24.01.2023.
Poljoprivreda

PŠENICA JE U FAZI BOKORENjA

Padavine prijale žitu

Pšenica je u Sremu u fazi bokorenja na najvećem delu površina. Pred ratarima je prvi veliki posao ove godine, a to je prihrana hlebnog žita, koju treba završiti do kraja marta, odnosno, pre početka vlatanja pšenice. Pre prihrane obavezno treba uraditi analizu zemljišta kako bi se dobile tačne preporuke za unos mineralnih đubriva. Pored toga, ovih dana treba obići parcele pod pšenicom i proveriti da li ima štete od glodara.
– Poslednje padavine su dobro došle usevu, jer će poboljšati vlagu u zemljištu, imajući u vidu činjenicu da je prošla godina bila sušna. Paori bi ovih dana trebalo da obiđu svoje njive i utvrde da li je evidentno prisustvo glodara, kaže Goran Drobnjak iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi.
Kako je rekao najveći broj poljoprivrednika je ranije obavio zaštitu hlebnog žita od glodara, tako da na tim parcelama sada ne bi trebalo da bude većih problema.
– Ipak, dobro bi bilo obići njive i proveriti situaciju, pa ako je potrebno ponoviti zaštitu pošto glodari mogu da naprave izuzetno veliku štetu usevu, rekao je Goran Drobnjak.
Naš sagovornik ističe da je pred ratarima prvi veliki ovogodišnji posao, a to je prihrana pšenice, koju treba uraditi u dva puta. Drobnjak podseća da se prihrana radi tek posle agrohemijske analize zemljište, kako bi se dobila tačna preporuka o unosu azota u zemljište.
– Znaju naši paori sve prednosti agrohemijske analize zemljišta EN-min metoodm, ali nije na odmet podsetiti da je treba uraditi ukoliko se želi dobar i kvalitetan prinos, jer je unošenje mineralnih đubriva od presudnog značaja za to. Da bi uštedeli, pojedini paori su prošle godine smanjili preporučene količine mineralnih đubriva i za rezultat su imali niži prinos. S druge strane, ima i onih koji uopšte nisu ni bacali đubrivo. To je loše i tako ne treba. Ukoliko naši poljoprivrednici rade analizu i dobiju preporuku treba i da je se pridržavaju. I ove godine treba prihranu obaviti u dva puta i to u količinama koje daju poljoprivredni stručnjaci, kaže Goran Drobnjak.
I suvišak, ali i manjak azota negativno mogu da utiču na pšenice, kako u smislu prinosa, tako i kvaliteta zrna. Višak azota dovodi do prevelike bujnosti nadzemnog dela biljaka, do manjka otpornosti na poleganje i do smanjenja imuniteta. Da bi se to sve izbeglo akreditovane laboratorije su već počele analizu zemljišta N-min metodom, a u rumskoj Poljoprivrednoj službi kažu da će već početkom februara biti većeg interesovanja za analizu, imajući u vidu činjenicu da je jesenas i u Sremu zasejano više pšenice nego prošle godine

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.