KO SU REKREATIVCI SA ŠTAPOVIMA U RUKAMA KOJE MITROVČANI ČESTO SUSREĆU NA GRADSKOM KEJU I ATLETSKIM STAZAMA?

Nordijsko hodanje je više od rekreacije

Pre nešto više  godinu dana  mnogi Mitrovčani upitno su posmatrali grupu sugrađana kojaje u sportskoj opremi sa štapovima u rukama ubrzano hodala ulicama grada, najčešće savskog keja. Vremenom su ljudi, opušteno sedeći u baštama kafića i na gradskim klupama saznali da mitrovački „hodači“ upražnjavaju jednu od najkorisnijih i svakako zdravstveno najbezbednijih sportsko – rekreativnih veština. U pitanju je nordijsko hodanje, izum praktičnih Skandinavaca iz tridesetih godina prošlog veka nastao uz čuveno nordijsko skijaško trčanje iz potrebe održavanja skijaške forme u toplijim mesecima kada nema snega. Sport koji je zvanično promovisan 1997. godine u Finskoj raširio se hiljadama kilometara daleko od nordijskih zemalja. Kažu da u ovom trenutku, samo u Evropi postoji tridesetak miliona „hodača“.

U Srbiji trenutno postoje tri aktivne sredine nordijskog hodanja – Beograd, Subotica i Sremska Mitrovica. Ideju i iskustva svojih sportskih kolega iz Beograda u  grad na Savi svojevremeno je prenela Mirjana Cingeli, svestrana sportistkinja koja je profesionalni izazov pronašla u širenju inovativnih sportskih disciplina. Bilo je to u proleće 2021. godine. Danas su mitrovački „nordijci“ prepoznatljiva urbana pojava na gradskom atletskom stadionu i mnogobrojnim šetalištima. Aktivnost hodajućih rekreativaca zbog njenih očiglednih benefita privlači mnoge, naročito osobe u zrelijim godinama koji veći deo radnog dana provode sedeći ili zbog zdravstvenog stanja ne smeju da se izlože ozbiljnijim sportskim naporima. Posebnu draž u nordijskom hodanju članovi rekreativih grupa pronalaze u druženju, razgovoru i zajedničkim trenucima a oni retko prolaze bez drugarskog odlaska na kafu, piće ili neki od redovnih mesečnih izleta. Vreme na nordijskom hodanju za mnoge je „izduvni ventil“ i rutina bez koje ne mogu.

Uz šalu i dobro druženje trening prođe „čas posla“

Dragan Mudrić vodi privatnu firmu koja se bavi računarima i raznim poslovima u „IT“ sektoru. Veći deo radnog dana provodi u sedećem položaju. Iako se godinama bavi sportom, nordijsko hodanje za njega je pravo otkriće i potpuni pogodak. U Mirjaninoj grupi uglavnom je okružen ženama, što mu nikako ne smeta jer kaže da su žene znatno upornije od muškaraca.

– Potpuno mi odgovora što smo složna ekipa i ovde nas ima različitog uzrasta. Nordijsko hodanje prvenstveno je  jedno lepo druženje, prilika za razgovor, ali i veliko fizičko i psihičko rasterećenje koje definitivno prija svim mišićima jer ovde „radi“ celo telo. Nemamo uvek istu kondiciju, ali smo kao grupa vrlo tolerantni i prilagođavamo se onima koji hodaju sporije. Dva puta nedeljno smo na atletskom stadionu a subotom smo uglavnom na keju. Posle odemo na piće, kafu i druženje. Mislim da je suština i pravi fazon baš taj rad u grupi, jer tu te uvek neko animira i „povuče“, tako da nama trening i hodanje od sat vremena uz šalu i dobro druženje prođu „čas posla“, kaže Dragan.

Mirjana Cingeli, profesor fizičkog vaspitanja i trener plivanja radi kao stručni sportski saradnik na mitrovačkom Atletskom stadionu. Mitrovčani je uglavnom znaju kao nekog ko je u sportu od najmlađih dana, pa je teško nabrojati sve veštine kojima se bavila. U svom gradu najpre se okušala u odbojkaškom sportu a  biciklizam  i plivanjem privukli su je na fakultetu Fizičke kulture. Logičan nastavak toga bio je triatlon. U ovim letnjim mesecima svaki Mirjanin dan počinje na „Brionima“ isplivavanjem kilometarskih deonica na Savi a neretko je u teretani ili u individualnom sportskom radu.

