07.12.2023.
Kolumna: Malo izoštreno, Kolumne

MALO IZOŠTRENO

Majušni koraci, samo za Srbiju

Nefunkcionalni memorandum o saradnji srpske i ukrajinske privrede predstavlja važan korak u privođenju Srbije na stranu slobodarskog i prosperitetnog sveta. Na pravu stranu istorije. Majušnim koracima, smišljenim za one koji ne umeju da hodaju velikim koracima napretka

Nije potrebno više od dva jaka razloga da Srbija podrži pravo Ukrajine na teritorijalnu celovitost. Prvi je što joj je i samoj Zapad faktički oteo deo teritorije, a drugi što je Ukrajina prijatelj Srbije. Ali, da bi se uključila u aktivnu antirusku koaliciju potrebna su takođe dva jaka razloga. Prvi je da Rusiji uskrati pravo na samoodbranu i njen upad u Ukrajinu proglasi ničim izazvanim, a drugi da zaboravi da je i Rusija prijatelj Srbije.
Da bi se Srbija priključila antiruskoj koaliciji zbog ruske vojne intervencije u Ukrajini morala bi da prizna da događajima nisu potrebni ni uzrok ni opravdanje, da prizna Zapadu pravo da od Ukrajine naparavi moćnog i smrtno opasnog neprijatelja Rusije, i morala bi da Rusiji uskrati pravo na samoodbranu. Kad bi sve to priznala, isporučila bi Zapadu sve što mu je potrebno da ozakoni svoj projekat kosovske države na otetoj teritoriji.
Privredna komora Srbije i Trgovinsko-industrijska komora Ukrajine potpisale prošlog meseca memorandum o privrednoj saradnji, koji bi verovatno ostao nepolitičan, što je uobičajeno za međukomorsku saradnju, da mu u javnosti nije pretegla priča o brizi za obnovu Ukrajine. Tome su doprinele i reči srpskog ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića da srpska vlada osuđuje agresiju Rusije na Ukrajinu, da podržava njen teritorijalni integritet i njenu celovitost, da je imala sastanak na temu učešća u obnovi Ukrajine i da je za to potpuno spremna.
Ima li tu išta neobično za jednu vladu, za jednu privrednu komoru i privrednike? Ništa osim tajminga foruma privrednika Ukrajine i Srbije, uz podršku Fondacije Konrad Adenauer.
Naime, ukrajinski predsednik upravo je izjavio za „Bi bi si“: „Ušli smo u novu fazu rata, gubimo ljude, ali ne odustajemo“. Nemački kancelar upravo reče da će Zapad pomagati Ukrajinu koliko god je potrebno da se Rusija porazi, da se povuče sa osvojenih rusofonih teritorija i plati reparacije. Generalni sekretar NATO izjavi da tek sada Rusija ne sme da pobedi. Na ukrajinskim horizontima i u zapadnjačkim planovima nema ni govora o miru. U Ukrajini je na snazi zakon o zabrani svakih mirovnih pregovora sa Rusijom, koji sam po sebi svaku priču o obnovi čini preuranjenom.
Zapadna medijska mašinerija nastavlja da političko mnenje svojih građana oblikuje za podršku održavanju rata. Ne odstupa se od silogizama čije su premise prethodno proglašene sakralnim, i ne mogu da se dovode u pitanje. Ukrajina je proevropska kultura, Rusija je varvarska azijatska, pa Ukrajina može da zabrani ruski jezik za svojih 20 miliona Rusa. NATO je miroljubivi slobodarski savez, Rusija je sila zla koju slobodarska Ukrajina mrzi, pa je legitimno naoružati Ukrajinu radi uništenja Rusije.
Uzgred, ne napušta se ni propagandni obrazac za Srbiju. Albanci su slobodarski narod kome su Srbi oteli zemlju, Srbi su zli kao i Rusi, pa je s toga sveti cilj Zapada da otme zlim Srbima teritoriju za još jednu slobodarsku albansku državu. Jer, kada je u pitanju slobodarski narod, nije zgoreg da ima dve države.
Ukrajina duboko zaglibljena u rat trebalo bi da ima mnogo posla sa evropskim privredama, pa i srpskom, da u konspirativnom režimu uradi što može više na održavanju dnevnih funkcija urušene ukrajinske privrede, neophodnih za puko preživljavanje naroda. Ta zemlja je u nemogućnosti da zakaže i održi izbore koji bi mogli da prioritet ratovanja zamene prioritetom opstanka naroda. To je zemlja čija sistemska korupcija ne može da računa do perioda obnove jer sigurno zna da će se o obnovi pitati druga vlast Ukrajine.
Pa čemu onda uprezanje Srbije u priču o obnovi Ukrajine od koje je dele godine krvavog rata, Srbije suviše male da bi Zapad baš u njoj počeo poslove „izlazne strategije“ ukrajinskog rata?
Izgleda da Zapad počinje da shvata da je Srbija bombardovanjem 1999. godine dovoljno zakovana u nepoverenju prema njemu da njegovi funkcioneri mogu da pristupe samo nepolitičkim delovima srpske države kao što je, naprimer, njena privredna komora.
Zato će Zapad ovaj, nažalost nefunkcionalni, memorandum o saradnji dveju privreda prikazati kao važan korak u privođenju Srbije na stranu slobodarskog i prosperitetnog sveta. Na pravu stranu istorije. Majušnim koracima, smišljenim za one koji ne umeju da hodaju velikim koracima napretka.
Ruska spoljna politika ima neprevaziđeno iskustvo u razlikovanju iznuđenog od neiznuđenog, pa će bez ikakve sumnje moći da opravda to što je naš ministar obećao. To se i pokazalo u govoru Sergeja Lavrova na samitu ministara spoljnih poslova OEBS-a u Skoplju. Nije ga zbunilo ni što je Vesić budućim srpskim učešćem u obnovi obuhvatio celu teritoriju Ukrajine, jer Srbija poštuje njenu teritorijalnu celovistost, i ni u jednoj prilici nije pomenuto da je Rusija već odmakla u obnovi. I da u Marijupolju, na primer, već sada nema takvog posla.
Dragorad Dragičević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.