MILICA ŽABIĆ, SRPSKA DžUDISTKINjA I OLIMPIJKA IZ LAĆARKA

Pariz je početak Miličinih „pet minuta“

U tradicionalnoj „olimpijskoj groznici“ koja je u petnaestak letnjih dana ove godine zahvatila čitav svet, mnogobrojne nacije dobile su svoje sportske heroje, takmičare i takmičarke koji su pokazali istinske kvalitete i vrednosti ulažući veliki trud u promociju vlastite zemlje i svojih sportskih disciplina. U tom smislu, Srbija nije mnogo zaostajala. Na veličanstven način dočekala je svoje olimpijce. Mitrovčani i Laćarci sa posebnim oduševljenjem pratili su nastupe sadašnjih i bivših sugrađanki, među kojima je i džudistkinja Milice Žabić, koja je prve sportske korake načinila u laćaračkom „LSK-u“. Njeni Laćarci – roditelji, prijatelji i komšije, priredili su joj prošlog petka fenomenalan doček uz zastave i upaljene baklje.
Laćarak je moj dom
Milica Žabić rođena je 1994. godine. Godinama je internacionalni takmičar a najbolje rezultate beleži poslednje tri godine. Pored evropske medalje sa miks timom u poslednje vreme osvojila je tri Grend slem medalje i pet Gran pri odličja. Na veliku sportsku scenu vinula se iz čuvene laćaračke džudo škole. Nedavno je i sama na društvenim mrežama pročitala šaljivi komentar školskog drugara da se „tamburanje“ u osnovnoj školi isplatilo. Bilo je ideja i da joj se dodeli uliuca. Podršku porodice, Laćaraca i ljudi iz kluba osećala je u svakom momentu.
– Ja sam dosta podrške dobila baš od mojih Laćaraca. Odrasla sam u Laćarku i moji prvi džudo koraci su upravo tu, u klubu. Imala sam dva sjajna trenera – Milana i Bogdana Jovetića. Iz džudo kluba „LSK“ izašlo je mnogo džudo šampiona i smatram da su treneri uvek radili dobar posao. Svakako, važnije od svega toga je to što su pre svega sjajni ljudi, pedagozi i ja zauvek imam duboki naklon kada su oni u pitanju, kaže Milica koja se se seća vremena kad je u svojoj sedmoj godini džudo postao njena prva i jedina sportska ljubav.
– Počela sam zajedno sa sestrom. Mama nas je odvela na džudo a u tom momentu ovaj sport je bio dosta popularan u Laćarku. Treneri su dosta rano prepoznali moj talenat, pa su prve medalje krenule vrlo brzo. Bila je to „ljubav na prvu“. Išli smo kao klub na razna putovanja, uzimali velike medalje. U „Zvezdu“ sam dosta kasno došla, ali trener je isti već godinama. Prvo sam bila član novosadskog „Partizana“, pa „Slavije“. Nakon toga imala sam želju da pređem na sledeći korak, pa je svakako izbor pao na „Crvenu zvezdu“. Ovde negde i počinju moji veliki rezultati, što govori o nivou ulaganja u samom klubu. To je zaista od velikog značaja – da ljudi prepoznaju vaš kvalitet i da vam daju svu moguću podršku, kaže srpska državna šampionka i olimpijka na koju će se u narednom periodu nesumnjivo polagati velike nade.

