MRTAV UGAO

Flora i fauna

Nije gotovo dok debela dama ne zapeva. Tako bi ukratko mogli opisati evropsku sezonu naša dva najveća fudbalska kluba. A počelo je euforično. Ovosezonski evropski put su i jedni i drugi počeli pobedama u prva dva kola. Mislilo se da će Partizan pregaziti svoje rivale u Ligi konferencije kao plitak potok. Sa druge strane, Crvena Zvezda je dobila laku grupu u Ligi Evrope. Ali samo na papiru.

Nakon toga dolazi do nekoliko kikseva naših klubova, da bi pred poslednje kolo takmičenja po grupama, i Zvezda i Partizan došli u situaciju da strepe za svoju poziciju na tabeli i plasman u nokaut fazu. Istina, Zvezda je već obezbedila evropsko proleće i ima zagarantovano učešće barem u Ligi konferencije.

Izabranici Dejana Stankovića su u pretposlednjem kolu Lige Evrope prošle nedelje, na jedvite jade uspeli da uzmu sva tri boda nejakom bugarskom Ludogorecu. Zapinjalo je na svim delovima terena, sve je delovalo traljavo u igri crveno – belih, ali je jedan vrhunski potez Mirka Ivanića bacio Zvezdu na prvo mesto na tabeli.

Evidentno je da je Ivanić glavna pokretačka snaga ove Zvezdine generacije, ali plaši činjenica da je sve ostalo šuplje. Ukoliko Terza Mađija u nekom momentu odluči da obraduje buđelar i proda Crnogorca, bojim se da crveno – beli klub nema šta da traži u ozbiljnim nadmetanjima. Jedini čovek koji bi mogao da povuče ekipu u odsustvu Ivanića je Aleksandar Katai, ali on kuburi sa formom i sa povredama ove sezone.

Kolo pred kraj Zvezda ima „sudbinu u svojim rukama“, ali svi znamo kako to može da se završi. Da nesreća bude veća, danski Mitjiland je dobio Bragu i dodatno zakuvao situaciju. Ukoliko beogradski klub izgubi u poslednjem kolu protiv Brage u Portugalu, lako bi moglo da se desi da završi u Ligi konferencije na proleće.

Što se tiče Partizana, on je prošlog četvrtka učestvovao u pisanju istorije. Naime, estonska Flora je protiv srpskog kluba zabeležila pobedu, i to svoju prvu u evropskim takmičenjima. A učestvuje 31 godinu. Svaka čast.

Nema tu šta puno da se priča, crno – beli su se obrukali u Estoniji. Dobiti po ustima od onih poluamatera koji jedva umeju da kontrolišu loptu i trče kao sumanuti po terenu, je u najmanju ruku nedopustivo. Nisu pomogla ni kukanja trenera Aleksandra Stanojevića posle meča da njegov tim nije imao sreće i da lopta nije htela u gol. Majstore, priznaj, odigrali ste očajno i stavili na kocku sve što ste izgradili u dosadašnjem toku takmičenja.

Partizan u poslednjem kolu treba da ugosti kiparski Anortozis, a ukoliko izgubi, u nekim kalkulacijama mogao bi da se pozdravi sa Evropom. Naravno, takav scenario ne priželjkuje niko i malo je verovatan, ali boli činjenica da u ovako slaboj konkurenciji naš tim mora da strepi za prolaz do poslednjeg meča.

Inače, pobedom Crvene Zvezde, Srbija je zadržala 12. poziciju u trci za nacionalnim koeficijentima. Ovako dobar plasman naše zemlje svakako je iznenađenje, ali činjenica je da naša dva najbolja kluba već godinama igraju evropska takmičenja i beleže pobede. Istina, ne dobacujemo daleko u istim, ali se poeni krckaju. Tako je Srbija jedno mesto iza pozicije koja bi mogla obezbediti direktnog učesnika u Ligi šampiona i još jednog u kvalifikacijama. Ostaje samo, ono uvek aktuelno pitanje, da li su naši klubovi uopšte spremni za najjače evropsko takmičenje. Iz pređašnjeg iskustva, reklo bi se da nisu. Treba se prvo izboriti sa raznim „florama i faunama“. Daleko smo od elite.