МАЛО ИЗОШТРЕНО

Дан почетка елементарне непогоде

Гле дрскости случаја, Медлин Олбрајт умрла је уочи годишњице бомбардовања Србије, које је исходовала као тадашњи државни секретар САД – a. Уочи бомбардовања оне географије којом су је Срби, као девојчицу, изводили изван дохвата нациста. Српски верници правде занемарују да је доживела лепу старост од 85 година, испуњену ароганцијом заслужног дужносника велесиле, која не допушта човечанству да састави бар десет година без рата, па ликују што ју је стигла божја казна.

Чудна нека казна, али нећемо о божјем аршину, јер ће нас експерти за божанску правду због њеног протезања на есхатон лако ућуткати.

Упокојена госпођа, наиме, видела је на крају свога испуњеног живота и рат у Украјини, још једну радост за њене очи и душу, још једну потврду да ће у свету који иза ње остаје и даље управљати Ђаво, а не Бог.

Неки историчари налазе да је Други светски рат доказ да нацизам никада није опростио Србима избор стране у Првом светском рату, а бомбардовање Србије 1999. године  је доказ да нису били опростили Србији њен избор стране у Другом светском рату. Требало би много више реченица да се објасни како се одлука администрација САД – a 1999. да бомбардује  Србију и отме јој јужну покрајину подударила са повређеном сујетом нацизма и његовим заветом да устане тамо где  је посрнуо. На територији Србије.

Не мање муке требало би да се објасни како се и у ком тренутку у Марији Јани Корбел, кћерки аташеа за штампу у чехословачкој Aмбасади у Београду, догодио преображај из особе прогоњене од фашизма у особу следбеника и касније подвижника фашизма.

Ми добро знамо да би бомбардовања Србије било и да га није исходовала Медлин Олбрајт. Учинио би то неко други да се затекао на месту државног секретара САД – a у томе тренутку. Неко други би заповедио отимање од Србије њене јужне покрајине, примарно ради смештаја војне базе. Неко други би од Приштине добио, као напојницу за услугу, разуме се: кроз приватизацију, косовску телефонску компанију „Ипко”, и неко други, а не Медлин Олбрајт, касније би је продао словеначком оператеру „Телеком Словенија”. И тако опрао „напојницу”.

Иако добро знамо да би Србија била бомбардована и без Медлин Олбрајт, ми госпођину смрт у њеној 85. години узимамо као божју правду за учињено.

А земаљску правду Срби су сами спровели. У Окружном суду у Београду 18. септембра 2000. године, осуђени су у одсуству због незаконите агресије на СРЈ и злочина над становништвом на по двадесет година робије председник САД – a Вилијем Клинтон, државни секретар САД – a Мадлен Олбрајт, министар одбране САД – a  Вилијем Коен, британски премијер Тони Блер, шеф британске дипломатије Робин Кук, генерални секретар НАТО – a Џорџ Робертсон, француски председник Жак Ширак, шеф француске дипломатије Алан Ришар, немачки председник Герхард Шредер, шеф немачке дипломатије Јошка Фишер, министар одбране Немачке Рудолф Шарпинг, генерални секретар НАТО – a  Хавијер Солана и главнокомандујући НАТО – а за Европу, амерички генерал Весли Кларк.

Нешто касније је из процесних разлога пресуда укинута и суђење враћено на почетак, да би 2001. Окружно јавно тужилаштво у Београду одустало од гоњења четрнаесторо окривљених, а Окружни суд у Београду обуставио поступак против наредбодаваца и извршиоца бомбардовања Србије, заробљене у имену СРЈ.

Али смртоносно бомбардовање није прошло без икакве казне. НАТО авијација ракетирала је зграду медијске куће РТС – а у строгом центру Београда, усмртила шеснаесторо младих радника ове куће, а држава Србија је ухватила директора РТС – а Драгана Милановића и осудиула га на десет година затвора.

Држава Србија је осудом Милановића и ослобађањем Медлин Олбрајт, Клинтона, Блера и осталих поручила да је НАТО бомбардовање било нешто као елементарна непогода, као земљотрес или поплава, као непогода током које је гром ударио у зграду РТС – а и побио шеснаесторо младих људи. Милановић је узет као неодговорни директор, који није применио мере из правилника о поступању у непогодама.

Није само Србија усрећена Србима. Међу Французима, Немцима, Пољацима, Хрватима, Бошњацима… преовладавају Срби, јер се диљем западног света бомбардовање Србије узима као елементарна непогода. Од Бога послата, а Бог не одговара никоме. Разарање Либије, Ирака и Сирије десило се услед елементарне непогоде. У Ираку је западњачка авијација убила пола милиона деце, била је то велика елементарна непогода.

Тек сада се, ето, у Украјини догодила прва агресија после Другог светског рата. Све до сада смо сведочили само елементарним непогодама. Како ових дана рече чешки председник Томислав Земан, агресор је она држава која нападне другу пре него што је нападне САД.