ODRŽAN RIMSKI FESTIVAL „LUX AURELIUS“

Oživljen duh starog Sirmijuma

Defile učesnika festivala

Rimski festival je postojao pre nekoliko godina, ali nije zaživeo. Nas je veći projekat koji se realizuje na nivou Evrope prepoznao kao partnera, da ponovo oživimo festival, izjavila je Dušanka Stanković etnolog i antropolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture

U Sremskoj Mitrovici održan je festival koji slavi imperatora Marka Aurelija. Kako je ovaj grad, odnosno stari Sirmijum, bio jedna od prestonica nekadašnjeg Rimskog carstva, i da nas baštini ono na čemu počiva njegova istorija i kultura. Upravo duh Sirmijuma donesen je tokom dvodnevne manifestacije na mitrovačke ulice.
U petak, prvog avgusta, uz marš legionara i povorku učesnika odevenih u rimske haljine, Sremska Mitrovica nakratko je ponovo postala Sirmijum. Ulice i parkovi su postali živi muzeji, a antika je zasjala ponovo pod reflektorima. Defile centrom grada je bio više od obične šetnje, bio je čas istorije. Svi oni koji su želeli da nauče više mogli su i sami da probaju neke od haljina koje su nosili Rimljani i da na trenutak postanu deo imperatorske istorije. Rimljani su bili poznati ljubitelji dragocenosti, pa tako ni nakit na izložbenim štandovima nije izostao.
– Većinom izrađujem nakit sa poludragim kamenjem, kožom i drugim prirodnim materijalima. U zavisnosti od mesta gde idemo i šta treba da predstavljamo biramo i ponudu. Imamo narukvice, ogrlice, lančiće za nogu, kazala je Nataša Dejanov, dizajnerka „Smajli“ nakita iz Mačvanske Mitrovice.
Kako je Gradski park gotovo pretvoren u antičku pijacu, u ponudi su bile i haljine inspirisane Rimom, koje su mogle da se kupe za oko četiri hiljade dinara.
Takođe, mogla je da se napravi lepa uspomena i fotografija u nekoj od odevnih kombinacija, koje su izradili članovi Udruženja „MirArt“. Oni su i osmislili kako će izgledati foto kutak za posetioce i učesnike.
– Rimski hiton je specifičan naziv za haljinu, imamo i stole i neke druge izložene modele, da bi se građani obukli i postali stari Rimljani na trenutak. Vrlo su jednostavnog kroja, reč je o dva pravougaonika sastavljena fibulama. Nakit je bio bakarni. Rimljani su voleli da njihova odeća bude komotna i lepa, ispričala je Milica Panić.

Rimski kamp „Lux Aurelius“

Oživeo je i rimski kamp kroz borbene formacije, streličarstvo, mačevanje, društvene igre i radionice za najmlađe. Pridružili su se i gosti iz Bugarske, gde se takođe prostiralo Rimsko carstvo, koji su otkrili kako se pravio rimski hleb.
– Suvi, rimski hleb napravljen je od brašna, soli i vode. Kad se ispeče, potrebno je da mesec dana stoji na suncu, kako bi ostao tvrd. Takav hleb se smatrao vrlo zdravim. Svakom vojniku sledovalo je 900 grama dnevno, objasnio je Ivan Sapundžija gost iz Bugarske.
Festival besedništva utkan je u ovu manifestaciju, pa je tako prethodio svim ovim događajima. Ove godine bio je revijalnog karaktera, a nastupilo je sedmoro ljubitelja leporečja.
– Imali smo osam prijavljenih, ali besednika, s tim što jedan od njih nije mogao da prisustvuje. Reč je o osuđenom licu, koje je odnelo pobedu na Festivalu besedništva „Neka se čuje i druga strana“, koji se sada tradicionalno organizuje u Kazneno popravnom zavodu, tako da je publika imala priliku da čuje sedam besednika, koji su ranije uzeli učešće u „Sirmijum luks verbi“, rekao je Damir Savić, direktor Ustanove za negovanje kulture „Srem“.
Nosilac organizacije dvodnevnog rimskog festivala u Mitrovici je bio Zavod za zaštitu spomenika kulture. Njima su u tome pomogle mitrovačke ustanove kulture, kao i glumci.
– Rimski festival je postojao pre nekoliko godina, ali nije zaživeo. Nas je veći projekat koji se realizuje na nivou Evrope, u okviru projekta Romans wine Danube, obuhvata i vinski i rimski Dunav, prepoznao kao partnera, da ponovo oživimo festival, izjavila je Dušanka Stanković etnolog i antropolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Festival su pratile i druge radionice za decu u Muzeju Srema sa glinom i mozaicima, zatim u Biblioteci „Gligorije Vozarović“ gde je organizovana digitalna interakcija sa rimskim imperatorima, kao i radionica crtanja i pisanja. U nekoliko mitrovački ugostiteljskih objekata u centru grada organizovani su i tematski kvizovi, zatim nekoliko izložbi i na posletku čin svečanog zatvaranja je priređen na Savskom keju, simboličnim puštanjem lampiona niz reku.
A. Dražić
Foto: B. Tucaković