POTPISAN SPORAZUM ZA REGIONALNI VODOVOD

„Istočni Srem“ za bolje vodosnadbevanje

Milan Mirić, direktor RRA Srem ističe da će u projekcijama do 2050. godine, 1.500 litara u sekundi biti nedostatak vodnog resursa u Sremu, što znači da bi svih pet opština, potpisnica sporazuma, bez ovog regionalnog sistema, imalo probleme sa vodosnabdevanjem
U Gradskoj kući u Rumi potpisan je 23. februara Međuopštinski sporazum o projektovanju, izgradnji i upravljanju Regionalnim sistemom vodosnabdevanja „Istočni Srem“.
Učesnici ovog sporazuma su opštine Ruma, Pećinci, Irig, Inđija i Stara Pazova koje su ranije na svojim skupštinskim sednicama prihvatile pristupanje sporazumu koji se odnosi na 210.000 stanovnika i 65 naseljenih mesta. Potpisnici su bili predsednica Opštine Ruma Aleksandra Ćirić Bošković, zamenica predsednika Opštine Stara Pazova Marina Savić, predsednik Opštine Irig Tihomir Stojaković, predsednik Opštine Pećinci Siniša Đokić i zamenik predsednika Opštine Inđija Milan Končarević.
Pomenute opštine su, kaže se u sporazumu, svesne značaja saradnje i udruživanja u cilju održivog korišćenja podzemnih voda radi snabdevanja kvalitetnom pijaćom vodom, kao i efikasnog sprovođenja procesa projektovanja, izgradnje i upravljanja regionalnim sistemom vodosnabdevanja „Istočni Srem“ .
Sporazum će se sprovoditi kroz proces formiranja i rad Međuopštinske radne grupe za vodosnabdevanje Srema (MORG za vodosnabdevanje), čiji rad koordinira Regionalna ravojna agencija Srem. Pokrajinska vlada je prihvatila projekat RVS „Istočni Srem“ i započela finansiranje izrade tehničke dokumentacije ovog vodovodnog sistema do nivoa izrade projekta za građevinsku dozvolu, odnosno projekta za izvođenje radova.
Aleksandra Ćirić Bošković je istakla da je ovo prvi korak u trajnom rešavanju problema vodosnabdevanja u ovom delu Srema.
– Mi imamo kvalitetne resurse vode u ovom delu Srema i treba ih iskoristiti, povezati se na regionalnu mrežu kako bi ovih pet opština kvalitetnije koristile vodu za piće. Opštine, koje su deo ovog ugovora, su u ekspanziji i razvijaju se u privrednom, ali i turističkom pogledu. Izgradnjom Fruškogorskog koridora i brzih saobraćajnica u narednih pet godina ovde ćemo se suočavati sa velikim brojem stanovnika i turista, a to traži da imamo kvalitetnu kanalizaciju, vodovodnu mrežu, infrastrukturu – čitav niz obaveza je pred nama kako bi obezbedili što bolje uslove života i rada, istakla je Ćirić Bošković.

Ona dodaje da će se kopati bunari u Hrtkovcima, Nikincima, Dobrincima i Pavlovcima.
– Ovaj projekat je državni projekat. Pokrajinska vlada je inicirala ovaj sporazum, jer ovih pet opština ne mogu same da ga realizuju. Mi kao lokalna samouprava, ćemo raditi na tome da naše JP „Vodovod“, što bolje unapredimo i osavremenimo kako bi moglo da podrži taj sistem vodosnabdevanja, ukazala je predsednica Opštine Ruma Aleksandra Ćirić Bošković.
Predsednik iriške opštine Tihomir Stojaković kaže da, po njegovom mišljenju, upravo ova opština, ima najviše problema u vodosnabdevanju, u odnosu na ostale potpisnice međuopštinskog sporazuma.
– Imamo turistička mesta koja se razvijaju, gde je nekada davno projektovano vodosnabdevanje za dve – tri hiljade stanovnika, a susrećemo se danas da tu bude i po 10 puta više ljudi. To je u jednu ruku dobro, a u drugu imamo velikih problema sa vodosnabdevanjem, pogotovo u letnjem periodu i to posebno u Vrdniku. Ono što smo mi krajem prošle godine uradili je da smo isprojektovali kompletnu vodovodnu mrežu za Vrdnik, 20 kilometara mreže u naselju i sedam kilometara glavnog voda koji ide od Rume ka Vrdniku. Očekujemo da ćemo to u ovoj i sledećoj godini da i realizujemo, s obzirom da imamo svu potrebnu dokumentaciju i građevinsku dozvolu, istako je Tihomir Stojaković.
Milan Mirić, direktor RRA Srem ističe da će, u projekcijama do 2050. godine, 1.500 litara u sekundi biti nedostatak vodnog resursa u Sremu, što znači da bi svih pet opština, potpisnica sporazuma, bez ovog regionalnog sistema, bilo u problemu sa vodosnabdevanjem.
– Regionalni sistem je predviđen da sve te nedostatke u vodosnabdevanju praktično dopunjava, da lokalni vodovodni sistemi mogu biti rasterećeni kroz ovaj regionalni. Lokalna izvorišta ostaju, lokalna preduzeća ostaju, regionalni sistem će biti jedan poseban sistem koji će se vezivati na lokalne, pojašnjava Mirić.
Preliminarna investiciona vrednost projekta je 140 miliona evra, a radovi će se odvijati fazno. Prvi radovi će biti na izvorištu Hrtkovačka Draga, gde će se graditi fabrika vode, a potom kreće izgradnja severnog i južnog kraka koji će vodom snabdevati svih pet opština.
– Mi ćemo uraditi niz istražnih radnji na izvorištu Hrtkovačka Draga, da se uspostavi nekoliko eksplotaciono-istaživačkih bunara, da se uradi elaborat o zalihama vode i elaborat o eksplataciji. Nadam se da za godinu dana možemo imati urađenu projektno-tehničku dokumentaciju, a onda je na predsednicima opština Srema da ovaj projekat izdignu na najviši nivo prioriteta pred republičkim organima. Mi smo kao RRA Srem, spremni da ovakve projekte delegiramo i za EU fondove, za bespovratna sredstva, ili neka sredstva zajma, kaže Milan Mirić.
S obzirom da je reč o velikom projektu koji se realizuje fazno, očekuje da se on može realizovati u narednih petnaestak godina, a onda bi Srem imao jedno tri decenije relaksacije što se tiče vodosnabdevanja.
S. Džakula