MRTAV UGAO

„Dešava se“

Nakon poraza Crvene Zvezde od danskog Mitjilanda u Beogradu, neki debil sa severne tribine je zafrljačio staklenu flašu, gađajući sudije koje su ulazile u tunel. Projektil koji bi komotno mogao da ubije nekoga, zveknuo je u glavu nesrećnog Federika Panonćinija, pomoćnog trenera Crvene Zvezde.

Trener Dejan Stanković nije se našao pred novinarima te večeri, verovatno zato što nije znao šta pametno da kaže glede poraza svoje ekipe i sramotnog incidenta nakon meča.

Trebalo mu je nekoliko dana da se sastavi pa da na konferenciji za štampu, između ostalog, prokomentariše i stradanje svog pomoćnika, koji je završio u bolnici sa naprslom lobanjom. „Dobro je on, stoički je podneo sve. Dešava se, nije trebalo, ali se dešava“ – rekao je Stanković.

Dešava se da padne kiša, kao što je te večeri lila kao iz kabla i natopila teren do te mere da je skoro bilo neizvodljivo igrati smislen fudbal. Dešava se i da Stanković katastrofalno pripremi ekipu za oba meča protiv Danaca, koji realno, nisu baš vešti s loptom, ali su i pored toga izgazili svog protivnika i kod kuće i u gostima. Dešava se i da sudija ne zna baš svoj posao, pa podeli nekoliko žutih Zvezdinim igračima na samom početku i time direktno utiče na dalji tok meča. Dešava se i da štoper jedne ekipe napravi faul kao zadnji igrač i ostavi svoje kolege na cedilu u sledećih 80 minuta. Desi se nekad da vezni igrač uporno vuče loptu kroz baru na sredini terena, što ne bi smeo da radi jer će izgubiti loptu i dati šansu protivniku. To bi barem morao Deki da zna, poučen ogromnim iskustvom u svojoj bogatoj karijeri, pa da mu to nekako utuvi u glavu. Dešava se i da promašiš šansu za izjednačenje na samom kraju meča, a time i mogućnost da overiš evropsko proleće.

Ali jedna stvar ne sme da se dešava, a to je da ljude izvlačimo u ambulantnim kolima sa stadiona. Stankovićeva izjava je skandalozna i jeziva. Čovek sa kojim direktno sarađuje i koji mu je, kako sam kaže, blizak prijatelj, mogao je da pogine te večeri. A sve što je Dejan Stanković imao pametno da kaže, stalo je u te dve reči na kraju njegovog izlaganja – „dešava se“.

Ljudi poput Zvezdinog trenera bi morali da budu svesni pozicije u kojoj se nalaze i činjenice da svojim rečima i delom daju primer drugima. Umesto da je žestoko osudio ovaj čin nekog debilka sa tribina, on je tu stvar maksimalno relativizovao i poneo se kao da je sve to normalno. Koliko god to bilo tužna istina, ipak bi svi trebali da rade na tome da ovakve stvari ne budu normalne.

Tužno je videti da se Zvezdin kapiten trudi da zataška incident tako što trči kod fotoreportera i sugeriše im da ne slikaju krvavu glavu svog trenera. Da smo iole normalno društvo, ta krvava glava bi bila na svim naslovnicama. Umesto toga, usled bojazni da bi beogradski klub mogao biti kažnjen zbog ove gluposti, svi mediji su zdušno prihvatili igru relativizovanja ovog događaja. U nekim medijima se išlo i toliko daleko da su u izveštaju sa Stankovićeve konferencije izbacili pitanje novinara vezano za svinjariju nakon meča.

O navijačima više ne treba trošiti reči. Ljudi koji rade ovakve stvari i nisu navijači. To će primetiti svako ko ode na stadion. Postoji gomila krimosa i narkomana koji ceo meč isprate okrenuti leđima ka terenu, jer ih više zanima šta se dešava na tribini. Ovaj što je bacio flašu nije bio jedini, naravno. Bacalo se do te mere da gostujući igrači nisu smeli da krenu ka tunelu.

Najtužnije u celoj ovoj priči je što su ovakve stvari postale svakodnevnica, a ljudi već oguglali na to. I niko ništa ne preduzima da se stvari promene, pa da konačno ljudi mogu da odu na stadion bez brige da će završiti na urgentnom.

A nesretni Italijan? Kažu da je dobro i da je pušten na kućno lečenje. Kada mu doktori dozvole, moći će da sedne u avion i da ode u Italiju da se oporavi. Ako je iole pametan, uzeće kartu u jednom pravcu.