ODRED IZVI­ĐA­ČA „BOŠKO PAL­KO­VLjE­VIĆ PIN­KI“ IZ SREM­SKE MITRO­VI­CE POSLE UČE­ŠĆA NA SMO­TRI SAVE­ZA IZVI­ĐA­ČA VOJ­VO­DI­NE NASTA­VLjA AKTIV­NO­STI I OTVA­RA VRA­TA SVI­MA KOJI SU ZAIN­TE­RE­SO­VA­NI ZA ČLAN­STVO U POKRE­TU

Mitrovački izviđači – oaza sigurnosti i zdravog odrastanja

– Ne znam da li može­te zami­sli­ti radost dete­ta kome ste dali seki­ri­cu, teste­ru i nešto ala­ta da od drve­ta i gra­nja u šumi napra­vi ono što je video na sli­ci. Pa mu još neko pri­đe i pomog­ne i eto nove osma­trač­ni­ce ili kapi­je za ula­zak u kamp, kaže Mile Kočić među pri­ja­te­lji­ma, sugra­đa­ni­ma i izvi­đa­či­ma pozna­ti­ji kao Koča
Pre dva­de­se­tak godi­na bora­vi­li smo u domu srem­sko­mi­tro­vač­kih izvi­đa­ča. Tada su „Mitro­vač­ke novi­ne“ obja­vi­le repor­ta­žu o jedin­stve­nom kut­ku i gra­du i oko­li­ni koji oku­plja pri­pa­d­nike raz­li­či­tih gene­ra­ci­ja, a naj­vi­še mla­de, omogućavajući im da kroz dru­že­nje, pri­ja­telj­stva i savla­da­va­nje mno­gih vešti­na stek­nu kori­sna zna­nja, samo­po­u­zda­nje i pre­va­zi­đu sop­stve­ne limi­te – jed­nom reč­ju da „uče život“ na jedan nekon­ven­ci­o­na­lan, svi­ma pri­hva­tljiv i inte­re­san­tan način. O glo­bal­nom zna­ča­ju ska­ut­skog pokre­ta koji u Srbi­ji posto­ji više od jed­nog veka a koji danas u sve­tu oku­plja šezde­se­tak milio­na ljudi, izli­šno je govo­ri­ti, naro­či­to ako se seti­mo činje­ni­ce pozna­te mno­gim, ne tako sta­rim Mitrov­ča­ni­ma, da je u zeni­tu rada Odre­da izvi­đa­ča „Boško Pal­ko­vlje­vić Pin­ki“ osam­de­se­tih godi­na član­stvo u pokre­tu bila stvar pre­sti­ža kod mno­gih grad­skih kli­na­ca. Danas je situ­a­ci­ja, na žalost mno­go dru­ga­či­ja. Ras­pad neka­da­šnje drža­ve i siste­ma vred­no­sti odra­zio se na sud­bi­nu pokre­ta koji je ipak nakon 2000. godi­ne izve­sno vre­me uhva­tio korak sa svet­skim ska­u­ti­zmom, ali je posled­njih pet­na­e­stak godi­na pono­vo mar­gi­na­li­zo­van. To je lako uoč­lji­vo u nedo­stat­ku zna­čaj­ni­je finan­sij­ske i dru­ge podr­ške, baš u vre­me­nu veli­kih dru­štve­nih para­dok­sa i soci­jal­ne pato­lo­gi­je među mla­di­ma kada jav­nost „lupa gla­vu“ bave­ći se pita­nji­ma, šta uči­ni­ti po pita­nju naj­bo­ljeg vas­pi­ta­nja dece, kako ih sklo­ni­ti sa uli­ce i odvo­ji­ti od celo­dnev­nog gle­da­nja u raču­nar­ske moni­to­re ili ekra­ne mobil­nih tele­fo­na.