Uspeh devojaka i žena u borilačkim sportovima, po Miličinim rečima predstavlja odraz njihovog čvrstog karaktera i hrabrosti, tako da za razne predrasude ovde nema mesta. U svoj Laćarak, kad god joj dozvole obaveze. uvek rado dolazi.
– Laćarak je moj dom i to ne može ništa zameniti. Moji roditelji su oduvek moja najveća podrška i bez njih svakako da moj put ne bi bio ovakav. Moja porodica je srećna i ponosna na mene, a za to nema veća nagrade za mene.
Već svojim prvim borbama na tatamiju pariske olimpijade Milica Žabić „kupila“ je srpsku sportsku javnost. U kategoriji preko 78 kilograma došla je do borbe za bronzanu medalju koja joj je izmakla u okršaju sa domaćom francuskom džudistkinjom. Osvojila je odlično peto mesto a suze na njenom licu viđene posle odlučujućeg meča samo su potvrdile veliku emociju i želju za olimpijskim odličjem. Usledio je nastup srpskog muško – ženskog miks tima i poraz od Brazila u kome je Milica načinila još jedan podvig. U srpskoj ekipi više nego ubedljivo ostvarila je sve tri pobede, među kojima i trijumf nad novom olimpijskom šampionkom Beatriz Souzom koju je efektnim bacanjem savladala u prvom napadu za svega 35 sekundi. U danima po dolasku kući, kada su se „slegli“ utisci sa najveće svetske sportske fešte, aktuelnu članicu „Crvene zvezde“ i državnu džudo šampionku u svojoj kategoriji zamolili smo za kratak rezime učinjenog u Parizu.
– Samo učešće i kvalifikacija na Olimpijske igre je veliki uspeh, obzirom da je u džudou izuzetno teško doći do norme, tačnije biti u prvih 24 na svetu. Naša borba za normu traje tačno četiri godine, od Olimpijade do Olimpijade. Poslednje dve godine se uzimaju u obzir i bitno je biti konstantan. Utisci su se slegli, evo prošlo je skoro dve nedelje, i još uvek u meni ima adrenalina. Ovo su moje prve Olimpijske igre. Završila sam ovaj put bez medalje, ali svakako da je i peto mesto za mene uspeh. Ovo je istorijski uspeh u konkurenciji žena, rekla je Milica Žabić koja se posebno osvrnula na nastup nacionalnog miks tima koga su činili najbolji srpski džudisti.
– Miks tim je prvi put nastupio na Olimpijskim igrama. Mi smo kao reprezentacija stekli pravo na ovo takmičenje jer imamo šest kvalifikovanih takmičara. Imali smo dva predstavnika u svojim kategorijama a ostali deo ekipe morao je da radi u višim kategorijama, što je za njih bilo izuzetno teško. Takmičarka Beatris Suoza, samo dan ranije postala je olimpijska šampionka, što je u meni izazvalo još veću motivaciju. Pobedila sam je u prvom napadu. Završili smo na sedmom mestu, što je istorijski uspeh. U prvih osam timova smo na svetu, što samo po sebi pokazuje učinak svakog od nas i ja ne mogu biti ponosnija na sve iz našeg tima koji su tog dana pružili maksimum, kaže Milica Žabić.
Hrabrost je odlika džudoa
Miličini rezultati i odvažnost na strunjači mnogim mladima mogu poslužiti kao primer da se upornost i odricanje u sportu itekako mogu isplatiti. Za mnoge je ta posvećenost i trud prepreka koju nikad ne prevaziđu.
– Znam i razumem ih da je veoma teško. Svakom od nas se bar nekoliko puta desilo da pomislimo da odustanemo. To nije odlika ovog sporta – hrabrost je prva odlika džudoa. Želim da kažem da ne treba nikada da odustanu, čime god da se bavili, svaki trud se isplati kad-tad. Na nešto čekamo duže na nešto kraće, ali tim je vaša sreća još veća. Odricanje je veliko, ali meni je džudo doneo mnogo više lepih momenata nego onih manje lepih. Ako ste dovoljno uporni, i imate veliku želju – nebo je granica i zaista je tako, poručuje laćaračka olimpijka mladim sportistima.
Za Milicu je njena prva Olimpijada bilo najvažnije takmičenje u ovom trenutku s obzirom da je pripremi za Pariz podredila evropski i svetski džudo šampionat. Kada je u analizi borbe za bronzu shvatila svoje taktičke i tehničke propuste, dobila je neverovatan motiv i energiju u miks nastupu. „Pucala“ je od snage i samopouzdanja uz utisak da bi tog dana svakog protivnika bez problema savladala. Pariz 2024. godine mogao bi biti prelomna tačka u Miličinoj međunarodnoj karijeri.
– Ja se za ovo spremam poslednjih šest godina intenzivno, obzirom da sam prošle igre ispala pred sam kraj, ja sam svoju borbu samo nastavila. Mi kao reprezentacija imamo sjajne uslove, veliku podršku Olimpijskog komiteta, Džudo saveza Srbije i njegovog predsednika Ivana Todorova. Tu je i podrška mog kluba „Crvene zvezde“ i predsednika Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka. Mislim da naš zajednički rad donosi ovakve rezultate. Pored mojih trenera, imam i psihologa sa kojim radim, što je izuzetno važno kod velikih takmičenja. Prvi put da nisam imala tremu, niti neko loše osećanje. Prosto, želela sam medalju. Želela sam da izvučem svoj maksimum. E sad, za neke koji ne znaju – ovako sam se ja borila kao dete i to se vremenom negde izgubilo, da bi se baš sad ponovo vratilo, na moju veliku sreću. Iz mog ugla, bila sam izuzetna i drago mi je da se opet borim kao nekad, kaže Milica Žabić.
Svojim borbama, emocijom i hrabrošću nesumnjivo je doprinela popularizaciji džudo sporta, naročito među mladima u Srbiji.
– Svakako da je džudo počeo da dobija svoj zasluženi prostor. Pre svega džudo je izuzetan sport, proglašen od Unicefa za najbolji sport za razvoj deteta. Uz džudo vi učite da poštujete takmičara preko puta vas, trenera, da se i kada izgubite zahvalite protivniku, da na odgovarajući način padnete, kaže naša sagovornica.
Htela ili ne, Milica se morala prilagoditi pojačanim svetlima upaljenih reflektora domaće sportske javnosti. U pokušaju da zakažemo neposredan susret morali smo uzeti u obzirom mnogobrojne pozive medija, svečane prijeme i gostovanja u raznim emisijama.
– Kako kažu, ovo je mojih „pet minuta“. Iskreno, nisam navikla na ovakav tretman, ali svakako da mi prija i ne mogu da kažem da je drugačije. Dobila sam puno podrške sa svih strana i drago mi je da je narod prepoznao moju hrabrost na ovom takmičenju, kaže Žabićeva koja već pravi ozbiljne planove za novi olimpijski ciklus. Do kraja godine preostala su dva takmičenja – Liga šampiona i Džudo liga Srbije a potom i razmišljanje o novim normama i olimpijskim medaljama koje srpski džudo čeka više od četiri decenije.

D. Mostarlić
FOTO: Borba sa Italijankom u Parizu, Foto: www. judo.rs, Džudo savez Srbije