TREĆI DECEMBAR – MEĐUNARODNI DAN OSOBA SA INVALIDITETOM

Porodice i stručnjaci u zajedničkoj misiji podrške

Korisnici usluge za decu i odrasle sa smetnjama u razvoju

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, treći decembar, obeležava se od 1992. godine. Obeležava se širom planete sa različitim stepenom uspeha, ali zajedničkim ciljem, a to je promovisanje razumevanja pitanja invalidnosti i mobilizacija podrške dostojanstvu, pravima i blagostanju osoba sa invaliditetom. Takođe se nastoji povećati svest o prednostima, koje se mogu dobiti iz integracije osoba sa invaliditetom u svim aspektima političkog, socijalnog, ekonomskog i kulturnog života.
U Ustanovi za pružanje usluga socijalne zaštite „Solidarnost“ u Rumi pružaju se i usluge deci, mladima i odraslima sa smetnjama u razvoju. Rad se odvija u okviru Dnevnog boravka, za uzrast od pet do 26 godina i Kluba za lica sa smetnjama u razvoju, za one od 26 do 55 godina starosti. Sada ima oko 40 korisnika u obe kategorije.
Dragana Pilipović, koordinatorka Kluba kaže da jedan broj korisnika ima i školske aktivnosti u rumskim srednjim školama gde imaju radno okupacione aktivnosti, dok se utorkom organizuje odlazak u bioskop i kuglanu.
– Postoje programi rada po kojima radimo, a za svakog korisnika se pravi individualni program. Oni ovde slave rođendane, imaju žurke, organizovane aktivnosti. Ujutru krećemo sa vežbama, zatim učenjem, posle toga imaju doručak, terapije i oralnu higijenu. Neki od njih odlaze u školu, a oni koji ostaju, učestvuju u raznim radionicama. Trudimo se da ih osposobimo da što više budu spremni za samostalni život, kaže Dragana Pilipović.
Korisnici dobijaju obroke pripremljene u vrtićima, organizovano se dovoze i odvoze kućama, a u okviru projekta „Horis“ odlaze na rekreaciju i hipoterapiju, sa konjima.
Slobodan Cikota je bio u Dnevnom boravku, a posle dugogodišnjeg boravka, sada je zbog godina, korisnik usluge Kluba za lica sa smetnjama u razvoju.
– Preko 10 godina sam ovde, u ovom novom prostoru meni je lepše. Imamo više prostorija i više mogućnosti za rad, za crtanje, odmaranje, a prevoz je obezbeđen. Ima prijateljstava i družimo se. Ja najviše volim kada idemo u školu, pa tamo šijemo i kuvamo. Sviđaju mi se pripreme za Novu godinu, jer tada pravimo ukrase i čestitke za goste i porodicu, rekao je Slobodan Cikota.

Ivana i Mira Tijanić

Ivana recituje, a svet je sluša

Ivana Tijanić iz Stare Pazove boluje od cerebralne paralize, ali je pre svega devojka sa osmehom, puna topline, ima mnogo prijatelja, voli druženje i najviše od svega – da recituje. Njena majka Mira kaže da joj je od malena čitala pesme čika Jove Zmaja, a Ivana je, čim je progovorila, sama počela da recituje.
– Pohađala je Specijalnu osnovnu školu za cerebralnu paralizu u Beogradu i često je učestvovala na takmičenjima. Jednostavno, Ivana voli poeziju i uživa u recitovanju, a ja sam tu da je podržim, priča Mira Tijanić.
Pazovčani dobro poznaju ovu majku i kćerku, koje se svakodnevno viđaju u šetnji i na raznim događajima. Članice su Društva za afirmaciju invalida „Feniks“, gde je Mira sekretar, i redovne su na svim aktivnostima. Najčešće su to poznata „Feniksova“ posela sa gostima, kojima se Ivana uvek raduje i pozdravlja ih pesmicama.
Posle osnovne škole pohađala je Dnevni boravak pri Školi za osnovno i srednje obrazovanje „Anton Skala“. Danas je član Kluba za dnevni boravak „Moj kutak“ u organizaciji Centra za socijalni rad, gde je tokom leta redovno dolazila na radionice svakog četvrtka. Posećuje i radionice Međuopštinske organizacije za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama, koje se održavaju dva puta nedeljno u Parohijskom domu Slovačke evangeličke crkve.
Svakodnevni susreti sa prijateljima, izlasci i aktivnosti mnogo znače i Ivani i njenoj porodici.
Mira Tijanić kaže da, zahvaljujući ovakvim događajima i pre svega Društvu „Feniks“, osobe sa invaliditetom postaju vidljivije u društvu, ali da je pred svima još mnogo posla. Snagu joj daje ljubav prema kćerki, koju Ivana bezuslovno uzvraća svojom iskrenošću i lepim stihovima.
– U našoj porodici je od početka sve teklo normalno. Mnogo vremena posvećujemo Ivani, jer ona nije samostalna i ne može bez naše pomoći. Ali uz ljubav, zajedništvo i upornost, sve prepreke savladavamo. Ivana je oduvek bila otvorena, voli da razgovara i da se druži, i to je veliki plus. Za sve što je postigla, sama se izborila, naglašava njena majka.
Ivana će u januaru napuniti 33 godine. U susret božićnim praznicima već je sa svojom kumom pripremila pšenicu u oblicima ježa i Sneška Belića, koju već dugi niz godina pravi za svoje stalne mušterije, a svojom kreativnošću i osmehom uvek pridobije i nove.

