ŽETVA U SREMU PRI KRAJU

Između klasja i kalkulacija

Žetva pšenice u Kuzminu

Žetva pšenice u Sremu je u jeku, skinuto je više od polovine žita, prinosi su odlični, ali je cena i dalje nepoznata. Međutim, većina ratara predaje pšenicu na silose, jer su im prve pare u ovoj godini neophodne kako bi se razdužili, a mnogi i nemaju kapacitete za smeštaj žita.
U kuzminskom ataru hlebno žito je dobro rodilo, prinosi se kreću od 4 do 6,5 tona po jutru, međutim, poljoprivrednici nisu zadovoljni onim što nude otkupljivači, sa 19 ili 20 dinara koliko mogu da dobiju, u minusu su. To je trenutna, avansna cena, a konačnu će formirati tržište. Direkcija za robne rezerve najavila je da će otkupljivati novi rod po 23 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ratari još uvek ne znaju količinu koju će otkupljivati Direkcija ni pod kojim uslovima. Zna se samo da su ovo su prve pare u godini koje ratari dobijaju za svoj rad i teško da će uspeti robu da sačuvaju i sačekaju višu cenu. Poljoprivrednici kažu da su sada na čistom gubitku i da bi im cena od 25 dinara pokrila troškove, a sve ispod toga za njih je poražavajuće.
– Kada platimo uslugu kombajniranja, koja se kreće između 7.000 i 8.000 dinara po jutru, ulaganja i ostalo, mora nešto i da ostane. Kome je pala kiša i nalila zrno, može da očekuje dobar prinos. Kome je osrednji prinos sa ovom cenom, može da se nada da će biti na pozitivnoj nuli, iznose kuzminski poljoprivrednici.
Stručnjaci objašnjavaju da se, ukoliko tokom skidanja pšenice ne bude prekomernih padavina, u Srbiji očekuje rekordna žetva hlebnog zrna. Jesenas je ovom kulturom posejano oko 600.000 hektara, a očekivani prinos je između 5,5 i 6 tona po hektaru, što je znatno iznad dugogodišnjeg proseka u zemlji. Ukupan rod trebalo da bude između 3,3 i 3,5 miliona tona.

Irig: Odličan rod i kvalitet ječma i pšenice

Žetva ječma i pšenice u iriškoj opštini je gotovo u potpunosti završena, a poljoprivrednici imaju razloga za zadovoljstvo. Prinos ječma je dobar i kreće se od 7,5 do 8,5 tona po hektaru, a i kvalitet zrna je odličan: hektolitarska težina, odnosno masa mu je izuzetno dobra, kao i proteinski sastav.
– Pokazalo se da te kulture koje se kalendarski ranije seju, ako dobiju određenu količinu vlage kada im je potrebno, a to je u fazi bokorenja i oplodnje, onda su prinosi odlični. Povećane su i površine pod ječmom na oko 700 hektara, a prethodno su bile oko 600 hektara. Delom je razlog i što su sve veće temperature, a ječam je ranija kultura, tako da se ljudi odlučuju za nju, kaže Fedor Pušić, savetnik za poljoprivredu u kabinetu predsednika Opštine Irig.
Žetva pšenice je započela poslednje nedelje juna, u iriškoj opštini je pod hlebnim zrnom oko 2.000 hektara.
– Imali smo padavine kada je to bilo potrebno i kvalitet je izuzetan, hektolitarska masa je 80 kilograma po hektolitru i proteinski sastav je poprilično dobar, vlaga iznosi 12-13 procenata, što znači da ne mora da se suši. Prinosi su od 7,5 do 8,5 tona, a bilo je i onih koji su imali i devet tona po hektaru, ističe Pušić.
Ministarstvo poljoprivrede je izašlo sa cenom od 23 dinara bez PDV, a to je otkupna cena za robne rezerve. Uslovi za otkup su da pšenica ima do 13 procenata vlage, masu od 76 kilograma po hektolitru i nečistoće do dva procenta. Oni koji prodaju robnim rezervama prave ugovor sa državom, a pšenica se predaje kod ovlašćenih skladištara koji imaju uslove propisane od strane države za skladištenje pšenice.
– Propisana cena je na granici ekonomske opravdanosti i tu je minimalna zarada, a treba reći da robne rezerve imaju za nijansu bolju otkupnu cenu. Trenutna cena na tržištu je 21 dinar, ali se dosta njih, kojima novac nije trenutno potreban, odlučuje za skladištenje očekujući bolju cenu. Očekuje se toplo leto, kukuruz i suncokret su trenutno u solidnom stanju, ali ako se nastave ove temperature i ne bude padavina, biće problem sa rodom kukuruza. U tom slučaju će se pojaviti potreba za stočnim ječmom koji je zamena za kukuruz, a i pšenica će biti skuplja, jer se i ona jednim delom koristi za stočnu ishranu, tako da ja očekujem da će cena ječma i pšenice ići na gore, smatra Fedor Pušić.
Ječam je na početku žetve imao otkupnu cenu od 17 i 18 dinara, ali već na kraju žetve ječma određeni prodavci nude ječam za po 25 dinara.
– Zato je moja preporuka poljoprivrednicima, onima koji to mogu, da skladište svoje proizvode i da prodaju robu tržišno kada ona bude imala najveću cenu, savetuje Fedor Pušić.

