MALO IZOŠTRENO

Mnogo plemenitog posla za ljubav glasača

Savremeno pozorište ima rotacionu binu, koja daje reditelju više mogućnosti za promenu scene. Mogućnosti rotacione bine ponekad razbijaju iluziju realnog na sceni, ali je publika već odavno navikla na rediteljsku slobodu. Istoričari će možda tačno da odrede u kome je trenutku „reditelj“ svih krvavih ratova na planeti uveo u upotrebu rotacionu binu, jer takve svečano-krvave promocije nije zvanično bilo, dok mi u Srbiji tačno znamo kada smo ubačeni na tu krvavu rotacionu binu i zašto: 1999, radi obnove jedinstva NATO, pod izgovorom sprečavanja srpskog genocida, zamislite samo, nad Albancima.
Predstava rata u Ukrajini, koja je na Zapadu trebalo da donese divnu scenu raspada ratom iscrpljene Rusije i pribavi zapadnim elitama oduševljenje glasača, upotrebom „rotacione bine“ brzo je sklonjena da bi se „gledaocima“ postavila scena novog rata na bliskom istoku. Sada glasači na Zapadu ponovo mogu da se mobilišu oko vladajuće elite koja se bori protiv sila mraka, za demokratiju, za pravu stranu istorije. Ta borba je i na novoj sceni podjednako sveta kao što je bila sveta godinu i po u Ukrajini: preko tri hiljade do sada ubijene palestinske dece visoka je, ali nužna cena, kao što su stotine hiljada izginulih Ukrajinaca bile strašna, ali nužna žrtva za slobodu i demokratiju.
U slučaju da nova krvava scena ne održi pažnju publike do izbora u SAD, a može da se desi manjak dece za ubijanje, rotaciona bina će se pokrenuti i izložiti očima publike neki novi rat.
Teško je naći pronicljivijeg čoveka koji se nije zapitao: zašto je mali Hamas sa 15.000 militanata napao 30. oktobra regionalnu oružanu silu, nuklearnu uz to, sa redovnom vojskom od 170.000 i rezervnom od pola miliona vojnika. I Hamasove vođe znaju da računaju i predviđaju, i bilo im je sasvim jasno da će njihov krvavi napad na civilno stanovništvo Izraela izazvati biblijska stradanja palestinske nejači zgusnute u malom prostoru Gaze.
Odgovor na ovo „zašto“ može da se nađe u onome što je usledilo: rušenje u prah i pepeo najgušće naseljenog dela planete pod izgovorom da se ispod grada kriju hodnici terorističke organizacije. Desetinama hiljada ljudi daje se nemogući rok od nekoliko sati da napuste naselja, kao da mogu tako brzo da odu sve i da imaju gde. Pod ruševinama svakoga dana umiru stotine dece, a do sada ih je ubijeno preko četiri hiljade. Preko šest hiljada ubijenih odraslih ljudi deluju kao mala žalost naspram ubijanja dece.
Planski genocid je u toku, a Zapad kaže „bravo“ za uništavanje terorista. Kao što je 1999. pri raketiranju mostova, fabrika, bolnica i televizijskih kuća po Srbiji uzvikivao „bravo“ u ime zaustavljanja, zamislite ironije, „genocida“ na Kosovu.
Navikli da kontrolišu koliko će ljudi protestovati, da se sloboda mišljenja iskaže, državni aparati Zapada su nezadovoljni prekoračenjem procenta slobodnomislećih, pa nemački ministar kaže da „nedopustivo mnogo građana kritikuje izraelsku intervenciju“.
Da bi gonila fanatike Hamasa u podzemnim tunelima, pretpostavljenim da su baš tu, izraelska vojska raketira višespratnice. Dete na petom spratu postalo je meta zbog pretpostavke da ispod suterena zgrade ima tunela i terorista u njima.
Ne može se reći da trezveni Jevreji ne dižu glas i ne govore po svetu da je istorijski pogrešno obim njihove osvete za Hamasov teški zločin, ali ih sistematično svrstavaju u izdajnike i krvava vrhuška jevrejske države, i kolektivni zapad koji je, nakon vojnog neuspeha u Ukrajini, duboko zahvalan izraelskom premijeru što je novim velikim požarom probudio nadu za održanje zatupljenosti svesti glasačkih tela zapadnih država. Policijskim odredima razgone ogromne narodne mase koje osuđuju genocid nad decom Palestine, da ne bi narasle do talasa koji će oduvati neizabranu, nametnutu, elitu.
Spoljna politika Srbije kaže da je sukob između naših dvaju prijatelja veoma bolan, ali baš zato što su obe strane naši prijatelji moramo se uzdržavati od osude jedne ili druge. Mi znamo da je ovaj stav iznuđen krajnje suženim mogućnostima da dodamo još jedan razlog za gnev Zapada prema Srbiji. Naime, niti nam prijatelj je Hamas, koji ubio ili kidnapovao preko dve stotine jevrejske dece i mladih, niti nam je prijatelj trenutna vrhuška jevrejske države koja je ubila deset hiljada Palestinaca, među njima 4.000 dece. Da bi odložila izbore i silazak sa vlasti. Da bi se prikrio neuspeh u Ukrajini.
Neko ko je naručio Hamasov napad na izraelsku mladež znao je kakav će pokolj nastati u prenaseljenoj Gazi. I znao je kakva će mržnja u muslimanskom svetu biti probuđena protiv jevrejske države i da će besmisleni verski zavet za njeno uništenje biti ojačan. Biće mnogo, mnogo posla za moćni Zapad da brani prosvećeni svet i biće izobilje razloga da političke elite Zapada zasluže ljubav svojih glasača.
D. Dragičević