SAVA JOJIĆ: VINSKI TURIZAM NIJE DEKRET, ON ŽIVI OD LjUDI KOJI VOLE I ZNAJU DA GA GRADE

Vino, tradicija i razvoj

Opština Irig oduvek je bila sinonim za vinograd i vino. Na padinama Fruške gore, između bregova i mirisnih voćnjaka, vinogradarstvo se vekovima prenosilo sa kolena na koleno. Ipak, period posle Drugog svetskog rata doneo je zatišje, mala domaćinstva su potiskivana, vinogradi zapuštani, a stara vina ostajala tek uspomena u pričama starijih.
Danas, međutim, Irig doživljava svojevrsno vinsko buđenje, koje je lagano započelo devedesetih godina. Jedan od onih koji su tome najviše doprineli je Sava Jojić, vlasnik i osnivač „Mačkovog podruma“, vinara koji tradiciju kombinuje sa modernim pristupom proizvodnji, ali i jasnom vizijom budućnosti.
U njegovoj vinoteci i vinskim podrumima zaposleno je devet stalnih radnika, a u sezoni na posao dolazi još od pet do petnaest sezonskih radnika, uglavnom iz lokalne zajednice, ali i iz Šapca. Jojić smatra da razvoj vinskog turizma ne zavisi od administrativnih odluka, već od znanja, entuzijazma i sinergije onih koji žele da nešto ponude posetiocima.
– Vinski turizam živi stalno, ne počinje on nikakvim dekretom. Postojao je i pre 50 godina, ali ne u obimu kakav bismo želeli. Potrebna je sinergija između izvršne vlasti i ljudi koji su opredeljeni da putujućim kupcima ponude ono najbolje iz kraja. Da li će to biti grožđe na Mediteranu ili sir i jabuke u Irigu, svejedno je. Ono što je ključno jeste da vlast stvori ambijent i pruži smernice, a preduzetnici da osmisle i ponude sadržaj, kaže on.
„Mačkov podrum“ je, zvanično, osnovan 2007. godine, kada je Sava nasledio porodično imanje i odlučio da ga modernizuje. Stare zasade je izvadio, jer više nisu mogli da obezbede kvalitet potreban savremenom tržištu. Zasađeno je 15 hektara novih vinograda sa nekoliko globalno priznatih sorti, a vremenom su stigli do 30 hektara. Kasnije je doneo odluku i o prodaji dvadesetak hektara, kako kaže Jojić i usmerili se na ono što im je trenutno prihvatljiv vid plasmana, prodaja u marketima.
– Srpsko vinogradarstvo je prolazilo kroz uspone i padove. Devedesetih godina, ne znajući dovoljno o našim autohtonim sortama, prihvatili smo globalne sorte i one su, ruku na srce, izvanredne. Ali sada se malo vraćamo korenima, kaže Jojić.
To vraćanje korenima nije samo metafora. Vinarija je prva u Srbiji zasadila dve autohtone bele sorte: Sremsku zeleniku i Lipolist
– Prošle godine prvi put smo proizveli grožđe od ovih belih sorti. Ljudi ih gotovo ne poznaju, a ukus i miris su neobični i izuzetni. Reakcije ljubitelja vina su fantastične. Ove godine očekujemo punu berbu, a stanje vinograda na Fruškoj gori je odlično, ne samo kod nas, nego i kod drugih, s ozbirom na to da su vremenske prilike bile zaista povoljne, kaže vinar.
Irig je danas prepoznatljiv i po vinskim manifestacijama koje okupljaju vinare, turiste i zaljubljenike u vino iz cele zemlje. „Pudarski dani“ posvećeni su starom običaju čuvanja vinograda, dok su „Dani mladog portugizera“ u organizaciji „Mačkovog podruma“ posebna priča, manifestacija koja se deceniju održavala u Novom Sadu, a onda se vratila u svoj prirodni dom.
– Bilo je fascinantno videti koliko je ljudi došlo prve godine u Irig. Gostima iz drugih gradova Srbije, pa čak iz Banje Luke, ovo je pravi doživljaj, priča Jojić.
U vinarskom kalendaru opštine važnu ulogu imaju i „Dani vina“ u Rivici, druga najveća vinska manifestacija u Vojvodini, odmah posle Temerina. Ona je, kako kaže, prerasla lokalne okvire i postala globalno prepoznata.
– Kada neko iz Pančeva ili Beograda dolazi u Irig zbog vina, to pokazuje koliko smo napredovali. Pre 30 godina to nije bilo moguće, ističe naš sagovornik.
Iako se „Mačkov podrum“ danas najviše oslanja na prodaju preko marketa, vinski turizam ostaje strateški pravac. Vinarija je, između ostalog, među prvima organizovala seminare i simpozijume o vinskom turizmu, dovodeći stručnjake iz Srbije i Mađarske, a i turisti su im uvek dragi gosti.
Na kraju razgovora, Sava otkriva i svoju ličnu filozofiju:
– Hedonista sam. Danas mi je vizija da uživam u životu, šta god to kome značilo, i da pravim dobra vina. To je moj način boemstva.
Aleksandra Dražić