MRTAV UGAO

Baksuz

Fudbalska reprezentacija Srbije odigrala je još dva meča u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kataru. I dok je nemoćna selekcija Luksemburga bila pregažena kao plitak potok u Beogradu rezultatom 4:1, Irska nam je zadala glavobolju i otkinula bod u Dablinu. Kako stvari stoje, Srbiji će biti potrebna pobeda nad Portugalom u gostima ukoliko želi da se direktno plasira na Mundijal.

Treba istaći da ovakva situacija na tabeli nije uopšte loša po našu selekciju, uzevši u obzir sve okolnosti i probleme u kojima je naš fudbal već decenijama. Nije sramota biti drugi iza jedne od najboljih reprezentacija u Evropi, predvođene Ronaldom o kojem ne treba trošiti puno reči. Ipak, ukoliko naša selekcija ostane na drugom mestu na kraju kvalifikacija, čeka je težak put do Svetskog prvenstva kroz baraž.

Selektor Dragan Stojković Piksi je u ova dva meča pokazao da će nastaviti gde je stao lane, i da neće odustati od ofanzivne igre. I za to mu treba skinuti kapu. Posebno je zadovoljstvo bilo videti naše igrače kako protiv Iraca u gostima idu na sve ili ništa i napadaju od prvog minuta. Ne pamti se u skorije vreme da je naša reprezentacija igrala ovako ofanzivan fudbal sa  Mitrovićem, Vlahovićem, Tadićem, Kostićem, Milinković-Savićem i Đuričićem  u isto vreme na terenu. Moram priznati da je bilo pravo uživanje gledati naše igrače kako gaze i melju protivnika.

Vodili su naši sa 1:0 i konstantno napadali. Irci nisu imali rešenje za našu igru, ali onda je usledila kazna za propuštene prilike i gol u finišu meča. Da se razumemo, naši momci znaju da igraju fudbal. Možda ne dolaze iz najvećih evropskih klubova, ali svakako imaju pozamašno iskustvo i lepe karijere iza sebe. Ukoliko bude prilike za Piksija da utegne ekipu i odvede je na Svetsko, mogao bi se očekivati lep rezultat. Ali jebiga, sranja se dešavaju, moglo se desiti svakom da primi onako nesrećan gol. Sa druge strane, treba istaći i golmana domaćih koji je branio kao sumanut i skidao zicere našim igračima.

Izdvojio bih, ipak, momenat koji je prelomio meč u Irskoj. Nije to ni gol šansa, ni korner, niti neki crveni karton. To je gospodin koji je sedeo na komentatorskoj poziciji i onako nesretan i nesnađen prizvao zlu sudbinu koja se stuštila na naš tim. Naime, posle Kostićeve promašene šanse pet minuta pred kraj, pri vođstvu Srbije od 1:0, ovaj baksuz je mrtav hladan rekao da posle toliko propuštenih prilika obično dođe kazna. Pa gde ćeš čoveče to reći pet minuta pred kraj? Imaš li ti dušu? Za koga navijaš? Neverovatno.

Čuvši ove vapaje i prizivanja, nesrećna sudbina se, naravno, brže-bolje odazvala i ekspresno potvrdila njegove zle slutnje. U neverovatnom spletu okolnosti, naši momci su uspeli nekako da sami sebi učačkaju gol i verovatno se pozdrave sa snovima o prvom mestu. U isto vreme, komentatoru se verovatno nasmešio brk, a u glavi mu je odzvanjala misao: „Jel sam rekao?“.

Ne želim da imenujem dotičnog. Nije on jedini baksuz koji prenosi fudbal na našim kanalima. Činjenica je da prave i kvalitetne komentatore u Srbiji teško možeš naći. Možda bi gospoda mogla da se ugleda na neke poznatije i veće sportske kanale i način na koji prenose fudbalske mečeve. Stručni konsultant u vidu nekog bivšeg igrača kod nas jednostavno ne postoji. Osmeh i neku šalu ćete čuti jednom u godinu dana. Vazda su svi nešto nadrkani, a gorepomenuti gospodin bi verovatno bolje prenosio sprovod princa Filipa nego neki meč. Na svu našu muku, još nam je samo trebao baksuz da prenosi mečeve reprezentacije. Kao da nam nije dovoljno problema.