05.12.2023.
Društvo, Izdvojena vest

VRŠNJAČKO NASILJE NIJE SAMO FIZIČKA POVREDA

I uvreda ostavlja posledice

Dete često ne vidi razlog zašto je došlo kod psihologa, govori da je sve u redu, da nema probleme, a onda kako se počne otvarati, razgovarati, kroz motivišući intervju, ono stekne poverenje u osobu preko puta i otkriva problem

Nakon tragedije koja je ovog maja zadesila našu zemlju u beogradskoj školi „Vladislav Ribnikar“, veliki broj prijava slučaja vršnjačkog nasilja su našla svoj put do javnosti. Neretko se u medijima i na društvenim mrežama javljaju nove situacije. Najčešće se radi o fizičkom povređivanju među učenicima, čemu neretko prethode i maltretiranja putem interneta. Međutim, kako problem eskalira? Da li ga rešavamo tek kada on postane veliki i da li smo, napokon, postali senzitivniji i na ona naizgled bezazlena zadirkivanja među decom?
Stručnjaci kažu da i takve pojave mogu ostaviti posledice, bilo da su te uvrede upućene među drugom decom, uživo, ili putem ostavljanja ružnih komentara na profilima, fotografijama i drugim objavama vršnjaka na internetu.
– To se često dešava u situacijama kada to prođe kao neka vrsta šale. To su etiketiranja pod okriljem šala. Oni šalju neku vrstu poruke, usmereno na neko drugo dete, zbog kojih su onda ti, koji se na takav način šale, u društvu omiljeni, socijalno poželjni… Dete prema kojem su ti postupci usmereni počinje da se oseća izolovano, povređeno, ali u tom trenutku, pošto je pod okriljem šale, to se sve prihvata, objašnjava Sara Ivanović, psiholog.
Svaka vrsta verbalnog nasilja ima za rezultat decu koja razvijaju različitu vrstu nesigurnosti. Ukoliko se toj deci ne pruži pravovremena podrška i osnaživanje, adaptiraju se i odrastaju sa tom mišlju da nisu adekvatni za društvo, po nekim svojim karakteristikama.
– Dešava se to da posle imaju posledice u vidu anksioznosti, depresivnosti, imaju niže samopouzdanje, u zavisnosti od uzrasta. Jer, vršnjaci su nam jako bitni i njihovo mišljenje o nama, jer oni u nekom momentu socijalizacije postaju i važniji od samih roditelja. Deci je često daleko važnije kako će se prilagoditi vršnjačkoj grupi nego kako će sa svojom porodicom uspostaviti kvalitetan odnos, a to nije ništa novo. Recimo, česte poruke dece su: „Debeljuškasta si“ – koje utiču na stavove deteta o slici tela, ishrane, a sve to je potpomognuto društvenim trendovima kako žensko telo treba da izgleda. Deci se to plasira na ulici, u školi i na internetu. Devojčice koje ne ispunjavaju te kriterijume, pa još ih zbog toga druga deca etiketiraju pred ostalima, jednostavno „skliznu“ u neku vrstu povlačenja u sebe, objasnila je psiholog Sara Ivanović.
Deca koju dovode roditelji kod psihologa zbog primetne promene u ponašanju, često ni sama nisu svesna da su uvrede vršnjaka na njih tako uticale.
– Dete često ne vidi razlog zašto je došlo, govori da je sve u redu, da nema probleme, a onda kako se počne otvarati, razgovarati, kroz motivišući intervju, ono stekne poverenje u osobu preko puta. Tada saznajemo šta su mu govorila deca, kako su se ponašali prema njemu. Druga strana priče obuhvata decu koja odmah kažu kakav problem imaju, međutim sakriju odakle on potiče. Nekad se desi da povežu sami šta je uzrok, a nekada i ne. Psiholog može to da otkrije, poručila je Ivanovićeva.
Svaki problem je rešiv pa i taj, u smislu primene adekvatnih mera da se dete dovede u dobro stanje. Psiholozi smaraju da kapacitete da se dete nosi sa tim, što za njega predstavlja stres, potrebno je intenzivno jačati, podsticati. Dete ili adolescent se uče da oni sami mogu da se bore s tim što je pred njih stavljeno.
Aleksandra Dražić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.