Mame iz Mitrovice postale preduzetnice

Mame heroji na putu preduzetništva

Iako ne postoji precizan podatak, procenjuje se da u Srbiji živi oko 800.000 osoba sa invaliditetom, koji predstavljaju jednu od najugroženijih kategorija u društvu.
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom insistira na uspostavljanju standarda i prakse koji omogućavaju OSI da žive u zajednici, uz podršku i dostupnost potrebnih usluga i pomoći, da žive samostalni život, da samostalno odlučuju o svom životu, da ravnopravno sa drugima budu nosioci svih ljudskih prava, a ne objekti pravnog sistema, te da budu zaštićeni od svakog oblika diskriminacije, zanemarivanja, segregacije, torture i zlostavljanja.
Pristup obrazovanju na jednakim osnovama, bez diskriminacije, te obrazovni proces koji je inkluzivan i koji obuhvata potrebne oblike podrške i individualizaciju pristupa svakoj osobi, koja za tim ima potrebu, jeste jedno od važnijih prava OSI na njihovom putu ka punom društvenom uključivanju, punom uživanju drugih ljudskih prava, ali i njihovoj građanskoj i društvenoj aktivaciji. Snažni faktori u otežavanju kontinuiranog i efikasnog zapošljavanja OSI u Srbiji su i pitanje opšte predrasude prema osobama sa invaliditetom kao radnicima i njihovim sposobnostima. Uz sve neravnopravnosti i nepovoljnosti statusa OSI u Srbiji, žene sa invaliditetom su u dodatno nepovoljnijem položaju, u pogledu obrazovanja, ekonomske aktivnosti i opšteg ekonomskog i društvenog položaja.
Za majke dece sa smetnjama u razvoju svaki dan je izazov. Puno snage, volje, truda, pozitivne energije je potrebno da bi se izgurao sat, dan, nedelja, mesec… Kao i svima i majkama bolesne dece potreban je predah. I upravo zbog toga su članice Udruženja „Autizam govori srcem“ iz Sremske Mitrovice animirale mame dece sa različitim smetnjama u razvoju i upustile se u preduzetničke vode. Pre godinu dana održana je prva radionica šivenja, na kojoj je devet majki pokazalo da se velikim trudom i voljom može sve. Od tada pa do danas, u prostorijama Ženskog centra u Sremskoj Mitrovici svakog utorka na radionicama nastaju unikatni upotrebni predmeti od tekstila, a od marta na adresi Trg Nikole Pašića 12 (Tržni centar Madesa u Sremskoj Mitrovici) možete sve te zanimljive predmete za kuću i kupiti po pristupačnim cenama. Lokal je otvoren svakog radnog dana od 16 do 20 časova i subotom od 9 do 14 časova. Nasmejane drage žene, Marija, Sonja i Mirjana će vas dočekati i pomoći da izaberete pravi poklon za vaše najdraže. Svaki predmet je izrađen sa puno ljubavi, uz druženje i sa osmehom, čak i kada je teško, a bude i takvih trenutaka. Zato je svaki proizvod poseban i jedna priča za sebe. U ponudi su jastuci, jastučnice, posteljina, krpe, stoljnjaci, ogradice za krevetac, igračke, privesci, nakit, izrađeni sa puno ljubavi od strane majki kojima učešće na radionicama znači predah od napornog svakodnevnog života i brige o svojoj bolesnoj deci.
– Kako deca sa smetnjama u razvoju rastu, postaju sve zahtevniji, a mame sve umornije. Potrebna nam je okupaciona terapija, hobi, nešto čime ćemo odvući misli. U našim porodicama svaki dan je novi izazov i sve je nepredvidivo. Zato smo odlučile da bi bilo dobro, lepo i korisno da žene nešto novo nauče i da dobiju znanje koje mogu da primene. Onda smo učile i zavolele to što radimo, priča nam Mirjana Malbašić, predsednica Udruženja „Autizam govori srcem“.

Na radionicama u Udruženju „Autizam govori srcem“ učestvuju i deca

Ona sa ponosom u glasu dodaje da je u prodavnici izložen deo asortimana koje su ruke devet vrednih žena napravile na četiri polovne šivaće mašine.
U radionice koje se održavaju utorkom uključena su i deca. Sa njima rade defektolog Dragana Tadić i okupacioni terapeut Živko Todorović. Radionice su osmišljene tako da deca kroz igru i zabavu nešto novo nauče, druže se i zabave.
– Oni aktivno učestvuju i pomažu mamama zajedno uz podršku okupacionog terapeuta i defektologa u nekim osnovnim manipulativnim radnjama pri krojenju i šivenju. Njihovo zadovoljstvo i sreća su nemerljivi, jer nauče nešto novo, a uz to prisutan je i osećaj da su korisni i aktivni članovi društva. Naše radionice su inkluzivnog tipa, što znači da se zajedno druže i učestvuju u aktivnostima sa decom redovne populacije, navodi Tadić.
Inicijativa ovih hrabrih i vrednih majki ima za cilj da promoviše kreativni rad, osnaži žene i prikupi sredstva za dalje aktivnosti i podršku u zajednici. Kupovinom proizvoda ne samo da dobijate jedinstvene rukotvorine, već i direktno podržavate humane vrednosti i razvoj lokalne zajednice. Pratite ih na društvenim mrežama (Autizam govori srcem – Put preduzetništva), posetite ih u prodavnici na Trgu Nikole Pašića 12 i tako podržite ovu posebnu priču koja se stvara – srcem!
EMN