Izvi­đač­ki pozdrav – „Sta­ri­ji čuva mla­đeg“
U pau­zi uobi­čaj­enih nedelj­nih aktiv­no­sti mitro­vač­kih izvi­đa­ča u njiho­vom domu u nase­lju „Mati­je Huđi“ raz­go­va­ra­mo o njiho­vim moti­vi­ma za ula­zak u odred i uti­sci­ma koje su ste­kli više­go­di­šnjim član­stvom. U izvi­đač­kim uni­for­ma­ma, sa šalom i osme­hom ljuba­zno nas doče­ku­je nekoli­ko deča­ka i devoj­či­ca. Tadi­ja Anđel­ko­vić je 2018. godi­ne nakon pre­stan­ka bavlje­nja atle­ti­kom saznao za rad Odre­da „Boško Pal­ko­vlje­vić Pin­ki“. Kako je još kao mali voleo odla­ske u šumu i istra­ži­va­nje nepo­zna­tog, ovde se našao u pra­vom dru­štvu.
– Mogu da kažem da me je ovde prven­stve­no odu­še­vlja­va dru­štvo i atmos­fe­ra. Sve je neka­ko opu­šte­no, uz mno­go šale koju sami pri­re­đu­je­mo. Mno­go toga smo nau­či­li od sta­ri­jih čla­no­va i na njiho­vu podr­šku uvek može­mo da raču­na­mo. Zbog toga u izvi­đač­kom pozdra­vu i posto­ji sim­bo­li­ka da sta­ri­ji čuva mla­đeg. Sami odr­ža­va­mo ovaj dom, čisti­mo ga i tu zaka­zu­je­mo sastan­ke, orga­ni­zu­je­mo dru­že­nja i film­ske veče­ri, kaže Tadi­ja koji zavr­ša­va ško­lo­va­nje za kuva­ra.
Upra­vo zahva­lju­ju­ći kuvar­skoj aktiv­no­sti u izvi­đač­kom pokre­tu Tadi­ja je pre­po­znao sop­stve­ni tale­nat i danas je na let­njem izvi­đač­kom kam­pu zadu­žen za pri­pre­mu hra­ne.
Mihaj­lo Pisa­re­vić tako­đe je moti­vi­san dobrim dru­štvom i pri­li­kom da nau­či nešto novo. Mihaj­lo je osmak, zain­te­re­so­van za nasta­vak ško­lo­va­nja u kuli­nar­stvu. Pokre­tu se pri­dru­žio pre tri godi­ne na poziv dru­ga­ra da pose­ti astro­nom­ski kamp. Uroš Vuji­no­vić je od 2020. godine sa bra­tom i sestrom prvi put došao na astro­nosmki kamp. Odu­še­vi­lo ga je posma­tra­nje zve­zda, pri­če o nebe­skim teli­ma, sate­li­ti­ma i van­ze­malj­ci­ma. Nešto rani­je i Pavle Laza­re­vić kre­nuo je na izvi­đač­ke kam­po­ve gde je zajed­no sa dru­ga­ri­ma ste­kao više zna­nja i isku­sta­va nego što je oče­ki­vao. Zajed­nič­ki uti­sak ovih mitro­vač­kih deča­ka svo­di se na zaklju­čak da su sva zna­nja i vešti­ne ste­kli kroz igru i zaba­vu, pa su i tak­mi­če­nja u izvi­đač­kom više­bo­ju tako­đe pro­že­ta igrom i opu­šte­no­šću. Svoj izvi­đač­ki odred sma­tra­ju naj­bo­ljim mestom za mla­de u Srem­skoj Mitro­vi­ci.

