MATIJA MILKOVIĆ IZ SREMSKE MITROVICE, DIPLOMIRANI INŽENjER FITOMEDICINE

Insekti u ishrani i dobijanju organskih đubriva

Matija Milković je diplomirani inženjer fitomedicine. U prethodnom periodu radio je mnogo na istraživanju alternativnih izvora proteina za ljudsku i životinjsku ishranu. Naime, kroz svoja učenja, došao je do velikog brašnara koji se naziva „tenebrio molitor“. Reč je o autohtonom insektu, koji i ukoliko dospe u prirodu u većem broju, neće stvoriti štetu. Larva je bogata proteinima, odnosno, kada se uzgoji u velikoj količini i preradi, nakon sušenja i mlevenja u brašno, ta smesa je veoma pogodna za ishranu stoke, ali i ljudi. Sve to zbog svog aminokiselinskog sastava, masnih kiselina i minerala koje sadrži. Matija je jedan od nekoliko ljudi u Srbiji koji se bavi uzgojem i istraživanjem insekata za takve potrebe, a kaže da je sve počelo, manje – više slučajno.

– Godinama uzgajam insekte za potrebe ishrane različitih egzotičnih životinja. Istražujući, došao sam do zaključka da su te larve pogodne za ishranu ljudi i životinja. Povezujući se sa saradnicima, saznao sam da postoji interes da se o tome mnogo više istražuje. Ljudi su počeli da preferiraju druge izvore proteina , odnosno, inovativne izvore proteina. To podrazumeva i proizvodnju koja ne šteti zemlji, ne proizvodi istovremeno gasove staklene bašte i ne ostavlja za sobom smeće, kaže Milković.

Ove informacije su svakako dovele do interesovanja okoline.

– Reakcija moje okoline je, što je začuđujuće, bila pozitivna. Ljudi koji se sa mnom druže i sa kojima sam u kontaktu, reagovali su tako jer su i oni sami prirodnjaci. Generalno ih interesuju stvari koje se tiču prirode, životinja… Međutim, kada stupim u kontakt sa ljudima koji nisu iz tog sveta, vidim da reaguju drugačije. Nekima bude interesantno što to postoji i funkcioniše na takav način, a nekima je interesantno da probaju nove stvari, za koje su uglavnom čuli na internetu. Ima i onih koji se užasavaju, objašnjava dalje naš sagovornik.

Kako Milković objašnjava, 100 grama brašna koje nastane sušenjem i mlevenjem larve, sadrži čak 50 odsto proteina, od ukupnog sadržaja.

– Za ishranu životinja se može koristiti umesto ribljeg brašna, koje je postalo zabranjeno u stočarskoj proizvodnji. Može da se dodaje kao proteinski suplement standardnoj hrani za životinje. Sa druge strane, kada je u pitanju konzumacija kod ljudi, takvo dobijeno brašno u određenoj razmeri se može mešati s belim brašnom, recimo u odnosu 3:1 ili 4:1, a može se dodavati u kolače, smutije, čak i burgere. Time dobijamo standardne proizvode koje i inače jedemo, ali sa znatno pojačanim proteinskim sastavom, bez izmene ukusa i mirisa.

Osim što bi mogli da se koriste u ishrani, ovi insekti pokazuju da mogu biti korisni i u drugim prirodnim procesima.

– Istražujući primenu insekata, došao do sam zaključka, odnosno rada, koji pokazuje da insekt „tenebrio molitor“ bez bilo kakvog prilagođavanja, kad mu se ponudi stiropor, počne da se hrani njime. Dakle raste i razvija se na njemu, bez ikakvih dodataka. U roku od 24 sata, taj deo koji pojede, biološki razgradi i izbaci kao razgrađenu materiju koja je pogodna da se koristi kao organsko đubrivo ili može biti upotrebljiv za nastavak razgradnje u prirodi, izjavio je Matija Milković.

Međutim, istraživači se susreću sa poteškoćama u promovisanju ovakvog načina ishrane i uzgoja.

– Nažalost, u ovom trenutku je najveći problem pozicija u kojoj se nalazimo, a to je neka siva zona sa ovim insektima za upotrebu u ishrani ljudi i životinja. Na nivou Evropske unije je 2021. godine potpuno upotreba potpuno uvedena u legalne tokove, dok naše zakonodavstvo još uvek to ne prepoznaje. Kao kandidati za članstvo, nadam se da ćemo to uspeti i da će donosioci zakona u našoj zemlji razmotriti tu mogućnost, odnosno ozakonjenje upotrebe insekata u ishrani, zaključio je Matija Milković.

 Aleksandra Plavšić