SREMSKA MITROVICA

Bez posledica posle posta na mrsnu hranu

U periodu smo kada su mnogi postili Veliki post, a sada je vreme da pređu na nešto jaču, odnosno mrsnu hranu. Kako će to biti već za Uskrs,
znamo da se na tim trpezama uvek nađe dosta mesa, raznih salata i slatkiša. Pitanje je kako pravilno napraviti prelazak sa posne na mrsnu
hranu i šta da učinimo kako ne bismo napravili izuzetno veliki šok svom organizmu? Upravo o tome smo razgovarali sa Jovanom Birovljev, savetnikom za ishranu i suplementaciju i magistrom farmacije.
– Kada je reč o postu, koji po definiciji označava uzdržavanje od određene vrste hrane određen vremenski period, možemo ga nazvati i jednom vrstom detoksa za organizam. Post kao takav sa medicinskog aspekta predstavlja odmor za naš digestivni trakt. U hrišćanstvu, odnosno pravoslavlju, mrsna hrana, od koje se uzdržavamo, su namirnice životinjskog porekla. Po svom sastavu to su uglavnom namirnice bogate proteinima i mastima, koje se teže i kompleksnije vare u odnosu na šećere, kojim obiluju materije biljnog porekla. Iz tog razloga, od izuzetne važnosti je posle tako dugog posta, a poznato nam je da je uskršnji post i najduži post u pravoslavnoj veri, da postepeno uvedemo hranu od koje smo se uzdržavali, kaže Jovana Birovljev.
S obzirom na to da je prvi dan prelaska sa posne na mrsnu hranu Uskrs, kada je trpeza i najbogatija, važna je umerenost.
– Količinski jedan obrok ne bi trebalo da bude velik, a kako su jaja neizostavan deo Uskrsa, očekujemo da će se ona naći u sastavu doručka. Jedno jaje uz obilje salate i ceđeni sok od narandže ili limuna bio bi prihvatljiv doručak. Neizostavan deo ručka je supa, koja bi takođe, ukoliko je moguće, trebalo da bude bogata povrćem kao što su šargara, peršun, celer, krompir i luk. Belo meso pileće ili ćureće je najmanje masno meso i takođe meso koje se najlakše vari, a ukoliko je pripremljeno na adekvatan način, kuvano ili pečeno na grilu u sopstvenom soku, u porciji ne većoj od 150 do 200 grama je ono što bi moglo da prati ručak, uz takođe obilje salate. Večera bi morala biti lagana, slična posnoj, ne kasnije od 19 časova, kako bi se naš digestivni trakt pripremio za noć i odmorio. Preporučila bih šolju biljnog nezaslađenog čaja od kamilice pred spavanje. Užine i poslastice trebalo bi da se baziraju na voću. Mlečne proizvode, mesne prerađevine preporučila bih da se uvode postepeno u toku nedelje. Podneblje u kojem živimo ne izostavlja šunku, kobasicu i kulen i iako oni nisu baš najzdraviji obrok, Uskrs je praznik, a praznicima se uglavnom ne pridržavamo zdravstvenih normi, tako da razumem svoje sugrađane, ali bih se pozvala na umerenost, svega par šnita, savetuje nas naša sagovornica.
Nastavlja se proleće i stižu lepi dani, mnogi preporučuju detoks
organizma. Kako to da učine oni koji nisu praktikovali post, jedno je od pitanja za savetnicu ishrane.
– Organizam je savršeno osmišljena i funkcionalna jedinica koja svakodnevno funkcioniše i ima svoje mehanizme odbrane i detoksikacije, ali pomoć je uvek dobro došla i sa medicinskog aspekta preporučljiva. Preporučila bih „detoks“ kao stil života, uvođenje fizičke aktivnosti svaki dan oko 30 minuta, kardio trening u skladu sa telesnim mogućnostima, to može biti i šetnja kod starijih osoba ili lagan i postepen kardio trening kod onih mlađih, zatim obilje biljnih čajeva. Zeleni čaj je odličan, ali u umerenim količinama, unošenje vlakana voće, povrće… Detoks napici su ono što volim da preporučim svojim klijentima, ali ukoliko ih samostalno pripremaju. Zaključila bih ovu temu sa tim da je umerenost ključ za dugovečan i zdrav život. Priroda nam daruje i nalaže sama po sebi mnoštvo korisnih stvari, poenta je samo prihvatiti to. Zdravlje je ono što je najvažnije u životu i zbog toga sve što radimo treba da bude usmereno ka istom. Dokle god ga imamo, bogati smo, smatra Jovana Birovljev savetnica za ishranu.
A. Dražić