M NOVINE U POSETI TRENERU I TAKMIČARIMA TEKVONDO KLUBA „SIRMIUM“

Zadovoljstvo je u raspoloženim i nasmejanim licima naših takmičara

Članovi Tekvondo kluba „Sirmium“ nedavno su osvojili 14 medalja na Prvenstvu Vojvodine i dokazali da Sremska Mitrovica ima ozbiljan klub u sportu koji je nakon četiri olimpijska zlata u Srbiji sve popularniji. Kod takmičara se harmonično razvijaju sve motoriče sposobnosti, ali se oni prvenstveno uče pozitivnim životnim i sportskim princima, što su prema rečima trenera kluba, u današnje vreme nezdravog života možda i najvažnije stvari. U klubu je trenutno 35 registrovanih članova, od pionirskog do juniorskog uzrasta a radi se na stvaranju još boljih uslova rada.

Milica, Anđela i Anastasija potvrdile su kvalitet i perspektivu mitrovačkog tekvondo sporta

Poput drugih borilačkih veština, takmičenja u tekvondu podrazumevaju nastupe u borbama ili u formama, odnosno katama. Svaki borac dužan je da perfektno izvodi odgovarajuće forme na osnovu kojih dobija pojas, odnosno zvanje. „Sirmium“ je u ovih više od deset godina postojanja iznedrio nekoliko majstorskih pojaseva, a trener Milovan Milošević najperspektivnije takmičare postepeno priprema za međunarodni program. Postoje dve klase takmičenja. U A klasi su borbe u kojima nema udaraca u lice i tu se uglavnom nadmeću pioniri i kadeti koji imaju zaštitne vizire, dok se juniori i seniori bore bez vizira i zaštite lica, u takozvanoj B klasi. Udarci su dozvoljeni samo u štitnike i oklope, tako da nema „niskih“ i nesportskih udaraca. Među najuspešnijm juniorskim takmičarkama A kategorije nalaze se Milica Trumić, Anđela Klisurić i Anastasija Gadžurić. Petnaestogodišnja Milica takmiči se u juniorskoj kategoriji do 55 kilograma. Završava osmi razred osnovne škole u Noćaju, a prošle godine je sa Prvenstva Srbije donela kadestko „zlato“. U tekvodno je ušla u svojoj šestoj-sedmoj godini zahvaljujući u velikoj meri tadašnjem treneru Darku Joviću. Kad je saznala za rezultate i uspeh Milice Mandić dobila je još veću motivaciju. U tekvodno sport na sličan način je ušla i Anđela Klisura, koja se posredstvom svojih vršnjaka u Noćaju i brata koji je trenirao borilački sport, priključila treninzima u sali gimnazije, brzo shvativši da je baš to sport koji joj odgovara. Poslednje četiri godine Anđela je u obe klase osvajala prva mesta u Vojvodini. Gimnazijalka iz Noćaja Anastasija Gadžurić počela je sa treninzima godinu dana ranije i do sada je osvojila pregršt medalja, od kojih je najvažnije „zlato“ u B kategoriji na Prvenstvu Vojvodine a pokazala se kao odlična sa vojvođanskim „srebrom“ u A takmičarskoj klasi. Devojke su danas posle osam-devet godina rada odlučne u želji da ostanu u ovom sportu. Osećaj na treningu i takmičenju za njih je nešto neopisivo.
– Teško je tekvondo shvatiti dok ne probate da trenirate. Ja sam više puta drugarima objašnjavala koliko je ovo specifičan sport, mada i sama to nisam razumela dok nisam na pravi način „ušla“ u tekvondo. Posle sam jednostavno morala da nastavim, jer ovde nije cilj samo medalja, već da na takmičenju pokažeš šta si radila i da zajedno sa trenerom ostaneš zadovoljna, kaže Anastasija.
Sa njom se slaže i klupska drugarica Milica Trumić, dok Anastasija ističe fer-plej kao bitnu i važnu odliku ove veštine. Pored poštovanja protivnika, Anđela naglašava i poseban respekt koji postoji prema trenerima i učiteljima. Način rada i motivacioni pristup trenera Miloševića bitan je razlog što su ove devojke i njihovi klupski drugari ostali u tekvondou i mitrovačkom klubu. Treneru Milovanu, kao drugu ili bratu mogu sve da kažu, očekujući da će ih razumeti i u svakom trenutku pronaći najbolje rešenje.