Stara Pazova: Prinosi neujednačeni, cena nezadovoljavajuća

Poljoprivrednik Nebojša Dragojlović iz Golubinaca pšenicu je zasejao na 78 jutara. Kvalitet zrna je dobar – hektolitar između 79 i 81, proteini iznad 12, ali rod je neujednačen, s obzirom na malo padavina.
– Na nekim parcelama prinos je bio izuzetno mali, a na nekima baš visok. Na primer negde je bilo pet tona po jutru, a ponegde gde nije bilo kiše samo 3,5 tone po jutru. Prosek mi je oko 3,9 tone po jutru, što je malo za opstanak u ovoj proizvodnoj godini, kaže ovaj dugogodišnji ratar.
Otkupna cena od 21 dinar po kilogramu ne pokriva troškove proizvodnje. Dragojlović spas vidi u odluci Vlade da otkupi određene količine pšenice za robne rezerve po ceni od 23 din + PDV.
– Jedan deo pšenice sam predao otkupljivačima, robnim skladištarima, i ako tamo prodam po ceni od 23 din + PDV mogu da se nadam da ću moći da izbalansiram sa finansijama, objasnio je Dragojlović, jer godina je nepovoljna za proizvodnju pšenice. Iako je on primenio sve agrotehničke mere, vremenski uslovi nisu bili povoljni.
I u staropazovačkoj zadruzi „Napredak“, gde se žetva privodi kraju, kažu da su rezultati neujednačeni u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta. Prinosi se kreću između 7 i 10 tona po hektaru, a najbolje je prošao upravo golubinački atar.
– Godina je na početku bila izuzetna za proizvodnju pšenice i strnih žita, suv oktobar, kišovit novembar, lepo nicanje i bokorenje, maj sa blagim temperaturama i dovoljno padavina, međutim u junu je napadalo svega pet litara kiše, što se nije desilo u zadnjih 30 godina, kaže Darko Marić, rukovodilac ratarske proizvodnje u „Napretku“ u Staroj Pazovi.
Vrućine su ubrzale sazrevanje i skratile vegetaciju, što je dodatno uticalo na pad prinosa, objasnio je Marić.

Inđija: Skupa proizvodna godina

Ratari sa teritorije opštine Inđija privode žetvu kraju. Kako i sami kažu, zadovoljni su ovogodišnjim prinosima pšenice koji se kreću u proseku od 8 do 9, pa čak i 10 tona po hektaru.
Milan Jovanović, ratar iz Inđije ističe da je pšenicu ove godine zasejao na 100 hektara i da je prinos bio, u proseku, oko 8,8 tona po hektaru.
– Pored pšenice imao sam i ječam na oko 40 hektara i prosek je bio oko 8,9 tona po hektaru, čime sam izuzetno zadovoljan, kaže Jovanović i dodaje da su prinosi ove godine bili bolji u odnosu na prošlu.
Ovogodišnja proizvodnja pšenice, kaže ratar, koštala ga je oko 150 hiljada dinara po hektaru te dodaje, da cena ne bi trebala da bude ispod troškova proizvodnje.
– Jeftina pšenica slabi ekonomsku moć ratara, dovodi nas u gubitke i tera da pšenicu ne sejemo. Za sedam tona novo zrno trebalo bi da košta 22,3 dinara, a za osam tona po hektaru 19,5 dinara, smatra ratar iz Inđije.

Ruma: Uobičajeni rezultati žetve

Postignuti prinosi u Rumi se kreću u rasponu od 5 do 9,5 tona po hektaru.
– Prosečan rod je za sada oko sedam i po tona po hektaru i to su dobri prinosi. Pšenica je imala izuzetno visok potencijal za rod ove godine, to je neznatno umanjeno zbog visokih temperatura koje su zabeležene u fazi nalivanja zrna, ali i pored toga postignuti su dobri prinosi, komentariše Goran Drobnjak, stručni saradnik u Poljoprivrednoj službi Ruma.
On dodaje da nivo proteina zavisi od sorte, a raspon u prinosu je najviše rezultat razlike u kvalitetu zemljišta na kojem je pšenica zasejana, kao i primenjene agrotehnike, s obzirom na to da su to dva najvažnija faktora koja utiču na prinose. U rumskoj opštini se pod hlebnim zrnom nalazi oko 10.000 hektara, što je neki uobičajeni prosek svake godine.
Goran Čvorkov iz Donjih Petrovaca je žetvu pšenice završio. Ovaj poljoprivrednik nije imao neke veće površine pod hlebnim žitom, već je jesenas zasejao četiri jutra.
– Vreme nam je išlo na ruku, bilo je lepo i suvo, tako da sam za jedan dan završio žetvu. Nemam svoj kombajn, već sam iznajmljivao. Dobio sam solidan prinos od 4,4 tone po jutru. Videću, ako budem mogao da pšenicu prodam robnim rezervama, kaže Goran.
EMN