VINARIJA TANASKOVIĆ IZ KRUŠEDOL PRNjAVORA

Porodični biznis na obroncima Fruške gore

Nemanja Tanasković

Nemanja Tanasković je do pre 15 godina vodio drugačiji život, bio je momak sa beogradskog asfalta. Sa 25 godina odlučuje da se otisne u vinarske vode i porodična kuća dede po majci u Krušedol Prnjavoru postaje njegova nova adresa. U blizini kuće kupuje zemlju i sadi prve čokote vinove loze. Ulagao je po malo, da bi danas, 15 godina kasnije došao do pet hektara pod vinovom lozom i godišnjom proizvodnjom od 20.000 litara vina

Tradicija gajenja vinove loze i proizvodnje vina na području iriške opštine datira više vekova. U srednjem veku znanje o vinogradarstvu i vinarstvu se očuvalo uglavnom u i oko manastira. Dolaskom novijeg doba su se znanja polako prenosila i na stanovnike i privrednike. Pre rata u Irigu i okolini bilo je prirodno da svaka kuća uz okućnicu ima i vinograde i pravi vino.
U Krušedol Prnjavoru, u neposrednoj blizini manastira Krušedol, nalazi se Vinarija Tanasković. Na pradedovskoj zemlji, koja je oduvek davala dobro grožđe i voće, Nemanja Tanasković je 2010. zasadio prve čokote vinove loze, da bi 2019. registrovao vinariju, koju od tada vodi sa sestrom Marijom.

Vina Tanaskovića među Top 50 vina Fruške gore
Ako je tačno da je najteže dobiti priznanja za kvalitet proizvoda u sredini u kojoj se i proizvode, onda treba obratiti pažnju na vina Vinarije Tanasković, jer su ovenčana nagradama sopstvene sredine. Među onima dobijenim poslednjih godina su: Dani vina Rivica 2021. (apsolutni šampion Merlo Vinarije Tanasković, berba 2020); Dani vina Rivica 2022. (najbolje belo vino Grašac Vinarije Tanasković, berba 2021); Festival fruškogorskih vina Inđija 2022. (najbolji grašac i zlato u kategoriji belih vina Grašac Vinarije Tanasković, berba 2021). Takođe, vina koje proizvedu Tanaskovići su dve godine dobijala priznanja Top 50 Fruške gore.

Nemanja je do pre 15 godina vodio drugačiji život, bio je momak sa beogradskog asfalta. Sa 25 godina odlučuje da se otisne u vinarske vode i porodična kuća dede po majci u Krušedol Prnjavoru postaje njegova nova adresa. U blizini kuće kupuje zemlju i sadi prve čokote vinove loze. Ulagao je po malo, da bi danas, 15 godina kasnije došao do pet hektara pod vinovom lozom i godišnjom proizvodnjom od 20.000 litara vina.
– Porodično smo se svi iz Beograda preselili u Krušedol Prnjavor, prvo ja, pa roditelji kada su otišli u penziju i na kraju sestra. Kada je deda umro, ostalo je malo zemlje i ja nisam želeo da se imanje proda i tako sam rešio da pokušam da se bavim vinogradarstvom. Kada sam napravio prvo vino 2013. godine, bio je to roze od hamburga, svima se svidelo i onda sam odlučio da otvorim i vinariju. Ulagao sam pomalo, kupovao zemlju, napravio malu vinariju i podrum u produžetku kuće i sada vino prodajemo pre svega na kućnom pragu, i ima nekoliko beogradskih restorana koje snabdevamo vinom, počinje priču Nemanja Tanasković.
Od sorti grožđa u njegovom vinogradu zastupljeni su merlo, grašac, hamburg, neoplanta i probus. Ističe da je tlo pogodno i za vinogradarstvo i za voćarstvo, jer na Fruškoj gori sve uspeva. Okružen planinom, vinograd porodice Tanasković je zaštićen od mraza i grada, tako da je ove godine grožđe dobro rodilo i strpljivo čeka berbu.

Vinogradi spremni za berbu

– Vinograd traži slugu. Mehanizacija jeste olakšala proizvodnju, ali moraš stalno obilaziti vinograd. Ima dosta i ručnog posla, a najteže je naći radnike u sezoni. Mi svi porodično radimo i imamo nekoliko žena koje dolaze da pomažu kada ima više posla u vinogradu, kaže nam Nemanja.
U toku su radovi na izgradnji degustacione sale, gde će ljubitelji vina moći da degustiraju ali i kupe dobra vina.
– Iriškoj opštini ne nedostaju turisti, već sadržaji. Samo u blizini naše vinarije imamo tri manastira: Grgeteg, Krušedol i Veliku Remetu, ali turisti kada posete te manastire, vrte se oko autobusa, nemaju gde. Zato mi svoju šansu vidimo u ovoj degustacionoj sali i vinskom turizmu, ističe mladi Tanasković.

Radovi na Degustacionoj sali biće završeni do proleća

Prodaja vina na kućnom pragu
O proizvodnji vina Nemanja je učio iz knjiga i od iskusnih vinara i enologa.
– Za crveno vino treba da prođe minimalno pola godine da bi se proizvelo, a ako se flašira onda je potrebno da prođe dve godine, da odleži. Belo vino može odmah da se proba, mada ga je teže proizvesti. Belo grožđe traži hlađenje i fermentacija ide na nižim temperaturama, između 12 i 15 stepeni. Vrenje crvenog grožđa treba da bude na 20 stepeni, tako da se crveno vino može proizvesti i u kućnim uslovima, objašnjava naš sagovornik.
Kaže da im je najtraženije belo vino grašac, a cena za sva vina u rinfuzi je 400 dinara po litri. Vina prodaje na kućnom pragu. O prodaji vina na veliko, u marketima ne razmišlja, jer su ulaganja velika, pre svega u ambalažu, reklamu, a potrebno je i veću količinu proizvesti.
– Naša klijentela su ljudi koji su obilazili manastire oko nas, čuli su za vinariju, svratili i svidelo im se. I tako su postali stalni kupci. Njih interesuje vino, ne ambalaža. Stalno nam se vraćaju, a po preporuci kupuju vina i za komšije i rođake. I to je naša najbolja reklama. Za prodaju vina u marketima treba ozbiljna logistika, menadžer koji bi razradio posao. Ja svoju šansu vidim u degustacionoj sali i vinskom turizmu. Nadam se da ćemo do proleća završiti degustacionu salu, tako da ćemo onda imati prostor da primimo organizovane grupe od 10, 15 ljudi, kojima ćemo ugostiti, upoznati ih sa proizvodnjom vina i leti posetiti vinograd, ističe Nemanja Tanasković.

Vinski turizam kao autentičan, specifičan i originalan turistički proizvod zauzima sve značajnije mesto kako u domenu turističke tražnje, tako i u domenu turističke ponude. Sa turističkog aspekta, opština Irig ima povoljan položaj, jer je saobraćajno dobro povezana sa okolnim centrima, prvenstveno Novim Sadom i Beogradom.
Na pitanje gde sebe vidi za 10 godina, Nemanja odgovara:
– O velikom proširenju ne razmišljam, sve preko šest hektara zahteva više radne snage i mnogo veća ulaganja, a na kraju se sve svede na isto. U vinarstvu si ili porodična vinarija ili si gigant. Danas na tržištu srednje vinarije i proizvođači ne mogu da opstanu. Tako da sebe u budućnosti vidim i dalje kao malu, porodičnu vinariju, koja će se baviti turizmom i unaprediti proizvod. Polako uz pomoć subvencija obnavljamo i mehanizaciju.

Biljana Vukadinović