VASKRS

RELIGIJA, FOLKLOR I SVETKOVINE: Bogatstvo vaskršnjih običaja

Simbol najradosnijeg hrišćanskog praznika Vaskrsa je farbano jaje, prevashodno crveno, koje simbolizuje Hristovu krv. Jaja se farbaju na Veliki petak, a u današnje vreme veliki izbor boja i tehnika omogućava veliku kreativnost u farbanju i ukrašavanju jaja. Naravno, tako nije bilo ranije, kada su ljudi koristili prirodne proizvode da bi dobili određene boje, a taj „starinski“ način farbanja jaja je sve popularniji, jer se koriste prirodne boje.
Svakako da je najpoznatiji postupak farbanja jaja u lukovini, a od količine i dužine držanja jaja u lukovini zavisiće i boja: od one boje senfa, do bakarne, bordo i braon boje. Isproban postupak kaže da se ljuske luka prvo dobro operu, stave u hladnu vodu, nalije malo sirćeta i potom stave jaja. Naravno, jaja je potrebno nekoliko sati ili jedan dan držati na sobnoj temperaturi.
Voda se polako zagreva i jaja kuvaju, a istovremeno i boje na nižoj temperaturi. Potrebno je i povremeno ih okretati i sklanjati ljusku, ako se neka zalepila za jaje, kako bi se ravnomerno obojila.
Ukoliko ste zadovoljni nijansom, farbanje je završeno, a kada se jaja malo prohlade potrebno ih je premazati uljem, kako bi se dobio lep sjaj. Savet je da možete u vodu staviti i nekoliko zrna bibera i lovorovog lista, barena jaja će biti ukusnija.
Na starinski način ona se mogu i ukrasiti tako što se lišće lepog oblika i neki cvet stavi odmah na nekuvano jaje, uveže starim najlon čarapama, a potom stavi u šerpu sa lukovinom i vodom. Na ovaj način se, posle završenog procesa farbanja, posle skidanja lišća, dobijaju lepo ukrašena jaja, koja su znatno bleđa ispod postavljenih biljnih ukrasa.
Ukoliko želite intenzivnu crvenu boju, možete je dobiti ako koristite sok od višanja. Dovoljno je jaja staviti u lonac, preliti ih sokom od višanja, a treba dodati malo soli i sirćeta kako bi se boja bolje primila. Kuvajte ih na laganoj vatri dok ne dobiju željenu nijansu, a zatim ostavite da se u tom soku i ohlade, jer ćete tako dobiti intenzivniju crvenu boju. Ako nemate sok tu mogu pomoći i zamrznute višnje koje će posle otapanja pustiti sok, a preporučuje se i cvekla. Takođe, crvenu boju možete dobiti korišćenjem crvene. Za zelenu možemo iskoristiti spanać ili peršun, za plavu crveni kupus koji može dati plavu ili ljubičastu nijansu i na kraju, za smeđu boju jaja, mogu poslužiti i kafa ili čaj. Kurkuma će jajima dati lepu žutu boju. Stavite kašičicu ovog začina u vodu i skuvajte jaja, a ova količina je dovoljna za pet, šest jaja. Kada jaja ostavite da se i ohlade u toj vodi dobićete jaču žutu boju. Naravno, bilo bi poželjno da jaja koja farbate u žutu boju budu što svetlija, najbolje sa belom ljuskom koja se lako mogu nabaviti

Večita dilema: Koliko se jaja sme pojesti?

Jaja su simbol proleća i ponovnog rođenja koje dolazi nakon dugih zimskih meseci. Podjednako je zabavno i deci i odraslima, ali kada se govori o samom procesu farbanja jaja, uvek je dilema kako da budu i lepa i obojena, ali i zdrava. Nutricionisti preporučuju izbegavanje veštačkih boja, a kada dođe Vaskrs i vreme kucanja jajima, eto opet dileme. Koliko jaja dnevno sme da se pojede, a da to ne šteti organizmu?
– Preporuka je da se koriste prirodne boje, koje su svakako, mnogo zdravije ali i pristupačnije. Naše bake i mame su farbale jaja u lukovini i to je jedan od najzdravijih načina za bojenje uskršnjih jaja, savet je nutricionista.
Struka još ističe da su ranija pravila ishrane u vezi sa konzumiranjem jaja bila su restriktivnija. Jaje se zbog holesterola smatralo „hranom na lošem glasu“. Preporuke su bile da se nikako ne pojede više od šest jaja nedeljno. Međutim, stručnjaci sa kojima smo razgovarali sada ističu da su se pravila vezana za konzumaciju jaja izmenila.
– Sada je poznato da jedno do dva jajeta dnevno može slobodno da se pojedu bez ikakvih problema. To se odnosi na zdravog čoveka, koji nema nikakve restrikcije vezane za način ishrane. Kada kažemo dva – mislimo na dva mala jajeta. Preporuka je, da kada kupujete jaja, kupujete sa oznakom C, odnosno mala, ističe Milica Vasić, nutricionista i dodaje da kada su pomenute restrikcije u ishrani u pitanju tu se, pre svega, misli na ljude koji imaju problem sa žučnom kesom, njenom funkcijom ili one koji su operisali žučnu kesu. Oni ne bi trebalo da uzimaju cela jaja.

