MALO IZOŠTRENO

Rusi koji mogu da zamisle i život u Srbiji

Čak je i srpskoj premijerki jednom izletelo da će naš IT sektor imati značajne koristi od sadašnjih ruskih migranata, jer je među njima veliki broj informatičkih stručnjaka. Kod premijerke je pri izjavi u kojoj je pomenuta misao sadržana izostala ograda da sreća od tuđe nesreće ne može biti potpuna. Premijerka zasigurno nije ništa loše mislila, ona je posvećena digitalizaciji, a pristigli ruski informatičari naizgled doprinose njenoj viziji digitalne Srbije.

Premijerkina naivnost, međutim, nije usamljena omaška u razumevanju migratornog procesa iz Rusije. Neretko smo svedoci bezmalo nežnog doživljavanja Rusa osvanulih u Srbiji. To su naša braća po veri i poreklu, to su potomci oslobodilaca Beograda, to su izdanci sveta Dostojevskog i Tolstoja! Neretko svedočimo očajničkim pokušajima starijih Srba da na skromnim ostacima osnovnoškolskog ruskog jezika budu od pomoći u prodavnici ili na nekom šalteru mladoj Ruskinji ili Rusu, koji se uljudno osmehnu i svoj problem u prodavnici ili pred šalterom lako reše na engleskom, mnogo boljem od engleskog u srpskog sagovornika. U svojoj mitofilskoj naivnosti, većina Srba doživljava sibirske Ruse osvanule među njima kao što se doživljavaju izbeglice iz ratnih područja Ukrajine.

Među Rusima osvanulim u Srbiji svakako ima i Rusa izbeglih iz pakla Ukrajine, i svakako ima i Rusa koji zbog nečega nisu mogli da biraju hoće li ostati u Rusiji ili otići. Većina njih, međutim, ne želi da deli teškoće sa svojom otadžbinom, po cenu da se ponese žig izdajnika Rusije. A oni koji su na to spremni ne mogu biti spremni da sa Srbijom dele njene, nedajbože ratne, teškoće. Njihova maksimalna naklonost prema Srbiji izražava se najčešćim iskrenim odgovorom u novinarskim anketama: mogu da zamislim svoj život i u Srbiji. To jest, mogu ako mi se ne otvori privlačnija mogućnost: život na Zapadu.

Rusi osvanuli u Srbiji mahom više vole Zapad od Rusije. Sledstveno tome, vole ga više nego Srbiju.

Izbor Srbije za privremeno stanište opredeljen je njenim zaletom u informatičkim tehnologijama. Ne manje i činjenicom što je u Srbiji politički dozvoljeno, kroz poistovećivanje aktuelne vlasti sa državom, biti protiv svoje države, što se to neretko smatra elitizmom i što je politički nekorektno nazivati izdajom odsustvo ljubavi prema svojoj zemlji. Jer, božemoj, otadžbina se voli na razne načine, a jedan od takvih načina je i ljubav prema Zapadu.

Dobrodošlica Rusima osvanulim u Srbiji je u punom skladu sa univerzalnim civilizacijskim vrednostima. Sve preko obaveza iz tih univerzalnih vrednosti pripada srpskoj naivnosti i detinjastom prepoznavanju prispelih Rusa kao potomaka oslobodilaca Beograda ili čak izdanaka pravoslavlja Dostojevskog i Tolstoja.

Ako jednoga steknu glasačko pravo u Srbiji, ne treba ih mučiti srpskim očekivanjima da glasaju za programe koji sadrže i malo rusofilije, jer njihovo pravo je da stanu na stranu onog dela Srbije koji vuče ka Zapadu. Oni su i krenuli ka Zapadu, i ima više izgleda da ostanu u Srbiji ako u njoj bude dovoljno Zapada.

Oni Rusi koji vole Srbiju sada se ne sele u Srbiju već ostaju u Rusiji. To zvuči paradoksalno, ali nam je potreban koeficijent inteligencije niži od novembarske prosečne temperature da bi nam ovo što je paradoksalno postalo logično. Ali, neka nas ne brine koeficijent inteligencije, koji čak i kada je visok kao tačka ključanja vode ne može ljubav između Rusa i Srba da definiše isključivo sredstvima razuma. Ka ni jednu drugu ljubav, uostalom.

Među „ovim Rusima” svakako ima onih koji na svoj način i u svojoj meri vole svoju otadžbinu, ali oni od svoje otadžbine očekuju da njihov posao sa Zapadom bude prioritet. Neki od njih sasvim sigurno razumeju ko je prouzrokovao i izazvao rat, razumeju da je najpre Ukrajina 2014. godine, zaposednuta od čudnog političkog rukovodstva, sa mržnjom napala Rusiju u sebi i svojoj istoriji, obznanila projekat da se preobrazi u Antirusiju i preduzela konkretne korake da postane njen smrtni neprijatelj i član smrtno neprijateljskog saveza protiv Rusije.

Neki od „ovih Rusa” sada sve to razumeju, ali su zbog profesionalnih ciljeva izabrali put na kome će sve manje znati ko je prouzrokovao i izazvao rat u Ukrajini.

Ne, „ovi Rusi” nisu krenuli izbegličkim tragom Bele garde i pod geslom Rossiя edinaя, velikaя i nedelimaя, da bi nam se osećanja uzbunila, to su Rusi definisanog prozapadnog opredeljenja. Dobar im vetar i slava im.