Ovo nije izveštaj sa terena

Došlo je vreme da upotrebimo čuvenu rečenicu iz filma “Maratonci trče počasni krug”, koja kaže “Ponovo radi bioskop”. Posle dvadesetak godina od kako Mitrovica nije imala svoj bioskop, i projekcija koje su se održavale u pozorišnoj sali, vreme je bilo da se Mitrovčani ponovo okupe i zajedno pogledaju film, na gradskoj plaži, u vreloj letnjoj noći. To im je obezbedio Grad Sremska Mitrovica, te će se i narednih dana, a bogami i nedelja ređati filmovi na postavljenom mobilnom bioskopu. Za početak Mitrovčani su gledali film “Munje opet”. Možemo slobodno reći da to nisu bili samo Mitrovčani, već i Šapčani, koji su pohvalili ovu ideju svojih komšija. Elem, prikazano je domaće ostvarenje u režiji Radivoja Andrića, a po tekstu Srđe Anđelića. Mlađi su došli jer im je zanimljivo da leže na lejzibegovima, da prvi put možda pogledaju film na velikom platnu, stariji su svratili vraćajući se sa plaže, a veliki broj je onih koji su došli zbog uspeha prvog dela “Munja” i emocija koje gaje prema tom filmu, koji je prikazivan pre više od 20 godina.

Svi se sećamo “Munja”, neki smo te 2001. godine bili deca, neki tinejdžeri i baš nas je interesovalo kako će da izgledaju sada Mare i Pop. Verujem da je većinu muškaraca zanimalo kako će da izgleda Maja Mandžuka, iako su je mogli videti u “Vrata do vrata”. No, ukoliko niste gledali drugi deo, Gojko je u Beču, vrlo uticajan u muzičkom svetu. Organizuje proslavu mature baš tamo, jer ionako većina već tamo živi. Mare i Pop podsećaju na neke drugare iz naše okoline. Svi imamo po jednog Mareta i Popa, koji žive isto kao što su živeli i dok su bili… dečkići? Nemaju devojke, ali imaju velike stomake. Maštaju o velikim muzičkim karijerama, a pojedini se zadovoljavaju dostavljanjem nargila omladini po klubovima. Početkom milenijuma, “Munje” su dosegle gledanost od preko pola miliona! Koliko se to posle presnimavalo po diskovima, prebacivalo po računarima… Cifra bi se možda i udvostručila. Da nije bilo piraterije, neki bismo taj film gledali tek na TV-u. Što bi mladi rekli “krindž”. Jesam dobro upotrebila reč? E, onda je došla Zone tamo neke 2004. valjda… Ali to sada nije tema.

Neki kritičari su prve Munje okarakterisali kao “optimistički refleks dešavanja u pro-petooktobarskom društvu. Film je imao radnju, mladalački duh, polet, energiju. I mnogi tadašnji klinci, koji su recimo imali 13 godina, danas imaju 35, vrlo često koriste “Rizlu imaš, ličnu kartu nemaš”. Novo “sevanje”, čini mi se, veći deo gledališta je naterao da vidi gde je prohujalo njihovih dvaes i kusur godina, kao i kod ove dvojice omiljenih likova. Ukoliko za to vreme nismo uradili ništa, neka nas ne brine, jer nisu ni Pop i Mare. Ali, eto, najbolja zezanja mogu doći iznenada, kad ti crkne auto i čuješ iz susednog kako trešti nešto što si iskomponovao kao klinac, pa počneš da juriš zlikovca koji ti ukrao autorsko delo, jelte, a on ni manje ni više nego Gojko Sisa. Ako nisi komponovao, onda ništa… Čekaj treći deo. A i od drugog sam vam puno rekla.

I samo da vam kažem još ovo… Na početku… Pisalo je: “Za Glogija.”

A. Dražić