Povod za novu pose­tu mitro­vač­kim izvi­đa­či­ma bila je nedav­no odr­ža­na 7. Smo­tra Save­za izvi­đa­ča Voj­vo­di­ne. Među uče­sni­ci­ma smo­tre u posled­njoj nede­lja avgu­sta u Eko kam­pu „Fru­ška Gora“ na Stra­ži­lo­vu našli su se i izvi­đa­či iz Srem­ske Mitro­vi­ce. O uti­sci­ma sa Stra­ži­lo­va i radu grad­skog odre­da raz­go­va­ra­li sa jed­nim od pred­vod­ni­ka i sta­re­ši­nom mitro­vač­kih izvi­đa­ča Milom Koči­ćem. Od njega sazna­je­mo da se u cilju atrak­tiv­no­sti ova­kvih sku­po­va za decu i mla­de, sva­ki put kre­i­ra­ju nove aktiv­no­sti – nešto što deca nema­ju u svo­jim sre­di­na­ma, poput stre­li­čar­stva, penja­nja na veštač­ku ste­nu, izra­de solar­nog kuva­la, peri­sko­pa za posma­tra­nje pti­ca i divljih živo­ti­nja i slič­nih stva­ri. Za osam­de­se­tak deča­ka iz devoj­či­ca iz Voj­vo­di­ne, pored uobi­ča­je­nih izvi­đač­kih aktiv­no­sti na sna­la­že­nju u pri­ro­di – podi­za­nju šato­ra, pri­pre­mi hra­ne i orga­ni­za­ci­ji živo­ta u tabo­ru, na posled­njem sabo­ru orga­ni­zo­van je adre­na­lin­ski park, kupa­nje na novo­sad­skom „Štran­du“, ali i turi­stič­ka pose­ta isto­rij­skim spo­me­ni­ci­ma Srem­skih Kar­lo­va­ca i Petro­va­ra­din­ske tvrđ­ave, na jedan opet neu­o­bi­ča­jen način – tako što su im otvo­re­ni posto­je­ći žele­znič­ki tunel i pod­zem­ni lagu­mi. Pose­ban uži­tak bio je odla­zak u pla­ne­ta­ri­jum, posma­tra­nje pre­zen­ta­ci­ja i nebe­skih tela. Ono što se sva­ko veče u kam­pu pod­ra­zu­me­va­lo jesu dru­že­nje i pesma oko logor­ske vatre. Ove aktiv­no­sti deci su dovolj­no inte­re­sant­ne da im osta­ju u seća­nju čita­vog živo­ta. Radu sa izvi­đa­či­ma i njiho­vim pod­mlat­kom mogu da se posve­te samo oso­be koje su pro­šle neku vrstu „izvi­đač­kog ško­lo­va­nja“, spo­sob­ne da pre­ne­su duh i ide­ju osni­va­ča pokre­ta Rober­ta Baden – Pau­e­la po kome je ska­u­ti­zam ništa više nego igra koja ima svo­ju svr­hu. Ta svr­ha, po reči­ma Mila Koči­ća, jeste stva­ra­nje dobr­og čove­ka, kori­snog i sebi i dru­gi­ma. Zbog toga su vra­ta odre­da otvo­re­na svim dobro­na­mer­nim čla­no­vi­ma, sprem­nim da pri­hva­te ova­kav prin­cip.
– Želi­mo da kroz rad sa našim čla­no­vi­ma for­mi­ra­mo samo­stal­ne, spo­sob­ne i zre­le oso­be. Zato pažlji­vo vodi­mo raču­na da se pri­la­go­di­mo potre­ba­ma, sklo­no­sti­ma, ali i uzra­stu raz­li­či­tih gene­ra­ci­ja. Tako ćemo ove naj­mla­đe za poče­tak nau­či­ti osnov­ni stva­ri­ma – da sklo­ne i oči­ste za sobom, čuva­ju i odr­ža­va­ju svo­je stva­ri i slič­no, dok ovi nešto sta­ri­ji tre­ba da nau­če – pri­me­ra radi kao da pri­pre­me i ser­vi­ra­ju hra­nu a oni naj­sta­ri­ji tre­ba da volon­ti­ra­ju, uče­stvu­ju u huma­ni­tar­nim akci­ja­ma, poma­žu i pre­no­se svo­ja zna­nja na mla­đe. Mno­go je pri­me­ra deve i mla­dih koji nisu mogli da zami­sle kako će savla­da­ti život i sna­la­že­nje u šumi i pri­ro­di. Da ne spo­mi­njem da ima dece koja nisu navi­kla da jedu kaši­kom jer su odra­sta­li na pašte­ti i sala­mi. Uz svo­je dru­ga­re kuva­re oni su kod nas zavo­le­li mno­ga kuva­na jela. Decu koju neret­ko mrzi da iza­đu do pro­dav­ni­ce navi­kli smo da se kre­ću, igra­ju i budu rado­sni. Ne znam da li može­te zami­sli­ti radost dete­ta kome ste dali seki­ri­cu, teste­ru i nešto ala­ta da od drve­ta i gra­nja u šumi napra­vi ono što je video na sli­ci. Pa mu još neko pri­đe i pomog­ne i eto nove osma­trač­ni­ce ili kapi­je za ula­zak u kamp, kaže Mile Kočić među pri­ja­te­lji­ma, sugra­đa­ni­ma i izvi­đa­či­ma pozna­ti­ji kao Koča.

