MALO IZOŠTRENO

Rafinisano antisrpstvo, duboko i iskreno

Čime je Matica srpska zaslužila da se 16. februara, prilikom proslave 200 godina rada, na nju sruči cunami mržnje novosadske građanističke organizacije? Predstavnici vlasti rekli su da je napadom na Maticu srpsku ciljana država Srbija. To nije netačno u meri u kojoj je Matica srpska zavetna i svetotajnska ustanova države srpskog naroda, kako je vide srpska istorija i srpsko predanje. Ali je relativno u meri u kojoj relativizujemo autoprojekciju svake vlasti, pa i srpske, u smislu izjednačavanja vlasti i države. Da je to bio napad na državu Srbiju, donekle posredno potvrđuju i autonomaške kolumne, u kojima se ispoljava gnev što je 200. godišnjica tamo neke Matice srpske zasmetala 52. godišnjici Ustava SAPV iz 1974. godine, neprebolnog osnovnog zakona države Vojvodine u labavoj državi Srbiji, ukinutog 1990. godine. Ali, i takvo objašnjenje izliva građanističke mržnje na Maticu srpsku mora da se uzme uslovno.
Deo srpskih medija je ovu mržnju video kao kolateralnu štetu mržnje prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, jer se u Novom sadu najveći gnev, blizak linču, sručio na arhiepiskopa cetinjskog i mitropolita crnogorsko – primorskog Joanikija. Ali, ni to nije pravo objašnjenje, pogotovu što je srpski patrijarh Porfirije, takođe ružno vređan, prošao mnogo bolje od mitropolita Joanikija. Verbalno i zamalo fizičko linčovanje Joanikija intonirala je grupa unuka proustaškog Crnogorca Jevrema Brkovića, Brajana Brkovića, koji je za svoje revolucionarno delovanje izabrao baš Novi Sad. Poseban tretman Joanikija, dakle, posledica je i ekskluzivne montenegrinske mržnje prema SPC u Crnoj Gori, pa objašnjenje novosadskog cunamija mržnje treba tražiti i u drugim motivima.
Novinarski izveštaji sa „lica mesta“, takođe, ne pomažu da sebi objasnimo ovu izbezumljenost. Izveštači provladinih glasila najviše pažnje posvetili su zastrašujućem verbalnom, a zamalo i fizičkom, linču crkvenih velikodostojnika. Ovi izveštaji sugerišu, ne bez osnove, da je napad na crkvu jednako napad na srpski narod. S druge strane, ni jedan izveštač građanističkih medija nije video ništa drugo do šamaranja i guranja „mirnih studenata“ ispred ulaza u Srpsko narodno pozorište, niti je nagovestio šta su „mirni studenti“ tražili na tom mestu.
Slobodan Antonić u kolumni „Noohirija i Matica“ (RT Balkan, 27. februara) otkriva, kroz svedočenja beogradskih profesora Matičara, možda i ključnu pokretačku silu ne samo novosadske građanističke mržnje ispoljene povodom 200. godišnjice Matice srpske. Grupa profesora Matičara sa Beogradskog univerziteta, organizovano pristigla na proslavu svoje Matice srpske, prošla je u blizini Srpskog narodnog pozorišta kroz „toplog zeca“ u kome su ih pljuvali, psovali, saplitali, vukli za kapute i šutirali u donji deo leđa, a profesorke pitali „pošto ste, gospođo“. „Lično sam juče, posle 52 godine staža kao član saradnik Matice, u gradu u kome sam proveo najlepše godine svoga života, u kome mi se rodilo i odraslo troje dece, gde sam bio tri decenije veoma uvaženi profesor Univerziteta, morao da podnesem najveće javno poniženje za svojih 79 godina. Zajedno sa grupom od dvadesetak uglednih članova Matice srpske iz Beograda, morao sam da prođem kroz tzv. studentski špalir mase ljudi različite starosti, čija su lica izbezumljena od mržnje, koji su besno izgovarali najodvratnije psovke, ustaške i uličarske slogane, na adresu države Srbije, Srpske pravoslavne crkve, Matice srpske i svih što u „njihov Novi Sad“ dolaze iz Beograda“, svedoči 79-godišnji univerzitetski profesor, Matičar.
Ovom prilikom je, dakle, stradala, a stradanje ignorisano od suprotstavljenih medija, i grupa srpskih profesora od kojih i vlast, i blokaderi očekuju da se „ispravno“ opredele, iako su već opredeljeni za misiju Matice srpske.
Da je izvor mržnje prema Matici srpskoj i baznim srpskim ustanovama upravo u „srpskoj svrstanosti“ nedvosmisleno su potvrdili brojni kolumnisti građanističkih medija. Dovoljno je citirati dvoje. Dejan Ilić je na Peščaniku ovako video sprečavanje studenata da uđu na svečanu akademiju: „Ti što su ušli, morali su imati pozivnice i pretpostavljam da su morali biti Srbi. Oni sebe vole da vide kao ugledne Srbe. Recimo Porfirije – on za sebe sigurno misli da je ugledni Srbin. Prvo ugledni Srbin, pa tek onda hrišćanin, ako uopšte – hrišćanin. Posle dva veka rada Matice srpske, nacionalni radnici uspeli su da postignu samo to da od naroda naprave – ustaše“.
Slovenačko – srpska profesorka i književnica Svetlana Slapšak, koja se hvali da je optuživana za mržnju prema svemu srpskom i svemu slovenačkom, a niko se ne seća njene antislovenštine, piše takođe na Peščaniku, dva dana po novosadskom „slučaju“: „Građani su sa punim pravom zviždali popovima, jer su kao grupa i kao institucija oduvek bili na strani vlasti, što se plaća. Zviždali su Matičarima, jer su se prodali vlasti i osramotili Maticu. Zviždali su uzvanicima koji su došli po ordevlje i ordenje, jer su se slizali sa vlastima. Zviždali su svima koji su izdali državu Srbiju i prodali je nepismenim kriminalcima, koji ne umeju ni da ustanove kult, da nađu patuljastog hipopotamusa i odgovarajućeg sveca. Samo pogled na likove, slušanje njihovih izjava i prisutnost provalije svakidašnjice pod njima dovoljni su da izazovu opravdanu mržnju građana. Ako su oni Srbija, mržnje je još premalo.“
Kada su se zlosrećni Matičari iz Beograda već našli u sigurnosti sale SNP, aktuelni presednik Matice srpske Dragan Stanić je, u govoru povodom jubileja, izrekao unapred pripremljene reči koje su zazvučale i kao trenutni odgovor na trenutno izlivanje mržnje: „Maticu srpsku obavezuje da čuva svetotajnsku duhovnu supstancu u sebi, srpskom narodu i u srpskoj državi. Mi nemamo čega da se bojimo, i kada smo zbunjeni treba molitveno da krenemo u susret duhovnoj sili koja će nas poučiti šta treba da činimo. Maticu srpsku ništa ne bi smelo da odvoji od Gospoda Boga, Isusa Hrista, od Srpske pravoslavne crkve, od srpskog naroda i države za koje ćemo se svi zajedno i Bogu moliti i duhovno delati i kulturom stvarati.“
U svome govoru, predsednik Matice srpske nije podlegao verovatnom razočarenju što su izvesni njegovi sugrađani preuzeli već izanđalu i samoizblamiranu regionalnu antisrpsku matricu i unapredili je u čisto rafinisano antisrpstvo. Duboko i iskreno.
Dragorad Dragičević