TEMA BROJA: LETO NA SELU

Miran odmor u tišini prirode

Letnji kamp u Belegišu

Dok gradske ulice zjape prazne, sela širom Srema dišu punim plućima, bilo da je to zbog sezonskih radova, dolaska dijaspore ili sve prisutnijeg seoskog turizma. Leto na selu nije samo odmor, već i borba za opstanak.
Kako provesti leto u selu, kako animirati najmlađe da odu nekoliko dana u ruralne krajeve i kako profitirati od života u selu, pokušali smo da odgonetnemo u ovoj temi broja.

Raspust uz plemenite životinje

U vremenu kada su deca sve više vezana za ekrane, postoji jedno mesto koje ih vraća osnovnim vrednostima, prirodi, životinjama i druženju. U konjičkom klubu „Mirela“ u Belegišu početkom jula održan je kamp „Život sa konjima“, gde mališani provode pet nezaboravnih dana u društvu ovih plemenitih životinja. Ovo je idealan način da deca provedu raspust u ruralnim krajevima i nešto da nauče. Dobra vest je da kamp ne staje, tokom leta biće organizovana još dva termina, pa svi mali ljubitelji prirode i konja imaju novu šansu za ovu jedinstvenu avanturu.
Tokom pet dana mališani su potpuno uronjeni u život sa ovim plemenitim životinjama, uče da ih hrane, timare, čiste boksove, ali i kako da razumeju njihovo ponašanje i potrebe. Svako dete zaduženo je za jednog konja, što podstiče odgovornost i brigu.
Dani su ispunjeni aktivnostima : jahanje, odlazak do Dunava, kupanje, igre i radionice… Organizuje se i edukacija sa veterinarom, koji im pokazuje kako izgleda briga o konjima iz profesionalnog ugla.
Upotreba mobilnog telefona smanjena je na minimum i to samo da se deca jave roditeljima. Ostatak dana posvećen je prirodi, konjima i drugarstvu.
– Kamp je otvoren za svu decu, bez obzira na prethodno iskustvo sa konjima. Glavni cilj nije da nauče da jaše, već da razviju empatiju, strpljenje i poverenje, kaže zamenik predsednika kluba, rekao je Bojan Novoselac, zamenik predsednika KK „Mirela“.
U svetu koji je sve više virtuelan, kamp „Život sa konjima“ vraća decu osnovnim vrednostima, prirodi, radu i povezivanju sa živim bićima.

Fruškogorskim stazama

Seoski turizam u Irigu u ekspanziji

U najmanjoj sremskoj, ali istovremeno i vojvođanskoj opštini, Irigu, turizam je prepoznat kao bitna privredna grana, a manastiri, jezera i domaćinstva u podnožju Fruške gore postaju novo omiljeno utočište za turiste željne mira, prirode i autentičnog doživljaja. Seoski turizam u ovoj opštini poslednjih godina doživljava sve veći procvat, a sa njim raste i broj seoskih domaćinstava koja nude turistima smeštaj i doživljaj sela.
– Sve više ljudi, umornih od gradske vreve, pronalazi utočište upravo u malim fruškogorskim selima, među vinogradima, livadama, šumama i duhovnim svetilištima. Irig, kao kapija Fruške gore, taj doživljaj nudi u najlepšem svetlu.Seoski turizam raste zahvaljujući kombinaciji prirodnog ambijenta, verskih lokaliteta, domaće kuhinje i pristupačnih cena, kažu u Turističkoj organizaciji Iriga. Seoski turizam u opštini Irig nije samo poslovna prilika, on vraća život selu. Oživljavaju prazne kuće, mladi se vraćaju na porodična imanja, lokalna proizvodnja dobija novi smisao, a gosti iz gradova mogu da vide kako izgleda pravo domaćinstvo, sveža hrana i večernja tišina bez buke automobila. Uz podršku lokalne zajednice i iskrenu želju domaćina da podele svoje blago s drugima, sela iriške opštine postaju sve važnija tačka na mapi turizma Srbije .
U samom vrhu interesovanja turista je Vrdnik, poznata banja sa razvijenom hotelskom i apartmanskom ponudom, velnes sadržajima i šumskim stazama.
Ipak, poslednjih godina sve više pažnje dobijaju i manja sela poput Velike Remete, Neradina, Rivice, Šatrinaca i Grgetega.
– U tim mestima turisti pronalaze ono što im najviše nedostaje, mir, tišinu, domaću kuhinju, jednostavan smeštaj i neposredan kontakt s prirodom. Seoska domaćinstva nude sobe, etno-kuće, salaše i vikendice, a u mnogima se uz noćenje može uživati i u doručku, ručku, domaćoj rakiji, vinu, siru i džemu.Posebno bih istakao sela Neradin i Grgeteg na istočnoj strani opštine, kao i Malu Remetu u zapadnom delu opštine. Neradin je poznat po vrednim domaćinima, razvijenoj poljoprivredi i velikoj želji lokalnog stanovništva za uključivljnje u nove tendencije razvoja seoskog turizma. Poznato je i po salašu koji karakteriše autentični seoski ambijent, kaže Dragan Dragičević, direktor Turističke organizacije Irig.
Za ovaj salaš potrebna je najava, ako se radi o većim grupama posetilaca.
Na samo desetak kilometara od Neradina nalazi se i živopisno selo Grgeteg. Selo je malo sa svega stotinak stanovnika, a najpoznatije je po prelepom ženskom manastiru Grgeteg koji je veoma posećen tokom cele godine. Od pre nekoliko godina, u centru sela je otvoreno seosko turističko domaćinstvo i restoran, tako da je omogućen smeštaj svima koji se odluče da produže svoj boravak
S obzirom da je seoski turizam u povoju, iriška opština za sada broji 18 seoskih turističkih domaćinstava i 96 ležaja.
– Veliki broj kapaciteta već je registrovan u sistemu E-Turista, što gostima garantuje sigurnost i kvalitet usluge, dok vlasnicima omogućava legalno poslovanje i korišćenje državnih turističkih vaučera. Registrovanost je najveća u Vrdniku, dok u manjim selima broj legalizovanih domaćinstava raste, ističe Dragičević.
Na Fruškoj gori se nalazi 17 pravoslavnih manastira, nastalih u rasponu od 15 do 16. veka, te je sa pravom nazivaju severnom „Svetom gorom“, a od tog broja čak osam se nalazi na teritoriji iriške opštine. Tu su i brojne staze za pešačenje i biciklizam, vidikovci, kao i jezera poput Borkovačkog i Pavlovačkog, idealna za izlet i ribolov. Dodamo li tome sve poznatije vinske ture, domaće proizvode i salaše sa tradicionalnim jelima, jasno je zašto se broj gostiju stalno povećava.
– U proseku, turisti u selima naše opštine borave dva dana, najčešće tokom vikenda ili praznika. Dolaze iz cele Srbije, najviše iz Beograda i Novog Sada, a sve češće stižu i posetioci iz inostranstva, mahom u privatnim aranžmanima, tragajući za autentičnim doživljajem, rekao je za naše novine Dragan Dragičević.