Tragom vesti da je na nedavno održanom vojvođanskom prvenstvu u Zrenjaninu četrnaest pionira, kadeta i juniora Tekvondo kluba „Sirmium“ iz Sremske Mitrovice osvojilo isto toliko medalja – pet „zlata“, šest srebrnih i tri bronzana odličja, uz drugo mesto u ekipnom plasmanu, potražili smo trenera i talentovane takmičare kluba koji je u dosadašnjih 13 godina postojanja, osim zapaženih sportskih rezultata stvorio i mnoštvo uspešnih pojedinaca u drevnoj južnokorejskoj borilačkoj veštini. Tekvondo je nastao četrdesetih godina 20. veka kao spoj različitih borilačkih tehnika a u osnovi njegovog naziva pominju se udarci nogom, rukom, kao i odgovarajući put koji svaki borac prolazi u svom životu, što kao i kod ostalih istočnih veština upućuje na prepoznatljive principe i težnju ka skladnosti tela, duha i životne energije. Za većinu poklonika sporta u Srbiji tekvodno je bio manje – više nepoznata tema sve do 2012. godine kada je Milica Mandić na Olimpijadi u Londonu osvojila prvo olimpijsko zlato za samostalnu Srbiju a potom je isti uspeh ostvarila 2020. godine u Tokiju. Njenim stazama nastavila je Tijana Bogdanović koja takođe ima dve olimpijske medalje. Mnogim klincima u Srbiji ove sportistkinje „za primer“ brzo su postale uzor i motiv da ovladaju atraktivnim nožnim i ručnim udaračkim tehnikama, u sportu koji godinama beleži ekspanziju u celom svetu. Priču o istoriji tekvondo sporta u najvećem sremskom gradu započinjemo sa Milovanom – Mićom Miloševićem, jednim od prvih takmičara a danas trenerom sve trofejnije generacije mladih tekvondista. U „Sirmiumu“ je trenutno 35 registrovanih članova kluba, od najmlađeg pionirskog uzrasta do kadeta i juniora. Seniorski tim još ne postoji jer većina formiranih takmičara odlazi u veće sredine a među mitrovavčkim tekvondistima ima i onih kojima takmičarski program nije prioritet.

Pet „zlata“ na Prvenstvu Vojvodine

Na 21. Prvenstvu Vojvodine u tekvondu održanom 27. maja u Zrenjaninu takmičari „Sirmiuma“ ostvarli su sledeće pojedinačne plasmane:
Armando Husić – kadet B – 37 1. mesto, Vukašin Kovačević – pionir B +57 1. mesto, Anđela Klisura – junior A -52 1. mesto, Andrej Todorović – kadet B -57 1. mesto, Svetislav Radukić – junior forme 1. mesto, Stefan Pešić – junior B -68 2. mesto, Ognjen Rosić – pionir B -31 2. mesto, Vasilije Slavik – kadet B -65 2. mesto, Valentino Husić – junior A -63 2. mesto, Mateja Despotović – pionir B -52 2. mesto, Anastasija Gadžurić – junior A -68 2. mesto, Dunja Jović – pionir B -23 3. mesto, Konstantin Kojović – pionir B -25 3. mesto, Veljko Kovačević – kadet A -57 3. mesto. U ekipnom plasmanu juniora A klase, „Sirmiumu“ je pripao pehar za osvojeno drugo mesto.

