ŽELjKA AVRIĆ DOBITNICA KNjIŽEVNE NAGRADE „TOMO RADOSAVLjEVIĆ“

Važna mi je reakcija publike i doživljaj čitalaca

Nagrada je kada vaši čitaoci imaju svoje, a vaše omiljene pesme, koji na književnim večerima traže da govorite pesme, navodeći njihove naslove, kaže Željka Avrić

Željka Avrić, pesnikinja iz Sremske Mitrovice dobitnica je književne nagrade „Tomo Radosavljević“ za pesmu „Petar Kočić, kćeri svojoj“ na književnom konkursu za najbolju objavljenu pesmu koja promoviše rodoljubive i slobodoljubive vrednosti. Konkurs nosi ime profesora i književnika Tome Radosavljevića, a organizator je Kulturni centar „Sava Dečanac“ u Leposaviću na Kosovu i Metohiji, pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu Republike Srbije.
Nagrađena pesma je objavljena u novoj pesničkoj knjizi Željke Avrić „Izvan, iznutra“ u izdanju beogradske izdavačke kuće 4CE, u maju 2024. godine.
Žiri u sastavu prof. dr Valentina Pitulić, docent dr Marija Miljković i Novica Sovrlić, predsednik Udruženja književnika Kosova i Metohije, jednoglasno su nagradili pesmu „Petar Kočić, kćeri svojoj“ Željke Avrić. U svom obrazloženju, prof. Pitulić je istakla da je na konkurs stigao veliki broj pesama, ali da je pesnikinja Željka Avrić napravila odličan spoj između pisca klasične srpske književnosti i sadašnjeg trenutka i da nagrađena pesma nosi snažnu poruku o odbrani identiteta preko odbrane maternjeg jezika.
Željka Avrić rođena je u Banja Luci, visoko obrazovanje stekla je u Novom Sadu, a živi i radi u Sremskoj Mitrovici. Piše poeziju, prozu, književne prikaze, eseje i besede. Priloge objavljuje u časopisima za književnost, umetnost i kulturu. Pesme su joj prevođene na mađarski, bugarski i ruski jezik. Više puta je nagrađivana za pesme i cikluse pesama. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske. Za sebe kaže da ima dva zavičaja, te piše u obe izgovorne varijante srpskog jezika, ijekavskoj i ekavskoj.
Pišem na obe izgovorne varijante srpskog jezika, što je u mom slučaju potpuno prirodno, jer jednom sam progovorila, a druga mi je godinama u bliskom jezičkom osećanju. Srpski jezik je moj maternji jezik i kao takav, za mene nedeljiv, jedinstven, napominje Željka Avrić.
Dosad je objavila zbirke poezije: „Portret“, „Zvezdarnica“, „Marginalije“, „Vremenik“, „Jesam“, „Žeđam“, „Nesan“, „Sonetne brojanice“, „Pesma joj je drugo ime“ i „Sušti“. Prošla godina za nju je bila veoma plodna i dinamična. Objavila je čak pet rukopisa, zbirke pesama „Izvan, iznutra“ i „Priče o nekadašnjem“ i prvu zbirku kratkih priča „Dan je mogao da počne“. Nemački internet izdavač „Omniscriptum publishing group“ objavio je knjigu izabranih pesama „Noćna svetlost“ i knjigu eseja, beleški i komentara „Noćni razgovori“ (prethodno objavljenih u književnoj periodici), koje se od izdavača mogu naručiti putem interneta.
– Devetu pesničku knjigu „Izvan, iznutra“ i prvu knjigu kratkih priča „Dan je mogao da počne“, pisala sam naizmenično. Rukopisi su bili završeni prošle godine ali nisam žurila sa objavljivanjem, čekala sam pravi trenutak i pravu ponudu. Tako je Izdavačka kuća 4SE iz Beograda objavila knjigu pesama, a zvornički ASogla, koji je 2022. objavio moju knjigu „Sušti“, zbirku kratkih priča. Knjigu izabranih pesama „Priča o nekadašnjem“, objavila je Narodna biblioteka „dr Đorđe Natošević“ iz Inđije, sa kojom imam dugogodišnju i dobru saradnju, navodi Željka Avrić.