Kamp „Sanjalica“ u Zasavici

Na kampovanje u Mačvu

U severnoj Mačvi blizu rezervata prirode Zasavica može da se kampuje. Prostor je potpuno opremljen za ovakvu avanturu, a nalazi se na samom putu do rezervata i jasno je obeležen putokazima. Zove se „Sanjalica“, a pruža i mogućnost apartmanskog smeštaja u srcu rezervata prirode Zasavica.
Najčešći kamperi su stanovnici evropskih zemalja, posebno Holanđani. Domaći turisti se češće odlučuju za apartmane. Svakako postoji i usluga prehrane, odnosno restorana, koji se nalazi uz samo mesto za kampovanje. Posetiocima je omogućeno da sami pripremaju hranu, imaju svoja kamp mesta, struju i kupaonice.
– Vidi se pomak i u Srbiji, dosta domaćih turista počinju da dolaze, koji traže mir i tišinu, da bi uživali u prirodi, kaže Marko Kosjer, vlasnik domaćinstva „Sanjalica“.
Domaćin kaže da je i sam pre osam godina odlučio da se udalji od gradskog života, te se sa porodicom skrasio u Zasavici, a nedavno je pokrenuo i ovaj biznis.
– Naši proizvodi koje nudimo posetiocima su većim delom lokalnog tipa, sa naše farme, dodao je Kosjer.
Uživanje na otvorenom, domaća, a tradicionalna hrana i pre svega kvalitetan san u tišini motiv su mnogima da provedu vreme na selu, što je sada ponovo u trendu. U turizmu se nikada ne iskoriste svi kapaciteti, te uvek ima mesta za nove ideje. Važno je da one ne narušavaju život lokalnog stanovništva, a opet da turistima pruže najbolji očekivani ugođaj. Kada su u pitanju cene, većina se može saznati putem internet sajtova za rezervacije. Ima ih od 20 evra po noćenju, pa i preko stotinu.

Kupanje u jezeru tokom najtoplijih dana

Srem je bogat jezerima i tokom leta su upravo ova mesta omiljena za rekreaciju i uživanje, kada je sunce najjače. Jarkovačko, Šatrinačko, Borkovačko, Bešenovačko, Čalmansko, Vranjaš, Sotsko, Erdevičko, Pavlovačko… Izbor je velik.
Erdevičko ili jezero Bruje zauzima čak 17 hektara. Oko njega se nalazi i asfaltni put, tako da je pristup vrlo lak. Značajan deo plaže ima hladovinu, te je čest izbor za one koji vole da roštiljaju ili da dovedu decu. Ovo jezero se nalazi na putu ka Ljubi, a u blizini se nalaze i vinarija i vinska kuća za ljubitelje vina.
Šidska opština može da se pohvali i Sotskim jezerom, koje se nalazi na samo desetak kilometara od centra Šida. Od Beograda udaljeno je stotinu kilometara. Jezero je nastalo pregrađivanjem doline potoka Šidina 1977. godine branom dugom 150, a visokom 15,6 metara. Ima površinu od oko 20 hektara, dok mu je zapremina 880.000 kubnih metara. Brdovite obale jezera, koje se uzdižu i do 200 metara visine, prekrivene su livadama i šumama hrasta, graba i četinara. Sotsko jezero veoma je privlačno ljubiteljima pecanja.
Još jedno jezero, Moharač, privlači pažnju na teritoriji Šida, takođe u Erdeviku, na obroncima Fruške gore, oko dva kilometra od sela. Ono je često mesto okupljanja kampera.
Ova mesta su pravo osveženje, ne samo meštanima, već i udaljenijim gostima.
EMN