpre je otišla u Budimpeštu, gde joj atmosfera otuđenosti nije odgovarala. U razgovoru sa članovima porodice odlučila je da počne zajednički rad sa trenerom Dragišom Đorđićem u Sremskoj Mitrovici. Obradovana činjenicom da je kao članica „Zvezde“ trenirala u svojoj dobro poznatoj sredini, sa trenerom Đorđićem napravljen je plan rada. Njegovi najočigledniji rezultati bili su deveto seniorsko mesto na Svetskom prvenstvu, a kasnije i evropska bronza. Na Mediteranskim igrama u Mersinu 2013. godine osvojila je srebro. Tatjana Mirković učestvovala je na Olimpijadi u Pekingu 2008. godine kao najmlađi član srpskog olimpijskog tima. Premda je platila danak neiskustvu i povišenom adrenalinu i napravila nekoliko prestupa, Peking i druženje sa vrhunskim sportistima bilo je nezaboravno iskustvo. U dalekoj Kini srpski tim bio je kompaktan, a Tanja se najviše družila sa odbojkašem Ivanom Miljkovićem i vaterpolistom Aleksandrom Šapićem. Tamo je dočekala svoj 18. rođendan, a prvi koji joj je čestitao punoletstvo bio je niko drugi do slavni teniser Novak Đoković. London 2012. godine nije ostavio tako dobre utiske, jer ovo nije bila Tanjina takmičarska godina. Olimpijada je usledila posle Evropskog prvenstva u Helsinkiju i velikog porodičnog gubitka nakon što joj je preminuo otac. Pred putovanje na Evropsko prvenstvo u Cirihu avgusta 2014. godine Tatjana i njen stručni štab imali su dobar predosećaj, jer je tokom te sezone na treninzima imala nekoliko odličnih daljina, čak i boljih od evropske norme. Iako je neposredno pred prvenstvo bila na dugotrajnoj terapiji antibioticima, što se neminovno odrazilo na formu, Tanjin nastup na šampionatu bio je odličan. Do poslednjeg hica imala je zlato u rukavu. Na kraju je za dvadesetak centimetara zlatnu medalju uzela češka bacačica koplja Špotakova koja je aktuelni svetski rekorder. Mitrovčanki nije teško pao poraz od najbolje na svetu. Bila je ponosna na svoje seniorsko srebro. Čestitke su stigle od tadašnjeg predsednika Srbije i ministra sporta. Usledili su zvanični prijemi, a u Tanjinom gradu, Sremskoj Mitrovici, na Atletskom stadionu priređen je lep doček srebrne atletičarke. Tom prilikom mlađi članovi gradskih klubova koji su u svojoj sugrađanki pronašli novi sportski uzor pravili su zajedničke fotografije sa njom.
Dejan Mostarlić