IZLOŽBA U ZAVIČAJNOM MUZEJU RUMA

Draga Obrenović, između slave i anateme

„Naša sugrađanka kraljica Draga: između slave i anateme“ je naziv gostujuće izložbe koju je priredio Muzej rudničko-takovskog kraja, a koja je u Zavičajnom muzeju Ruma otvorena 14. februara.
Postavka kroz istorijske artefakte, fotografije i arhivsku građu osvetljava život i nasleđe kraljice Drage Obrenović, njen društveni uticaj, ali i političke okolnosti koje su obeležile njenu sudbinu. Autori su Ana Ranković i Aleksandar Marušić.
Kustos Aleksandar Marušić je rekao da treba imati u vidu da je reč o jednoj znamenitoj i kontroverznoj ženi. Rođena je u Gornjem Milanovcu 1866. godine i bila je obrazovana, što je za žene tada bila retkost. Njen čuveni predak je bio Nikola Milićević Lunjevica, bogati trgovac koji je finansirao oba srpska ustanka i Karađorđev i Milošev. Posle toga Dragina porodica zapada u finansijske nedaće, tako da se ona veoma mlada i ne svojom voljom, prvi put udala za inženjera Svetozara Mašina. Posle tri godine postaje udovica, a ubrzo joj umiru i otac i majka. Ona se borila da celu svoju porodicu održi na okupu i da im omogući dalje školovanje. Zanimljivo je da je Draga još kao mlada počela da objavljuje svoje radove i potpisuje se kao Rudničanka. Bavila se i novinarstvom, a prevodila je i tekstove sa nemačkog i francuskog jezika, i to sve u vreme dok nije postala dvorska dama kraljice Natalije.
Marušić je ispričao da su protivnici Obrenovića govorili da je njen život bio nemoralan, pogotovo u doba kad je postala udovica, ali Natalija, srpska kraljica, sigurno ne bi uzela za dvorsku damu nekog o čijem bi se moralu tako govorilo.
– Ona se 1893. godine upoznaje sa mladim kraljem Aleksandrom Obrenovićem, kasnije on odlazi majci u Bijaric i njih dvoje se zbližavaju. Posle dve godine udvaranja postaje zvanična kraljeva ljubavnica. To tada nije bilo neuobičajeno, jer je namera bila da se Aleksandar oženi grčkom ili nemačkom princezom, ali ljubav je iracionalna stvar. Dolazi do njihove veridbe 1900. godine, a potom venčanja, kaže Marušić.

Dragi se zameralo što je bila 10 godina starija od kralja, te da je nerotkinja, a i politička situacija u Srbiji je bila sve složenija, što je dovelo do njihovog surovog kraja i ubistva 29. maja, po starom kalendaru, 1903. godine.
S obzirom da je izložba otvorena 14. februara, na Dan zaljubljenih, naše pitanje je bilo koliko je kraljevima i prestolonaslednicama bilo moguće u to vreme da se ožene iz ljubavi.
– Svaki vladar je morao da razmišlja o svom prestolonasledniku i interesima države. Mi sa emotivne strane taj odnos možemo da opravdamo, a sa političke i vladalačke strane, morali bismo da budemo kritički nastrojeni. Vladarima je bilo teže da budu zaljubljeni, nego običnom čoveku, odgovara Aleksandar Marušić.
Na izložbi ima veliki broj dokumenta, zajedničkih slika i portreta, kao i replika nakita iz tog vremena, ali je poseban eksponat deo bordo zavese u koju su posle ubistva bili zavijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga.
Zainteresovani posetioci ovu izložbu mogu pogledati do 24. marta.

S. Džakula