Zašto antibriselskog referenduma neće biti

„Ako se Pokret socijalista išta bude pitao posle sledećih izbora, imaćemo referendum o Evropskoj uniji. Neka Srbi već jednom kažu šta misle o Evropskoj uniji. Evropska unija je Srbima rekla nebrojeno puta šta misli o nama.“ Da Aleksandar Vulin nije ovo izgovorio na proslavi osamnaestogodišnjice Pokreta socijalista, koga vodi od osnivanja, događaj bi se jedva izborio da bude zabeležen u medijima.
Uzgred, da u svom svečarskom govoru nije podsetio da više nije deo srpske vlade, mnogi od nas bi ostali u ubeđenju da je i dalje negde u vladi ili pri vladi. Mnogo je budžaka vlasti u kojima može nezapaženo da se opstaje, a uz to predsednik Srbije verovatno nema čoveka na političkoj sceni koji mu je verniji i koji ga više voli.
Nekada kreativan novinar, Vulin nam nije ostavio da nagađamo zašto ga nema u sadašnjoj vlasti: „Ja sam prvi ministar, možda i u istoriji Evrope, za koga je EU zvanično insistirala na tome da ne bude deo Vlade i ta želja joj je ispunjena. Mi smo iz vlasti isključeni zato što smo tvrdoglavo i uporno zastupali Srpski svet i zato što nismo vodili računa o tome da li je vreme za Srpski svet i da li će to prihvatiti EU ili bilo ko drugi.“
Nemoguće je izbrojati koliko je puta predsednik Srbije naglasio da njemu niko iz EU i drugih struktura moći ne može diktirati šta će da radi. U tom smislu je teško i zamisliti da bi baš Aleksandar Vulin, njegov najverniji saveznik, stavio predsednikovu nezavisnost na proveru i izložio ga izboru „ili ja, ili oni“. U svom svečarskom govoru, Vulin je izbegao gorčinu zbog ispadanja iz vlasti, jer su mu nameštenja za njegovu stranku manje važna od sloge u vladi i na evropskom putu, ali je prvi put javno rekao da se ne slaže sa državnom politikom: „Ne mislim da je za Srbiju bilo dobro što nismo deo izvršne vlasti, smatram da je morao da se čuje glas i onih koji bezuslovno ne prihvataju mogućnost da ujedinjenje Srba nije naš poslednji i najvažniji zadatak. Ne mislim da je dobro što u našoj vlasti nije bilo ni jednog glasa koji je mogao da kaže da bezuslovno nećemo prihvatiti da se sukobimo sa Rusijom ili Kinom ni zbog jednog klastera i ni zbog jedne ucene koja može da dođe.“
Gost na svečanosti Pokreta socijalista, predsednik SNS Miloš Vučević kao da je potvrdio da je Aleksandar Vulin voljom iz Brisela ispao iz vlasti: „Zahvaljujem vam u ime Srpske napredne stranke za beskompromisnu zajedničku i bratsku borbu svih 18 godina. Posebno ističem, a to je i predsednik Vučić pomenuo, da ako je nešto neupitno i potvrđeno na desetine puta, to je činjenica da je Pokret socijalista uvek reagovao i branio suverenu politiku Republike Srbije. Kako god da bude sutra i kako god narod odluči na izborima, verujem da će nam se putevi uvek ukrštati kada je reč o slobodi i nezavisnosti Srbije.“
Zašto do referenduma o „evropskom putu Srbije“ neće doći, bar ne za vreme očekivanog premijerskog mandata Aleksandra Vučića? Odgovor nije u Vučićevoj ljubavi prema Evropskoj uniji i zapadu uošte nego u njegovom sagledavanju rizika po Srbiju u uslovima ratnog sukoba sa Rusijom za koji se spremaju vodeće Evropske zemlje. Referendum o pridruživanju Evropskoj uniji, za koji mnogi od nas navijaju svim srcem, da bismo im tim putem rekli šta o njima mislimo posle ekonomskih sankcija, bombardovanja, oduzimanja južne pokrajine i beskrajnih uslovljavanja identitetskim promenama Srba, samo bi učinio položaj Srbije težim nego što jeste. Referendum ne bi od Zapada proizveo neprijatelja Srbije, jer Zapad to jeste, ali bi Srbiji obukao košulju neprijatelja ovakvog Zapada i izložio je, nespremnu i nezaštićenu, u okruženju koje u međusobnom povezivanju sve otvorenije preslikava veze unutar Hitlerove koalicije.
Zagovornici referenduma o evropskom putu Srbije postupaju principijelno, ugađaju našim pretežnim osećanjima, prikivaju Aleksandra Vučića za geopolitički kurs koji se većini građana ne dopada. Ali zagovornici referenduma zasnivaju svoj stav na pretpostavci o idealnoj jednakopravnosti zemalja i naroda koja ne postoji, i ne uzimaju u obzir neprijateljsko okruženje Srbije. Pošto bi referendum izvesno poručio Zapadu da smo pritv njega, da smo za BRIKS, za Rusiju, za Kinu, neophodno je da zamislimo dan posle takve izjave naroda protiv Zapada. Bez ikakve teritorijalne veze sa bilo kojom članicom BRIKS-a, naša verovatna referendumska odluka ne bi proizvela ništa osim zaprečavanja ekonomskih veza sa Kinom i onoga što je ostalo od delotvornih veza sa Rusijom.
Predlagači referenduma o evropskom putu Srbije, ma koliko nam ta ideja bila draga, možda greše i u procenjivanju njegovog ishoda. Naime, meritorna istraživanja javnog mnenja zaista javljaju o spremnosti građana da kažu „ne“ Evropskoj uniji, ali je veliko pitanje da li bi građani i na referendumskom pitanju odgovorili kao što odgovaraju u anketama. Preko građana Srbije, pre svih preko Srba, pretutnjali su stradanja i ispaštanja od Zapada, i naše istorijsko iskustvo daje nam za pravo da sebe ocenimo dovoljno iškolovanima da se ne prepustimo osećanjima, i da postupamo racionalno. Drukčije se odgovara kada se pitanje postavlja za biti ili ne biti nego kada se postavlja za potrebe političkih stranaka i medija.
Mi smo već navikli da nesumnjivi patriota Aleksandar Vulin, stoposto čovek Aleksandra Vučića, postupa u javnosti slično kao ruski patriota Dmitrij Medvedev, stoposto čovek Vladimira Putina, da Zapadu šalje poruke kakve po oštrini nisu dopuštene diplomatskom rečniku ni Aleksandra Vučića, ni Vladimira Putina. Srbija, međutim, nije suverena koliko Rusija, i Briselu se može da „preporuči“ Aleksandru Vučiću izbacivanje Aleksandra Vulina iz vlade. Dmitrij Medvedev može da nastavi da poliva po izopačenom Zapadu koliko hoće, Aleksandru Vulinu to nije dozvoljeno.
Zahtevajući referendum o evropskom putu, Vulin se pozvao i na Vučićevu izjavu da će se Srbija verovatno referendumom izjašnjavati o eventualnom pristupu BRIKS-u. Ali, referendum o evrointegraciji i referendum o BRIKS-u nemaju ni približno isti konfliktni potencijal. Naprotiv, prvi direktno vodi Srbiju u ratno stanje sa evropskim zemljama koje su već objavile rat protiv Rusije za tri godine. Drugi, koga će možda predložiti Vučić, vodi Srbiju u plodne ekonomske veze koje ne mogu profunkcionisati dok proratna zapadna politika ne bude poražena.
Dragorad Dragičević