MALO IZOŠTRENO

Litijumska „tačka“ bila je samo „zapeta“

Čak je i najširoj javnosti u Srbiji bilo potpuno jasno da je „tačka“ koju je 13. februara 2022. srpska premijerka stavila na rudarenje jadarita bila, ustvari, „zapeta“ u funkciji nužne odbrane vlasti pred tadašnje izbore. Znali su to i podržavaoci vlasti, a znali su i izvođači i organizatori blokada saobraćaja i drugih vidova „demokratskog nasilja“. Znali smo svi, i nelagodnost predsednice Narodne skupštine je potpuno izlišna. Sve se dogodilo među svojima, i tako može i da se pamti

Ovako je 13. februara 2022. premijerka Srbije Ana Brnabić saopštila javnosti odluku vlade o kontraverznom rudniku jadarita u lozničkom kraju: „Prostorni plan (koji dopušta rudarenje) je ukinut i on više ne postoji. Samim tim poništeni su svi upravni akti koji su vezani za Rio Tinto, sve dozvole, rešenja, odluke i sve ostalo. Time smo ispunili sve zahteve ekoloških protesta i stavili tačku na Rio Tinto u Srbiji. Ovim je, što se tiče projekta Jadar, i Rio Tinta, sve završeno. Gotovo je. Poslušali smo svoje građane.“
U januaru ove godine premijerka Brnabić misli drukčije: „Na budućoj Vladi je da odluči da ili ne. Nadam da ćemo imati dovoljno razumevanja za projekat.“
Pre desetak dana predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić, prilikom posete Pozorištu Boško Buha u rekonstrukciji, kaže, korektno prepričano, da je litijum velika šansa za budućnost Srbije, da će zaposliti 20 hiljada ljudi, da će podići penzije i plate iznad evropskog proseka, da će doneti ulaganja od 12 milijardi evra i da, razume se, nećemo dozvoliti da se degradira životna sredina u lozničkom kraju.
I to sve na projektu koji je „ukinut“ jer smo „poslušali svoje građane“.
Ovu iznuđenu akrobaciju stava o rudarenju kod Loznice ne navodimo da bismo bivšu premijerku, a sadašnju predsednicu parlamenta, uhvatili u nedoslednosti, već da bismo ukazali na relativnost „poslušnosti građanima“. Naime, kada je vlada kojom je upravljala proevropska koalicija oko DS, donosila odluke i zakone 2002. godine, 2004., 2006. i 2012. godine, kojima je Rio Tintu udovoljavano postepeno sve do ekskluzivnog prava na eksploataciju, preko Javnog servisa i drugih nacionalnih televizija gledali smo socrealističke reportaže o sreći građana lozničkog kraja pred svetlom budućnošću sa rudnikom litijuma. Sve odluke, zakon i urbanističke uredbe bili su obrazlagani poslušnošću prema interesima građana.
Dve su stvari zanimljive u iznova raspaljenoj priči o litijumu. Prva je odmereno i ozbiljno držanje predsednika vlade Miloša Vučevića pred ovim javnim pitanjem. Druga je neobična posvećenost nenadležne predsednice Narodne skupštine ovoj temi.
Naime, u konciznoj izjavi za jednu nacionalnu televiziju, Vučević je, korektno prepričano, poručio da vlada ima previše posla da bi se sada predavala medijskoj politizaciji litijumske teme. Što se njega lično tiče, on će prvi biti za otvaranje rudnika ako se garantuje dobar balans između ekonomije i ekologije, ako srpski litijum prođe kroz srpsku fabriku baterija i baterije se ugrade u srpski električni automobil. Oni koji tvrde da to ne bi bilo dobro za Srbiju nisu dobronamerni. Ali, stručne rasprave o tome tek će da se vode.
Predsednica skupštine Ana Brnabić pak već sada, pre stručnog „svelitijumskog sabora“, opisuje buduće blagodati od rudnika litijuma, sa entuzijazmom koji je koliko simpatičan toliko i neobičan za jednu predsednicu parlamenta. Toliko simpatičan i neobičan da nameće pitanje šta je pokreće na motivacione govore o rudniku koji više nije njena nadležnost. To svakako nije nedostatak posla u njenom delokrugu, a ne može biti ni volonterska pobuda da pomaže premijeru koji je svoje resore optimalno popunio kadrovima na koje misli da se oslanja.
Stiče se utisak da predsednica parlamenta oseća potrebu da prevaziđe „hipoteku” svoje detaljno obrazložene obznane od 13. februara 2022. da je sa litijumom sve gotovo, obznane koja joj se čini kao veliki teret pred javnošću. Ako je to pobuda onda je njen trud potpuno izlišan, jer su u priču o srpskom litijumu zakulisne igre mnogo ranije ušle spolja i legalizovane kao sredstvo za privođenje Srbije poslušnosti. Drukčije se ne može objasniti zapadnjačka inicijativa u ranim godinama posle „demokratskih promena“ da se srpski litijum najpre stavi na raspolaganje zapadnjačkom kapitalu, a potom da se koristi kao moćno sredstvo za rušenje vlasti koja ne uvodi sankcije Rusiji i ne priznaje državu Kosovo. Prioritet Zapada i prozapadne opozicije u Srbiji bio je da da se srpska vlast natera da brani zagađivača prirode i tako sama sebe slabi.
Toga 13. februara 2022. čak je i najširoj javnosti u Srbiji bilo potpuno jasno da „tačka“ koju je tada srpska premijerka stavila na rudarenje jadarita treba gledati kao „zapetu“ u funkciji nužne odbrane vlasti pred tadašnje izbore. Znali su to i podržavaoci vlasti, a znali su i izvođači i organizatori blokada saobraćaja i drugih vidova „demokratskog nasilja“. Znali smo svi, i nelagodnost predsednice Narodne skupštine je potpuno izlišna. Pogotovu što ni neinventivni naručioci sa Zapada ni još manje inventivna prozapadna opozicija nisu smislili ništa jače od ovog pročitanog podmetanja i što će i dalje jahati na njemu. Uostalom, sve se dogodilo među svojima, i tako može i da se pamti u istoriji politike lišene stida.
Dragorad Dragičević