Lepota različitosti

Običaji za Vaskrs su kod svih hrišćanskih vernika vrlo slični. Ove godine istoga dana, 20. aprila, Vaskrs će slaviti i oni koji vreme računaju po gregorijanskom i oni koji vreme računaju po julijanskom kalendaru. Samom prazniku prethode različiti običaji koji ga najavljuju. Šesta sedmica posta Cvetna nedelja takođe je puna običaja i tada se pripremamo za najradosniji hrišćanski praznik. Kod Slovaka u Staroj Pazovi za Cvetnu nedelju sačuvan je običaj pod nazivom Panjičke (gospođice). One simbolizuju mladost, prosperitet, zdravlje i novi život. Deca, uzrasta do 12 godina, u grupama od dvoje ili troje – najčešće troje – obučena u narodnu nošnju, obilaze rodbinu, prijatelje i poznanike. Tom prilikom pevaju pesmicu posvećenu ovom prazniku i igraju kolo. Domaćini ih rado dočekuju, jer se veruje da onoga koga Panjičke posete očekuje sreća tokom cele godine. Decu daruju poklonima, koje stavljaju u ukrašene korpice – najčešće su to jaja, slatkiši i novac. Jedna devojčica u grupi je obučena kao mlada, sa partom na glavi, dok su ostali u svečanoj narodnoj nošnji. Dečaci su pratnja i pomažu pri nošenju korpica punih poklona. U savremenom duhu tradicije, grupe dece svake godine dolaze i u Slovačku evangeličku crkvu. Tako je bilo i ove godine, kada je sveštenik Igor Feldi dočekao oko tridesetoro mališana. Ispred oltara govorio im je o značaju Cvetne nedelje i uputio blagoslov.
Inače, Cvetna nedelja je vreme kada je se u postu dozvoljava igranje i pevanje, prema pravoslavnim verovanjima, a to ponajviše važi za decu i omladinu. Postoje i običajne pesme koje se tada izvode, odnosno na Vrbicu ili Lazarevu subotu, kao što su „Lazi, Lazo, Lazare“ ili „Vrbice, vrbo zelena“. Vrbica se uvek praznuje subotom uoči Cveti. Posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara i na ulazak Hristov u Jerusalim. Na taj dan deca se kite granama vrbe i zvončićima. Cveti su dobile naziv po cvetnoj grančici palme koju je Hristos nosio u ruci prilikom ulaska u Jerusalim. Običaj je da se ubere cveće dan ranije i ostavi u posudi sa vodom da prenoći. Ujutru se ukućani time umivaju za zdravlje i napredak. Sve ovo prethodi poslednjoj sedmici posta, sedmoj, koja se naziva i „strasna“. Običaji tada nalažu strogi post, smirenje, duhovnu pripremu. Strasni ponedeljak je dan početka tog strogog posta i tišine. Utorak je dan kada se do večeri ne unosi hrana, toga dana se ne veseli. Sreda je dan izdaje Hrista od strane Jude. U nekim krajevima se počinju farbati jaja, a kućama žalosti se ona farbaju u crno. Veliki četvrtak je dan Tajne večere i molitve, a Veliki petak dan Hristovog stradanja. To je takođe dan kada nema veselja, a običaji nalažu da se ne čisti, ne rade veliki poslovi. Tada je i strogi post, neki vernici ne piju čak ni vodu. Subota je dan kada je Hristos počivao u grobu, a tada se vernici pripremaju za ono što sledi – pobeda života nad smrću, odnosno za nedelju i Hristovo vaskrsnuće. Tada se ide na pričest i završava se sedmonedeljni post.