Sa teologom Anom Hodak o božićnim običajima

Rimokatolička, protestantska, anglikanska crkva, kao i neke pravoslavne, Božić obeležavaju po gregorijanskom kalendaru. Božićno slavlje rimokatolika traje od Badnje večeri, 24. decembra, do dana Sveta tri kralja, šestog januara.
U rimokatoličkom svetu postoji i vreme pripreme za Božić koje se zove advent.
– To je vreme kada se pripremamo da na pravi vernički način dočekamo Božić. Tada nas i liturgija na to priprema biblijskim tekstovima, koji nas pozivaju na versku budnost, na susret sa Gospodom, da se Bog rodi u našem srcu. Naglasak je na duhovnoj pripremi. Advent traje četiri sedmice, počinje uvek nedeljom. Glavno obeležje adventa su mise zornice. One počinju u šest sati ujutru, kad mi na simboličan način pokazujemo da smo verski budni u iščekivanju Isusovog dolaska, kaže za M novine teolog Ana Hodak.
Tada je vreme za molitvu i poziv na ispovedanje i pričest, a sama poruka Božića je ljubav.
– Možemo ga nazvati i blagdanom ljubavi jer se Bog iz ljubavi spustio među nas i postao nam u svemu jednak, da bi nas spasio i na taj način nas je pozvao da i mi jedni drugima pokažemo ljubav i da ljubimo jedni druge otvorena na srca. Na neki način smo poremetili sistem vrednosti u proslavljanju naših praznika, tako da smo sve podredili hedonizmu i uživanju. U trci da zaradimo što više, pa onda i da pripremimo praznik na najbolji mogući način, dobili smo bogatu proslavu siromašnog duha. Usput smo i nervozni, zabrinuti da li će sve da bude kako smo zamislili. Raspoloženje nam se pokvarilo našom silnom željom da sve bude što svečanije i tako smo naglasak sa duhovnog prebacili na materijalno, kaže naša sagovornica.
Božić je vreme praštanja, smirenja i radosti. Kako je akcenat na duhovnom uzdizanju, važno je okupljati se sa porodicom i prijateljima u miru. Pored odlaska u crkvu, najvažniji običaji koji se poštuju vezani su za Badnje veče. Tada domaćin unosi u kuću badnjak, a ostatak porodice sa njim unosi i slamu, pa se sve blagoslovi svetom vodicom. Za to vreme se porodica moli Bogu. U slamu se stavljaju orasi, sitni novac, koje deca pokupe kada se slama iznosi. Uvek se postavljaju i jaslice, koje prikazuju rođenje Isusa, što se može videti i u crkvama.

A. Dražić
Foto: pexels.com