IZLOŽBA U ZAVIČAJNOM MUZEJU RUMA

Heklica i konac, petlja po petlja

Većina od nas, u nekim zabačenim delovima plakara, čuva, mada retko koristi, heklane stolnjake ili podmetače, kao sećanje na naše drage majke i bake koje su ih sa ljubavlju i majstorski pravile. Upravo tom lepom nostalgijom zrači i izložba heklanih radova „Petlja po petlja, uspomena“ koja je četvrtog oktobra otvorena u Zavičajnom muzeju Ruma.
Na izložbi su predstavljeni predmeti iz Etnološke zbirke Narodnog muzeja u Šapcu, kao i iz Etnološke zbirke Zavičajnog muzeja Ruma, a
njena autorka je Aleksandra Jovanović, etnološkinja – antropološkinja šabačkog muzeja.
Posetioci na izložbi su imali priliku da se upoznaju sa tehnikom kukičanja. odnosno heklanja i izrade ukrasnih i odevnih predmeta.
Ova tehnika je postala popularna u Evropi tokom 19. veka, a ubrzo je našla svoje mesto i u našim krajevima, gde je ostala u upotrebi sve do sredine 20. veka i bila je više karakteristična za gradske sredine.
Etnološka zbirka Narodnog muzeja u Šapcu broji preko 8.000 predmeta, ali sve do 2014. godine u zbirci su uglavnom, preovladavali predmeti vezani za ruralnu, odnosno seosku sredinu i to za period do Drugog svetskog rata.
– Na stogodišnjicu stradanja Šapca u Prvom svetskom ratu, 2014. godine, dobili smo veliki poklon od porodice Krstić – Milikić iz Beograda koji su svojim poreklom vezani za Šabac. Tu se našla i kolekcija kukičanih radova. Došla sam na ideju da napravim izložbu gde bih podsetila starija pokolenja, a mlade naraštaje upoznala sa ovom, možemo reći pomalo zaboravljenom tehnikom i kojom se niko od naših etnologa nije bavio kao posebnom celinom, kaže autorka Aleksandra Jovanović.

Predmeti na izložbi potiču uglavnom iz šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Izložene su šustikle koje su stavljane na fotelje, početnice – pored heklice i konca, početnica je nešto na osnovu koje se radi, a ima i stolnjaka, nešto manje zavesa i odevnih predmeta.

U tadašnjim ženskim časopisima „Nada“, „Bazar“, „Praktična žena“ ili „Svijet“ žene su imale priliku da dobiju šeme i da na osnovu njih izrade i odevne predmete.
Heklanje se u Evropi pominje prvi put početkom 19. veka, a polovnom istog veka i kod nas.
Jelena Arsenović, kustoskinja etnološkinja u Zavičajnom muzeju Ruma kaže da je upravo Aleksandra na ovim prostorima prva zagrebala problematiku heklanja i heklanih predmeta kao muzejskih predmeta i da li će to da uđe u segment nematerijalnog kulturnog nasleđa.
– Pre nje je jedino Etnografski muzej Slovenije, ali samo u segmentu obrade čipke, imao ovakvu izložbu. Tako je Aleksandrina izložba pionirska izložba na ovom polju etnologije, istakla je Arsenović.
Otvaranju izložbe su prisustvovali Biljana Popović Jovanović, zamenica predsednika Opštine i Stevan Kovačević, pomoćnik predsednika za kulturu i obrazovanje. U muzičkom delu programa učestvovala je Pevačka grupa iz Stejanovaca i učenici Muzičke škole.
Ako smo vas zainteresovali, ovu lepu izložbu možete pogledati do 22. oktobra.

S. Džakula