JASNA KNEŽEVIĆ, SLIKARKA I IKONOPISAC

Od oslikavanja tela do oslikavanja platna

Slikarstvo mi je izduvni ventil od odgovornog posla, ali ne samo od njega… Dok slikam ne razmišljam ni o čemu, vreme leti. Kada osetim miris boja moj mozak se istog momenta relaksira i osećam sreću i zadovoljstvo, ističe Jasna Knežević

Jasnu Knežević poznajem dugi niz godina, a upoznala sam je kroz posao, dok se bavila oslikavanjem tela. Bilo mi je tada zanimljivo da uradim priču o njenom radu, u vreme kada bodi art nije bio toliko popularan u našoj sredini. Deceniju kasnije, preko društvenih mreža, otkrivam da Jasna Knežević predivno slika i da se bavi izradom ikona. Uz sve to ona je zaposlena žena, majka, supruga.
– Ljubav prema slikanju oduvek je bila prisutna. Još u osnovnoj školi, učiteljica je prepoznala moj slikarski talenat. Kasnije sam upisala srednju kozmetičku školu u Sremskoj Mitrovici, a kroz šminkanje sam prirodno došla do bodi arta, jer je moj talenat za slikanje želeo da se ispolji na neki način. Oduvek sam crtala i slikala, najčešće za svoju dušu i povremeno. Međutim, u poslednjih nekoliko godina sam se ozbiljnije aktivirala: učlanila sam se u umetnička udruženja, učestvovala na izložbama, takmičenjima i konkursima. Upisala sam kurseve slikanja i počela da pohađam časove kod ozbiljnih umetnika, priča nam naša sagovornica.

Mnoge svoje radove poklonila je prijateljima, a među njima je i ikona koju je prvi put naslikala na platnu. Bio je to poklon njenoj sestri.
– Videvši sestrinu ikonu ljudi koji vole ikonopisanje su počeli da naručuju ikone za sebe. Tako sam počela da slikam ikone po porudžbini, priseća se Jasna.
Ikonopis je posebna slikarska tehnika koju neguje hrišćanska crkva. Koreni su joj u ranom hrišćanstvu ali se vremenom uobličavala sve dok nije stekla konačni oblik u doba srednjovekovne Vizantije.
– Ikonopis je sam po sebi veoma „zahtevan“. Moje gledanje na ikonopis nije samo iz ugla slikara, nego i iz ugla hrišćanina. Jer da bi mogao da slikaš lik kako treba, moraš biti upoznat sa duhovnim životom, sa crkvom, molitvom, ističe naša sagovornica.
Na pitanje koliko bodi art i ikonopis idu jedno uz drugo, Jasna kaže:
– Kako i sama verujem u Boga, negde mi oslikavanje ikona i moderna bodi art umetnost nisu išli zajedno, pa sam se odlučila da krenem putem ikonopisa. Bodi art slikam isključivo u sklopu performansa na izložbama i to motive i delove tela koji su prijatni na oko i koji se ne kose sa mojim hrišćanskim uverenjima, iznosi Jasna Knežević.

Naša sagovornica je članica Udruženja likovnih umetnika „Sirmijum“, učestvuje u njihovim izložbama i događajima koje organizuju.
– Od kako sam članica udruženja ULU „Sirmijum“ saznala sam za mnoga dešavanja u svetu umetnosti za koje ranije nisam znala, kao što su konkursi za takmičenja, izložbe, likovne kolonije. Pored toga sam upoznala mnogo divnih ljudi iz sveta slikarstva, koji mi pomažu da unapredim svoje slikarsko umeće. Učešća na likovnim kolonijama su mi donela poznanstva, kao i mogućnost da sagledam i primenim tehnike drugih umetnika. One služe za povezivanje i širenje umetničke zajednice, smatra Jasna.
Dodaje da se u slikarstvu još uvek pronalazi i da je pred njom još dosta učenja. Voli realizam, a o svom slikarskom stilu kaže da još treba da se iskristališe.
– Slikarstvo mi je izduvni ventil od odgovornog posla, ali ne samo od njega… Dok slikam ne razmišljam ni o čemu, vreme leti. Kada osetim miris boja moj mozak se istog momenta relaksira i osećam sreću i zadovoljstvo, ističe Jasna Knežević.
B. Vukadinović