ŠULJAM

Šuljam: Meštani i roditelji u akciji uređenja škole

Da ona poznata fraza „Sve se može kad se ruke slože“ nije samo slovo na papiru, pokazuje primer škole u selu Šuljam. Roditelji, prosvetari i meštani zajedno su ovu školu uredili i popravili sve što u njoj nije valjalo. Za samo dva vikenda vrednog rada, od ružnog pačeta postao je pravi labud. Ova škola je izdvojeno odeljenje mitrovačke Osnovne škole „Boško Palkovljević Pinki“.
– Sređivanje škole započeo je direktor, tada su urađeni zbornica i deo hodnika. Roditelji kada su videli kako to lepo izgleda, predložili su da se udružimo i okrečimo kompletnu unutrašnjost škole. Sakupili su roditeljski dinar, a pošto to nije bilo dovoljno, svako je učestvovao koliko je mogao, pa su neki roditelji donirali farbu, zavese… Kupljeno je sve do otirača. Škola izgleda prelepo, sve je ofarbano, okrečeno. Ne liči više na onu staru školu, koja je bila puna vlage. Pomogli su čak i meštani koji nemaju dece u školi i niko nam ništa nije hteo naplatiti, čak ni za promenu slavina, ispričala je učiteljica iz Šuljma Milica Laćarački.

Koliko se vodilo računa o svakom detalju, govori i činjenica da je ofarbana i računaljka, za koju se veruje da je stara i preko stotinu godina.
– Računaljke se sećam još iz vremena kada sam ja krenula u prvi razred, a ona je i tada bila veoma stara. Sada ima već preko sto godina. Ona je zaštitni znak naše škole, kojeg nismo želeli da se odreknemo. S obzirom na to da smo našu školu sredili, dobili smo ideju da i njoj damo novi sjaj. Kako je računaljka ofarbana, restaurirana je i stolica koja stoji pored nje, deca su veoma srećna zbog toga i upotrebljavaju je, kaže druga učiteljica, Ljubica Manastirac.
Ne samo da je okrečeno, nego je ofarbana i stolarija, a uređen je i mokri čvor, što je od velikog značaja za male školarce.

– Ja sam se ovde doselio iz Donjih Petrovaca kod Inđije, krenuo sam u ovu školu prvog septembra. Škola je bila skroz drugačija, zidovi su bili tamni, a sada su svetli i čisti. Lepo mi je u ovom selu, imam nove drugare, rekao je Obrad Ristić, učenik četvrtog razreda.

I učenice Jelena Danojlić i Dunja Grujić potvrđuju navedeno i dodaju da su se ranije zidovi gulili zbog vlage, svuda je otpadala boja, a sada su uslovi daleko bolji.
Ovu školu trenutno pohađa samo 12 učenika. Ove godine imaju samo jednog prvaka, a već naredne godine neće biti upisan nijedan. Nastava se održava za decu uzrasta od prvog do četvrtog razreda, ovde imaju dve učiteljice, a stariji osnovci školovanje nastavljaju u susednim Grgurevcima.
– Moj suprug je takođe išao u ovu školu pre dosta godina i zaista smo svi želeli da ova škola bude dovedena u najbolje moguće stanje. Mi smo se na taj korak odlučili kada smo organizovali roditeljski sastanak sa učiteljicama. Bilo je jasno da bi nešto moralo da se promeni, zato što škola nije imala dobre uslove. U učionici se loži kaljeva peć, samim tim zidovi su bili oštećeni od dima. Da bi deca imala prijatniji boravak, ali i učiteljice, složili smo se da uradimo nešto konkretno. Bilo je naporno, svi smo uložili trud, meštani, roditelji, nastavnici, direktor… Do najsitnijih detalja smo preuredili, a nakon radova smo dodatno ostali da sve obrišemo i sada je to sve kako treba, rekla je Jovana Grujić, majka učenice koja pohađa treći razred u školi u Šuljmu.

Šuljam je mirno fruškogorsko selo, idealno za porodični život sa decom, na samo 15 minuta od Sremske Mitrovice, ali i ovde se suočavaju sa odlaskom mladih, što i pokazuje broj mališana u školskim klupama. Ipak, kažu meštani, kuća na prodaju nema, a kako koja ostane bez vlasnika u kratkom roku pronađe nove. Međutim, uglavnom su to staračka domaćinstva, koja se povlače iz gradske gužve u mirnije sredine. Jedina želja ljudi koji ostaju ovde da žive jeste da dečje graje bude više, a ne samo preko raspusta, kada dođu u posete bakama i dekama.
Aleksandra Dražić