Pokušavajući da približimo ovu, relativno novu i za ove prostore neuobičajenu disciplinu, na početku razgovora sa Mirom pričamo o ciljevima i pozitivnim efekatima nordijskog hodanja. Čini se da ih ljudi „kapiraju“ tek kad načine prve „hodačke“ kilometre sa štapovima ili čuju pozitivna iskustva drugih. Laici uglavnom ne prave razliku između „obične“ šetnje i nordijskog hodanja a ona i te kako postoji.

Vežbanje nije naporno, a osećaj je sjajan

– Posredstvom prijateljice čula sam za nordijsko hodanje i rešila sam da probam. Brzo sam se oduševila i mogu da kažem da sam se pronašla  u ovoj disciplini. Moji utisci su sjajni jer vežbanje nije  naporno a potpuno vas ispunjava i što je najvažnije, primete se odgovarajući rezultati. Naravno, cela ekipa i druženje su super i ja se tu stvarno dobro osećam, kaže jedna od iskusnijih mitrovačkih „nordijki“ Gordana – Goca Ilić.

– Moram da priznam da su nas na nekoliko  prvih treninga ljudi donekle zbunjeno posmatrali jer nisu znali mnogo o ovoj disciplini, ali se priča o sjajnim benefitima koje pruža nordijsko hodanje širila sve brže. Lično sam očekivala da ljudima ovo može biti i smešno, ali pokazalo se da nije tako. Čini mi se da su Mitrovčani dobro prihvatili nešto novo i zanimljivo u njihovom gradu. Za razliku od „obične“ šetnje ili hoda ovde se troši od 20 do 45 odsto više kalorija i umanjuje se opterećenje zglobova nogu i karlice, a ujedno se opterećenje preko štapova prenosi na gornji deo tela, pa se ravnopravno opterećuje većina naših mišića. Posebno osmišljeni i vremenom unapređeni oblici i dodaci štapova za hodanje mogu se prilagoditi svim podlogama i rekreativcima. Samim tim, za ovaj sport nije potrebna neka posebna oprema, osim da je ona adekvatna i prilagođena spoljnim prilikama. Naša aktivnost je na otvorenom i svežem vazduhu i ona u principu ne zavisi od vremenskih uslova. Fenomenalna je za ljude koji dugo nisu bili fizički aktivni ili imaju problema sa zglobovima i viškom kilograma. U obzir dolaze i osobe koje boluju od dijabetesa ili srčanih bolesti, pa je primera radi nedavno, jedan lekar internista predložio svojoj pacijentkinji da krene na nordijsko hodanje. Za razliku od većine drugih sportova mogućnost povrede ovde ne postoji i to je jedna od najvećih prednosti. Međutim, poenta ove priče je u tome da „hodanje“ nije samo treningu kome se naporno „jure“ vrhunski takmičarski rezultati. Prosto je neverovatno i zaista lepo koliko se ljudi u rekreativnoj grupi ispričaju i druže. U tom hodanju stvaraju se neka trajna prijateljstva. Ljudi su u prirodi, često smo na zajedničkim izletima u Fruškoj gori ili u druženju sa „nordijcima“ iz drugih gradova. Na primer, svima je u lepom sećanju ostalo prošlogodišnje učešće na subotičkom vinskom maratonu. Ta manifestacija održana na Paliću podrazumevala je trčanje, odnosno hodanje između raznih vinograda i vinskih kuća uz degustaciju dobrih vina i hrane. Bilo je odlično i nadam se da ćemo ove godine to ponoviti. Često posle treninga sednemo a neretko odemo i na neki dobar koncert. U grupi se uvek nađe neko sa dobrim šalama, idejama i fazonima. U trenucima opuštenosti čak smo osmišljavali i himnu naše „nordijske“ grupe. Uostalom, ne treba smetnuti sa uma koliko čovekovom samopouzdanju znači kada se fizički dobro oseća, skine kilograme ili poboljša držanje tela i kondiciju, kaže Mirjana Cingeli i dodaje da većinu grupe čine osobe „zrelijih“ godina premda su mitrovački „nordijci“ otvoreni i za mlađe ukoliko im „dosade“ teretana, trčanje ili neka iscrpljujuća sportska aktivnost. Mitrovački „hodači“ uglavnom su žene ali se u grupi uvek nađe i poneki muškarac.

D. Mostarlić