MALO IZOŠTRENO

„Krivična prijava“ protiv jednog romana

Sindikat zaposlenih policije „prijavio“ je neprimeren sadržaj romana objavljenog 1977. i od tada mnogo puta ponovo izdatog i prevođenog. Dorotej Dobrila Nenadića, upokojenog 2019, „prijavljen“ je zbog erotskih opisa, benignih i čednih u odnosu na široko dostupnu pornografiju i mlađim uzrastima od prvog razreda gimnazije, za koji se Sindikat zaposlenih policije tako zabrinuo. Iako se u obrazovnom sistemu podrazumeva da su dela za školsku lektiru preporučila „lica“ koja ne samo da su pročitala Doroteja nego su našla da ga njegove estetske vrednosti preporučuju mladima, Sindikat zaposlenih policije putem svoga naloga na društvenoj mreži ipak postavlja srpskim gimnazijama pitanje da li su „stručna lica zadužena za obrazovni sadržaj dece pročitala navedenu knjigu“ i „ko je i kada naložio obrazovnim ustanovama uvođenje Doroteja u nastavu“. Pošto su sindikalci našli u Doroteju ono što knjižni estetičari i pedagozi nisu uspeli, zaključili su da je roman neprikladan za školski uzrast i zatražili od gimnazija da im odgovore na pitanja o tome da li su u vezi sa navedenom knjigom obavestili roditelje, da li su imali saglasnost roditelja da njihova deca uče ovakve sadržaje i da li se oni i njihovi zaposleni slažu da deca uče ovakve sadržaje. „Roditelji, vi ste sad na potezu, da li ćete zaštititi svoju decu ili ćete biti po strani, na vama je kao i mnoge druge stvari, kao što mnogi ćute oko vakcinacije i svoju decu sami vode da iste primaju“, dramatično upozoravaju sindikalci policije i obećavaju: „Mi smo tu da pomognemo, ali problem ne možemo rešiti ako neko ne želi da preuzme određene korake.“
Društvo za srpski jezik i književnost pozvalo svoje kolege u gimnazijama da ne odgovaraju na zahtev Sindikata zaposlenih policije: „Ako ostavimo po strani upitnu pismenost ovog Zahteva i potpuni besmisao pitanja koja se u njemu postavljaju, kao strukovno udruženje profesora srpskog jezika i književnosti moramo da reagujemo, jer su nam se javile kolege, predsednici stručnih veća, od kojih direktori traže da odgovore na ovaj Zahtev. Ako Sindikat zaposlenih u policiji bude saznao koja je to institucija Republike Srbije nadležna da donese odluku da roman Dorotej uđe u školski program, onda će možda i dobiti odgovor na neka od svojih pitanja.“
Još „tiražnija“ vest od vesti da je Sindikat zaposlenih policije „krivično prijavio“ jedan od najlepših i najpopularnijih srpskih romana je vest da su dve gimnazije zdušno prihvatile osnovanost „krivične prijave“ protiv Doroteja. U zvaničnom dopisu gimnazije u Ćupriji navodi se da su „lica zadužena za obrazovni sadržaj dece pročitala navedenu knjigu“, da se Dorotej čita na osnovu plana i programa nastave i učenja koji donosi Ministarstvo prosvete, ali da su nastavnici srpskog u ovoj školi „isključili“ ovaj roman iz obrade, da nisu obaveštavali roditelje, niti imali njihovu saglasnost „jer je navedena knjiga isključena“, ali i da se „ne slažu“ da deca treba da uče ovakve sadržaje. Iz Gimnazije „Sveti Kirilo i Metodije“ u Dimitrovgradu, na zahtev Sindikata zaposlenih policije, stiglo je obrazloženje da su u toj školi Nenadićev Dorotej profesori „naravno pročitali“, pa je odlučeno da ga, i pored toga što je u obaveznoj lektiri, u nastavi ne obrađuju.
Ovaj munjeviti odziv profesora na diletantsku „krivičnu prijavu“ lektirskog romana ne samo da je tiražnija vest od vesti od „prijave“ nego je mnogo, mnogo opasnija po mentalno zdravlje naše kulture i obrazovanja. Sindikalci iz policije, mešajući se diletantski u estetsko vrednovanje dela, samo su napravili brljotinu na svoju štetu, ali su profesori u dvema srpskim gimnazijama pokazali da su deca pred njihovim znanjem u velikom riziku.
Policija je jedna od tri institucije, uz Srpsku pravoslavnu crkvu i Vojsku Srbije, kojoj građani najviše veruju, a još se, kao institucija, nije oglasila o brljotini Sindikata zaposlenih policije. MUP Srbije naprosto ne može sebi da priušti kaljanje ugleda srpske policije kroz diletantsko javno mešanje njenih pojedinaca u oblasti o kojima pojma nemaju. Policija, koja profesionalnim radom vidno popravlja pokazatelje bezbednosti građana Srbije, svakako ne može zabraniti svojim kulturnim entuzijastama u sindikatu da se amaterski i neprimereno trpaju u estetsko tumačenje književnih dela, ali može da se ogradi od njih.
Osobina svakog neznanja je da misli da mnogo zna, kao što je u prirodi svakog znanja da sumnja u sebe. Predivna je vest da pojedinci iz Sindikata zaposlenih policije u slobodnom vremenu čitaju srpsku prozu, ali veoma razočarava što svoj rudimentarni čitalački susret sa romanom uzimaju kao estetsku nauku.
Možda bi bilo korisno znati šta je, baš sada i baš u oblasti obrazovanja, motivisalo Sindikat zaposlenih policije da proizvede „slučaj”. Da propusti sve prilike da se zabrine za udžbenik iz biologije za osmake koji nudi liberalnu redefeniciju roda i pola, da se zabrine zbog upada dženderizma u obrazovanje, da digne glas zbog ohrabrivanja dece na razmišljanje o promeni pola. I da ovom „prijavom” protiv Doroteja stane na stranu trenda protiv nacionalnog u lektiri. Ali, traženje motiva za pravljenje ovog „slučaja“ moglo bi da liči, ne daj bože, na „prijavu“ protiv Sindikata zaposlenih policije, u kome je, daće bog da bude tako, samo neznanje pokazalo svoju prirodu.
Dragorad Dragičević