BIBLIOTERAPIJA: LEČENjE KNjIGOM

Čitanje smanjuje stres i oplemenjuje dušu

Čitanje leči

Oktobar se u našoj zemlji neformalno smatra mesecom knjige, zbog Sajma knjiga koji se održava u to vreme. Ovogodišnji Sajam knjiga biće održan od 25. oktobra do drugog novembra.
Knjige su blago. Proširuju znanja, obogaćuju rečnik, vode u svet mašte, otvaraju nepregledna prostranstva doživljaja. Uspavljuju decu. Teše, razigravaju, zasmejavaju. A mogu i da se koriste za poboljšanje mentalnog zdravlja.
Kako navodi psiholog Ivana Milanović-Tomašević, drevni Grci prvi su prepoznali to dragoceno lekovito svojstvo književnosti, jer su biblioteke smatrali svetim mestima čarobnih isceliteljskih moći. Ljudi su oduvek intuitivno prepoznavali moć pisane reči, pa tako na vratima biblioteke u Tebi, u drevnoj Grčkoj, pisalo je „Mesto koje leči dušu“.
– Biblioterapija, odnosno terapijska upotreba književnosti je planirana i metodološki pripremljena upotreba književnih dela, kao pomoćne metode u psihoterapiji. Razvojna biblioterapija se koristi uglavnom u obrazovnim okruženjima, kako bi se pomoglo deci ili odraslima da se bave zajedničkim životnim problemima (npr. izazovi puberteta, teškoće u komunikaciji sa vršnjacima i slično). Ona doprinosi uspostavljanju zdravih odnosa u grupi i uzajamnog poverenja između njenih članova. Klinička ili terapijska biblioterapija je upotreba knjiga u kontekstu profesionalne terapije za lečenje dijagnostikovanog emocionalnog poremećaja ili umanjenje njegovog negativnog uticaja. Usamljeničko čitanje knjiga, koje nam pomažu da bolje spoznamo svoj unutrašnji svet ili da razrešimo svoje probleme, možemo nazvati biblioterapija čitanjem. To je dijalog čitaoca sa piscem ili sa samim sobom. On uranja u knjigu i nosi sopstveno tumačenje ili doživljaj koji ne deli sa drugima, iznosi Ivana Milanović-Tomašević, diplomirani psiholog.

Ivana Milanović-Tomašević

Proces biblioterapije prolazi kroz nekoliko faza.
– U prvoj fazi, fazi identifikacije, čitalac identifikuje probleme i ciljeve likova sa kojima se sreće. Katarza nastaje dok čitalac prati likove kroz tekst, doživljavajući sa bezbedne udaljenosti njihove emocije, sumnje, previranja, borbe i težnje dok oni rade na eventualnom rešavanju. Uvid je svesno prepoznavanje sličnosti između likova ili situacija u tekstu i čitaočevih osobina i okolnosti i odluka da se ideje ili lekcije iz teksta prenesu na sopstveno iskustvo. Neki autori dodaju i četvrtu fazu, univerzalizaciju, u kojoj tekst pomaže čitaocima da shvate da nisu sami, da mnogi drugi dele slične dileme, unutrašnje konflikte i zabrinutosti i da su pronašli načine kako da se sa njima nose, objašnjava naša sagovornica.

Preporuke za čitanje

Ivana je našim čitaocima preporučila neke od knjiga koje leče. Po njoj to su: Džuli Smit „Zašto mi to niko nije ranije rekao?“, Džulija Samjuel „I to će proći“, Gari Čapman „Pet jezika ljubavi“, Goran Petrović „Sitničarnica kod ’Srećne ruke’“, Ičiro Kišimi, Fumitake Koga „Imati hrabrosti ne svideti se drugima“ i Viktor Frankl „Zašto se niste ubili“.

Stručnjaci smatraju da se biblioterapija može uspešno primeniti u lečenju poremećaja ishrane, anksioznosti, promena raspoloženja, agorafobije, zloupotrebe alkohola i supstanci i psihičkih poremećaja koji su prouzrokovani stresom.
– Ipak, oprez! Biblioterapija neće biti korisna kod ljudi koji pate od težih poremećaja-psihoza, kod ljudi sa ograničenom mentalnom sposobnošću ili kod onih koji su u otporu prema lečenju, upozorava Milanović-Tomašević.
Terapija čitanjem ima neograničeno polje delovanja – od vrtića, preko škola, domova za stara lica, čak i u palijativnoj nezi. Materijalna ulaganja su mala, a dobrobiti koji možemo imati su neprocenjive.
– Ciljevi biblioterapije su: povećanje razumevanje samog sebe i samoopažanje; povećanje osetljivosti za međuljudske odnose; osvešćivanje životnih vrednosti; razvijanje kreativnosti i verbalnog izražavanja; unapređenje veština komunikacije; kanalisanje snažnih, uznemirujućih emocija i oslobađanje psihičke napetosti; razvijanje novog mišljenja kroz nova znanja, ideje i uvide; oplemenjivanje duha pisanom rečju, kaže na kraju psiholog Ivana Milanović-Tomašević.
Brojna naučna istraživanja dokazala su da čitanje ima mnoštvo pozitivnih efekata na ljudski mozak. Stalna mentalna stimulacija koju obezbeđujemo redovnim čitanjem knjiga, može sprečiti razvoj demencije i Alchajmerove bolesti. Čitanje knjiga je nesumnjivo jedan od najboljih načina za vežbanje mozga, utoliko pre ako se zna da mozak ima kapacitete da memoriše 4,7 milijardi knjiga. Svaki put kada čitate knjigu upoznajete se sa samom radnjom knjige, likovima, njihovim ličnostima i njihovim karakterima, i sa još mnogim drugim elementima koji se opisuju u knjizi. Dok vaš mozak obrađuje sve ove podatke, vi u stvari vežbate svoje pamćenje i poboljšavate ga.
B. Vukadinović