Carski grad i javni toalet

Mitrovčani su od 27. novembra do 1. decembra imali priliku da glasaju za jedan od tri ponuđena projekta u okviru participativnog budžetiranja. I odlučili su da se u budžetu za 2018. godinu uvrsti projekat „Postavljanje tartan staze na keju uz obale reke Save“.
U, da tako kažem, ponudi su bili i izgradnja igrališta za pse, koji se Mitrovčanima apsolutno nije „dojmio“, zatim tu je bio i predlog projekta sanacije domova kulture po selima, ali, kao što rekosmo, ubedljivu pobedu je odnela tartan staza, od Ribolovca do teretnog mosta, kao apsolutan prioritet grada na Savi. Po glasovima Mitrovčana. Sve u svemu, 227 ljudi je odlučilo da se sledeće godine gradi tartan staza.
Veoma zanimljivo je to što se u kutiji za glasanje našlo i 90 listića na kojima je dopisan četvrti projekat, izgradnja javnog toaleta.
Igralište za pse? Pravo da vam kažem kad sam čula da je takav predlog bio u opticaju, mislila sam da se to neko šali. Ej, igralište za pse! To valjda za ove pedigrirane kučiće, šta ja znam… Nešto kao mi smo Njujork, London, valjda, pa da imaju sirote kuce zelenu površinu da se poigraju, a njihove gazdarice da razmene iskustva, šta li…? Ispada da kerovi dele sudbinu ljudi, u smislu klasne pripadnosti. Zna se ko kojem socijalnom, pa samim tim i kerećem sloju pripada, pa u skladu sa tim ide i društvena briga. Ima li većeg cinizma od ideje igrališta za pse? Pored takvog predloga nije ni čudo što je prošla tartan staza, kao gotovo jednako cinična ideja.
Međutim, javni toalet je već nešto drugo. Njega niko, sem „u kuloarima“ nije pominjao godinama. Još od vremena kada je jedan ovdašnji biznismen uzeo nekadašnji javni ve-ce „pod svoj ajer“ pa na njemu nazidao kafanu na rubu gradskog parka. Posle i biznismen malo propao (ili možda nije, nego se pritajio) i kafana zatvorena, (pa skoro otvorena pod dugim imenom), al od javnog toaleta nije ostalo ništa, zapravo postao je skladište u kome se su smeštene prazne gajbe piva.
Da, to su bile neke lude, tranzicione godine, bilo ne ponovilo se. Sad su nastupila nova vremena, transparentna i demokratska. Na glasanje, da se prebrojimo i da vidimo kako stoje stvari. I tako, sad smo izglasali da nam treba staza za trčanje, a ne treba nam igralište kerove. Šta tek reći o seoskim domovima kulture? I o seoskoj kulturi? A ne treba nam ni javni ve-ce. Ono jest Mitrovčanima i ne treba, oni su ionako kod svoje kuće, pa ne moraju da obijaju gradske kafiće kad ih pritera. A što se tiče gostiju, da ne kažem turista, i tu je računica jasna. Izeš turistu ako neće u Mitrovici bar kafu da popije, pa usput u tom kafiću može i da obavi neodložno. Šta će nama gosti, da ne kažem turisti, koji neće ni za kafu da potroše, nego da im još i javni ve-ce pravimo i da se trošimo bez veze? Mislim, kad smo već mogli da biramo, razumno je što smo izabrali stazu za trčanje. Pa da trčkaramo od Ribolovca do teretnog mosta i nazad, do mile volje. Kome je do trčanja, a kome nije nek dobro obrati pažnju na to kad će dogodine biti glasanje. Mada, ovde je veći problem u predlaganju projekata, nego u njihovom odbiru. Dogodine lako može da nam se desi igralište za pse.