U inte­re­su pro­mo­ci­je Srem­ske Mitro­vi­ce
Odred izvi­đa­ča „Boško Pal­ko­vlje­vić Pin­ki“ danas bro­ji više od 35 kli­na­ca, sa sta­ri­jim akti­vi­sti­ma – pre­ko 40 aktiv­nih čla­no­va. Njiho­va tra­di­ci­ja dati­ra od dav­ne 1952. godi­ne. Kroz dom izvi­đa­ča za sve ove godi­ne sigur­no je pro­šlo izme­đu 10 i 15 hilja­da sugra­đa­na. Mitro­vač­ki izvi­đa­či su deo voj­vo­đan­skog, naci­o­nal­nog i svet­skog ska­ut­skog pokre­ta. U vre­me „veli­ke“ Jugo­sla­vi­je ima­li su zapa­že­nu aktiv­nost i veli­ko pošto­va­nje. Svo­ju obu­če­nost, vešti­nu i sprem­nost da prvi pri­sko­če u pomoć poka­za­li su 2014. godi­ne pri­li­kom kata­stro­fal­nih popla­va, kada su se među prvi­ma sa kom­plet­nom opre­mom i tri­de­se­tak čla­no­va oda­zva­li pozi­vu za odbra­nu Srem­ske Mitro­vi­ce od izli­va­nja Save. Njiho­va uve­žba­nost i orga­ni­zo­va­nost nisu osta­li nepri­me­će­ni od stra­ne sugra­đa­na. Mitro­vač­ki odred uvek je bio vezan za svoj grad, spre­man da radi na njego­voj pro­mo­ci­ji. U tom smi­slu tre­ba pome­nu­ti mno­ge huma­ni­tar­ne akci­je ali i sarad­nju sa kole­ga­ma iz Vel­sa, odno­sno njiho­vim vatr­o­ga­sci­ma koji su Mitro­vi­ci i Srbi­ji doni­ra­li dva­de­se­tak vozi­la i mno­štvo vred­ne opre­me. Čla­no­vi „Pin­ki­je­vog“ odre­da redov­ni su uče­sni­ci svet­skih izvi­đač­kih smo­tri – „džem­bo­ri­ja“, gde se među 50 000 svet­skih ska­u­ta bez obzi­ra na geo­graf­sku uda­lje­nost i finan­sij­ske teško­će nađe makar jedan ili neko­li­ko Mitr­ov­ča­na. U pla­nu je odla­zak čla­no­va iznad 14 godi­na na nared­ni „džem­bo­ri“ u Polj­skoj i uče­šće na sku­pu mla­đih ska­u­ta Evro­pe koji se nared­ne godi­ne odr­ža­va u Por­tu­ga­li­ji. Kao nepr­o­fit­na orga­ni­za­ci­ja, mitr­o­vač­ki izvi­đa­či finan­si­ra­ju se iz sop­stve­nih skrom­nih čla­na­ri­na. Poje­din­ci koji pre­po­zna­ju vred­nost i samo­i­ni­ci­ja­tiv­nost pokre­ta poja­ve se kao dona­to­ri, ali je gene­ral­ni uti­sak da bi finan­si­ra­nje aktiv­no­sti mitr­o­vač­kih izvi­đa­ča mora­lo biti redov­no i izda­šni­je, pogo­to­vo zbog činje­ni­ce da su kre­a­to­ri odlič­nih pro­je­ka­ta za aktiv­no­sti i osmi­šlja­va­nje slo­bod­nog vre­me­na mla­dih. Pozi­ti­van pri­mer je podr­ška Pokra­jin­skog sekre­ta­ri­ja­ta za spo­rt i omla­di­nu voj­vo­đan­skoj izvi­đač­koj smo­tri.
Iako je struk­tu­ra izvi­đač­kih pokre­ta kod nas ustro­je­na po prin­ci­pu koji u mno­go čemu pose­ća na voj­nič­ki, odno­su sa mla­đim čla­no­vi­ma odre­da Koča i njego­vi sarad­ni­ci pri­stu­pa­ju dru­gar­ski, bez insi­sti­ra­nja na stro­go­ći i auto­ri­te­tu, uve­re­ni da ovi deča­ci i devoj­či­ce iza sebe već ima­ju dovolj­no auto­ri­te­ta i zah­te­va svo­jih rodi­te­lja ili nastav­ni­ka.