– Na našim treninzima uvek je više od dvadesetak članova i zadovoljni smo odzivom sugrađana zainteresovanih za tekvodno. U planu nam je da način rada podignemo na jedan viši nivo, da imamo više termina za različite uzraste. Ovaj sport zaista je u ekspanziji, jer do 2012. godine ljudi nisu znali ni pravila, niti o mnogo o ovom sportu, a onda se pojavila Milica sa olimpijskom medaljom i sve se promenilo. U tekvondou postoji razlika između same „borbe“ i borbe kao borilačkog sporta – jer ovde je cilj prvenstveno sazrevanje samog duha pojedinca a potom i napredovanje, odnosno razvoj kroz učenje i borbe. Mi u klubu ništa ne forsiramo, prvenstveno pripremamo takmičare za sportsku borbu i insistiramo na izgradnji njihovih karaktera, na druženju, poštovanju i sklapanju prijateljstava. Kod dece najmlađih uzrasta koja se opredela za ovaj sport radimo na harmoničnom razvoju svih motoričkih sposobnosti, ali ih učimo i pozitivnim životnim i sportskim princima. To su u današnje vreme nezdravog života i kompjutera možda i najvažnije stvari – da članovi kluba neko vreme na treningu ili takmičenju provedu u kvalitetnom duhu, kaže na početku razgovora prvi stručnjak TK „Sirmium“ Milovan Milošević.
Milovan je rođen 1996. godine, a za drevnu borilačku veštinu prvi put je čuo u svojoj šestoj godini posle prezentacije istočne veštine održane u njegovom „vrtiću“. Pod palicom prvog trenera i osnivača Tekvondo kluba „Tigar“ Branka Kojića sa još četiri ili pet klinaca iz svoje generacije krenuo je na treninge u fiskulturnoj sali „Popovićeve“ škole. Uslovi na početku rada nisu bili idealani. Nedostajala je neophodna i kvalitetna zaštitna i sportska oprema koja igra važnu ulogu u tekvondou. Miću je ovaj sport zainteresovao i u aktivnom treningu i takmičarskom ritmu ostaje sve do 2008. godine. Posle dvogodišnjlje pauze sa nekim od prijatelja s početka tekvodno priče nastavio je treninge i takmičenja u novoosnovanom klubu „Sirmium“ kod trenera i osnivača kluba Darka Jovića. Ovde je ostvario značajan takmičarski napredak i došao je do crnog majstorskog pojasa. Kao pomoćnik trenera Jovića sticao je iskustvo za obuku mladih boraca. U međuvremenu je završio Mitrovačku gimnaziju, a trenutno privodi kraju studije sporta i fizičkog vaspitanja. Osim što se bavi ozbiljnim knjigovodstvenim radom, a iz hobija vodi i jedan gradski internet portal, Milovan je poslednje tri – četiri godine prvi trener ovog tekvodno kluba. Motiv su mu kaže, ljubav i zadovoljstvo kad na treninzima i takmičenjima vidi nasmejane i raspoložene takmičare kluba i njihov užitak u razmeni emocija i prijateljstavu sa članovima ostalih klubova. Pored redovnih prvenstava Srbije i Vojvodine, „Sirmium“ često učestvuje na privatnim – klupskim turniriima. Sa svakog takmičenja stigne po neko vredno priznanje u konkurenciji koja nije mala, jer samo u Vojvodini funkcioniše dvadesetak tekvodno klubova. Da bi došao do medalje u borbama, takmičar mora da savlada najmanje dva ili više protivnnika. Mitrovački tekvondisti rade tri puta nedeljno u sali Mitrovačke gimnazije. Prilično skupa sortska oprema – dobok (kimono), štitnici, oklopi kacige i rukavice, za sada se nabavlja iz ličnih i klupskih sredstava. Ni odlazak na takmičenja nije jeftin. U nekoliko navrata bilo je pomoći od strane AP Vojvodine a prostor za dalju podršku svakako postoji, pogotovo što je u tekvondu u sve većoj primeni skupa elektronika – „papučice“ i senzori za registrovanje udaraca.

D.Mostarlić