Piše i kratke priče, pa smo je pitali čega je tek sada odlučila da ih publikuje.
– Kratka priča nametnula se sama, bez prethodnog iskustva u pisanju ove književne forme. Preplavio me je veliki talas ideja, motiva, nadahnuća koji su izvirali jedni za drugima, prosto zahtevajući da ih književno oblikujem. Otprilike, uz sve redovne obaveze koje imam, i uz istovremeni rad na novom pesničkom rukopisu, trebalo mi je oko tri meseca da napišem 44 kratke priče koliko ih ima u knjizi „Dan je mogao da počne“. Kratka priča, kao i poezija, uostalom, traži zgusnut, sabijen izraz bez ijedne suvišne reči, čvrstu potku koja građu drži na okupu i efektnu poentu. Koliko me je osvojila govori vam i činjenica da je u nastajanju i druga knjiga kratkih priča, iznosi naša sagovornica.
Kaže da joj susreti sa čitaocima veoma prijaju i ističe da povratna reakcija koju dobija od njih je podjednako važna kao i samo predstavljanje knjige.
– Možete proputovati čitav svet i predstavljati svoje delo iz dana u dan, svaki put u drugom mestu i različitoj publici, ali, ako reakcija publike izostane, onda je to bio uzaludan posao. Imam dobru komunikaciju sa onima koji me slušaju ili čitaju moje knjige i ono što me posebno raduje, uvek dvosmernu. Oseti se to, vidi, prepozna; u izrazima lica prisutnih, njihovim pogledima, tišini koja vlada dok govorite, iskazanim utiscima, pitanjima… Književna promocija može da bude svojevrsna magija, u najlepšem smislu reči – dajete, primate, delite, izazivate i podstičete razmenu stvaralačkog, saznajnog, spoznajnog, osećajnog. To je veliko nadahnuće, pokretačka snaga, spoljašnji podsticaj za dalji rad, ističe Željka Avrić.
Smatra da su knjige uvek u modi i da svaka knjiga ima svoju čitalačku publiku, samo što je ona slabo vidljiva, jer nije komercijalna, nije zabavljačke prirode, ne stvara profit.
– Kada ste videli da se televizijski programi promovišu dobre knjige, u udarnim terminima, usred fudbalske utakmice, popularne serije? Da li ste skoro gledali ili čitali neku reportažu o nekoj biblioteci. Kolika je minutaža celokupnog programa iz oblasti kulture na nacionalnoj televiziji? Društvena mreža je redak medij na kojem čitaoci, korisnici mreža, komentarišu i preporučuju pročitano, kako književne klasike tako i dela iz savremene svetske i domaće književnosti. Ozbiljnu čitalačku publiku možete videti i na predstavljanjima književnih dela, u knjižarama i bibliotekama, iznosi svoja zapažanja naša sagovornica.

Nagrade uvek znače, bez obzira da li ste na početku književnog puta ili ste već afirmisani stvaralac. Postoje različiti oblici nagrađivanja, od onih ustaljenih, za pesmu, ciklus, knjigu poezije, književni opus, životno delo….
– Od prve objavljene knjige bila mi je važna reakcija publike i doživljaj čitalaca. Njihovi utisci su se, neretko podudarali sa odlukama žirija. Nagrada je kada vaši čitaoci imaju svoje, a vaše omiljene pesme, koji na književnim večerima traže da govorite pesme, navodeći njihove naslove. Posebna nagrada je kada vaš književni rad uvažavaju vaše književne kolege i koleginice ili književni poslenici, naročito mlađe generacije. Ipak, najvažnija od svih nagrada je samo književno stvaranje, senzibilno treperenje vašeg kreativnog bića koje izaziva ono akumulirano a još neiskazano, čekajući momenat da se prospe na belinu hartije, smatra Željka.
Na kraju razgovora za M novine pitali smo je koja bi bila njena poruka mladim piscima, pesnicima, koji još uvek nisu objavili svoju zbirku, plašeći se reakcije publike?
– Čitajte, pišite, sanjajte. Budite vredni i budite svoji. Poštujte druge, ne zavidite nikome. Prihvatajte argumentovane kritike i radite na sebi. Istražujte. Budite radoznali i otvoreni za saznanja. Radujte se nemirima nadahnuća. Rastite uporedo sa svojim pesmama ili pričama. Ne dajte da vas iko (išta) obeshrabri. Lako je odustati, razlog se uvek nađe. Ako i pored svih onih „protiv“ stoji bar jedan „za“ ma koji on bio (osećam se bolje, sviđa mi se, imam šta da kažem, osećam potrebu, želim, jednostavno moram), ne bojte se, nego uradite to, ističe pesnikinja Željka Avrić.
Biljana Vukadinović