Mile Kočić je u izvi­đač­kom pokre­tu pune 53 godi­ne, od svo­jih škol­skih dana 1971. godi­ne. Ni jedan ska­ut­ski zada­tak i aktiv­nost nisu mu stra­ni. Rad­ni vek pro­veo je u Kazne­no – poprav­nom zavo­du a po sop­stve­nim reči­ma – rad sa decom, njiho­vo zado­volj­stvo i osme­si pomo­gli su mu da posle sil­nih sati pro­ve­de­nih u spe­ci­fič­nom okru­že­nju „saču­va zdra­vu gla­vu“ i doče­ka zaslu­že­nu pen­zi­ju. Ljubav pre­ma ska­u­ti­zmu pre­neo je svo­joj deci, pa je sin Alek­san­dar tre­nut­no na čelu Izvi­đač­kog save­za Voj­vo­di­ne. Iako ga je posao na raču­na­ru u dizja­ne­r­skom sek­to­ru uči­nio čove­kom teh­ni­ke, sve­stan je da dana­šnji klin­ci pre­te­ru­ju u njenoj upo­tre­bi.
– Na žalost, deca su posta­la zavi­sni­ci od mobil­nih tele­fo­na i raznih kli­po­va u toli­koj meri da im je pažnja mini­mal­na. Gle­da­mo da tako nešto, ovde kod nas kori­ste u manjoj meri. Kada je nešto kori­sno i zani­mlji­vo – što da ne, ali nam je pre­vas­hod­ni cilj da ih moti­vi­še­mo da se među­sob­no dru­že. Deša­va­lo se da rodi­te­lji dove­du dete i bukval­no kažu – „Spa­ša­vaj­te ga od kom­pju­tera i tele­fo­na“. I za neko vre­me stvar­no se dogo­di čudo jer dete shva­ti da pored teh­ni­ke posto­ji mil­ion zani­mljiv­ih stva­ri. Teško je zami­sli­ti da pored logor­ske vatre gde se peva, igra i šali neko dete sedi, vrti kli­po­ve i komen­ta­ri­še nešto sa mobil­nog tele­fo­na. Mi ih upu­ću­je­mo da se bolje upo­zna­ju, dru­že ili nau­če neku zajed­nič­ku igru. Prvi cilj sva­kog sabo­ra je da deca nau­če da se dru­že i na kra­ju sku­pa posta­nu kom­pakt­na gru­pa bez obzi­ra na raz­li­ke među njima, kaže Mile Kočić i doda­je da mno­gi rodi­te­lji zbog duži­ne rad­nog dana nema­ju vre­me­na da se posve­te svo­joj deci pa oni tra­že način da se vas­pi­ta­va­ju i popu­ne svo­je vre­me.
U potra­zi za što inte­re­sant­ni­jom temom za klin­ce u Odre­du su se pre 18 godi­na pri­dru­ži­li orga­ni­zo­va­nju Let­njeg astro­nom­skog kam­pa koji se sva­ke godi­ne odr­ža­va na Leten­ci. To se poka­za­lo kao pun pogo­dak. Ovo­go­di­šnjoj mani­fe­sta­ci­ji koja je oku­pi­la 500 uče­sni­ka pri­su­stvo­va­la su dva pomoć­ni­ka mini­stra, pred­sed­nik Aka­de­mi­je nau­ka i goto­vo sva zna­čaj­na ime­na astro­no­mi­je i astro­fi­zi­ke sa pro­sto­ra biv­še Jugo­sla­vi­je.
Dejan Mostarlić
Na foto­gra­fi­ji:
Mitro­vač­ki izvi­đa­či uz pesmu i svi­r­ku pored logor­ske vatre na smo­tri voj­vo­đan­skih izvi­đa­ča kra­jem avgu­sta 2024. godi­ne
Na foto­gra­fi­ji:
Tadi­ja, Mihaj­lo, Uroš, Pavle i njiho­vi dru­ga­ri u raz­go­vo­ru sa sta­re­ši­nom mitr­o­vač­kog odre­da Mile­tom Koči­ćem – Kočom