MALO IZOŠTRENO

Povratak „prognanog” litijuma

Prva od dveju vlada Vojislava Koštinice i, posle nje, vlada Mirka Cvetkovića dovele su Rio Tinto u Srbiju, kontraverznu korporaciju koja iskopava litijum po svetu. Koštunicina vlada dozvolila je Rio Tintu istraživanja i pravo na eksploataciju, a Cvetkovićeva je izmenila zakon o rudarstvu i uvela načelo kontinuiteta, koje podrazumeva da onaj ko istražuje ima ekskluzivno pravo da eksploatiše. Ista vlada se pobrinula da 2012. godine, pre odlaska dozvoli Rio Tintu izvođenje bušotina velikog prečnika. To su bile vlade preko kojih su o svemu odlučivale dve najjače partije DOS-a, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije.
Dvadeset godina kasnije, partije nastale iz ovih dveju stranaka proglašavaju iskopavanje litijuma smrtnom opasnošću za zdravlje Srbije i svu odgovornost za posledice rudarenja kod Loznice svaljuju na današnju vlast koju personifikuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
(Uzgred, prozapadna opozicija nastala iz DS na isti način svaljuje na Vučića odgovornost za prodaju NIS-a Rusima, za prodaju koju je 2008. ugovorila i potpisala vlada Mirka Cvetkovića, a tadašnji predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, potpisali zajedničku izjavu o strateškom značaju energetike u saradnji dveju zemalja.)
Zadnji meseci 2021. doneli su i do sada najjači koordinisani pritisak na vladu i predsednika Srbije, kome su se pridružili i nepolitični građani, da se odustane od iskopavanja litijuma. Bila je to najjača mina ispod vođstva Srbije koju su postavile partije odgovorne ili zaslužne za puštanje Rio Tinta u Srbiju. Eksplozija baš te mine trebalo je da im na prolećnim izborima 2022. donese željeni rezultat.
Ali Vlada Republike Srbije 20. januara 2022. ukida prostorni plan koji omogućava iskopavanje iskopavanje litijuma u Srbiji. Premijerka Brnabić saopštava: „Prostorni plan je ukinut i on više ne postoji. Samim tim poništeni su svi upravni akti koji su vezani za Rio Tinto, sve dozvole, rešenja, odluke i sve ostalo. Ukinuta je i odluka o obrazovanju radne grupe za implementaciju projekta Jadar iz 2021. godine. Time smo ispunili sve zahteve ekoloških protesta i stavili tačku na Rio Tinto u Srbiji. Ovim je, što se tiče projekta Jadar, i Rio Tinta, sve završeno. Gotovo je. Poslušali smo svoje građane.“ Premijerka je tada odgovorila i na pitanje novinara u vezi sa mogućom tužbom od Rio Tinta: „Mi se Rio Tinta ne plašimo, mi smo ovde zbog našeg naroda i naše zemlje, neka rade šta misle da je najbolje da rade, ovo je konačna odluka vlade. Mislim da je ta odluka ispravna i da još jednom govori o tome da slušamo naš narod i da je naš posao da zaštitimo interes naroda.“
Danas, dve godine kasnije, premijerka Brnabić misli drukčije: „Na budućoj Vladi je da odluči da ili ne. Nadam da ćemo imati dovoljno razumevanja za projekat.“
Ovaj premijerkin „zaokret“ omogućio je da organizatori protesta u Loznici 24. januara protiv reanimacije „ukinutog“ projekta lako, čak spontano, saopšte da nemaju poverenja u institucije i da će nastaviti borbu protiv iskopavanja litijuma u Srbiji.
Skoro pa da je premijerka potrošila kredibilitet za buduću inicijativu Vlade Srbije za odgovornu eksploataciju litijuma uslovljenu, naprimer, fabrikom automobila i fabrikom baterija. Takvu inicijativu najavljuje predsednik Srbije, ubeđen da ovaj pokretački posao Srbija ne sme da propusti, ali je sada skoro pa jasno da budući premijer ne sme imati moralni teret ovakvog zaokreta ako hoće da mu građani poveruju. Odlazeća premijerka je usled nekorektno montiranog litijumskog pritiska prozapadne opozicije dala sve od sebe, pa i kredibilitet za budući dijalog sa građanima o ovom pitanju.
Nema nikakave sumnje da će buduća srpska vlada pokušati da kroz sveobuhvatnu razvojnu inicijativu srpskog „skoka u budućnost“ do 2027. godine progura i eksploataciju litijuma, na koju su nas obavezale vlade Vojislava Koštunice i Mirka Cvetkovića, bez ikakvih protivljenja prozapadne politike i ekološkog pokreta koji danas borbu protiv litijuma zaoštravaju do biti ili ne biti. Pitanje je samo hoće li priča o litijumu pojačati „zalet“ Srbije ili će je sapeti u „skoku u budućnost“. Ako buduća vlada bude mislila da dobije bitku za litijum, moraće da je dobije bez razvlačenja, odmah, munjevito, ili da je ostavi za posle „skoka“. Kad Vučić ode sa vlasti i kada litijum opet, kao što je bio i pre Vučića, postane poželjni i preporodni projekat.
Dragorad Dragičević