Атомски здесна
Атомски здесна и атомски слева биле су наредбе током пешадијске …
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
Oбележена годишњица историјског водостајаНа шеталишту Славка Дубљевића 16. маја, обележена је седма годишњица одбране од поплава. У мају 2014. године је на реци Сави измерен историјски водостај од невероватних 863 центиметара. У знак сећања на дане када су Митровчани успели да победе у борби са набујалом реком, која је претила да поплави град и тако угрози многа домаћинства, одржана је свечаност на којој је присуствовао потпредседник Владе и министар пољопривреде Бранислав Недимовић, градоначелница Светлана Миловановић, заменик градоначелнице Петар Самарџић и остали представници локалне самоуправе.
– У име Града се захваљујем свима који су дошли на шеталиште Славка Дубљевића како бисмо обележили седам година од одбране града од поплава. Тада је заиста било драматично али имали смо одличне вође, команданта штаба за ванредне ситуације, тадашњег градоначелника Бранислава Недимовића, његове сараднике, а такође, сва јавна предузећа су одлично радила у одбрани од поплава. Међутим, ништа од тога не би могло да буде, да није било становника Сремске Митровице, волонтера, свих оних који су дошли из других места да нам помогну у тим најтежим тренуцима. То се никада не заборавља. Градски штаб за ванредне ситуације и даље ради, само у другачијој ванредној ситуацији. Данас се боримо против пандемије ковида-19, али сам сигурна да ћемо победити, као што смо победили 2014. године. Јер, са једне стране имамо искуство, људе који су већ учествовали у ванредној ситуацији у одбрани од поплава, а са друге стране имамо сјајне волонтере, омладину која је показала да је веома савесна, веома одговорна и у овој ванредној ситуацији, објаснила је градоначелница Миловановић.
Она је додала да је иза борбе од поплава остао значајан документ који се односи на све предузете мере и активности на заштити и спасавању становништва и материјалних добара током маја 2014. године.
– Као градоначелници и команданту Штаба за ванредне ситуације, овај документ ми је веома помогао данас када се налазимо у ванредној ситуацији због епидемије корона-вируса. У њему су садржани сви закључци и наредбе које је тада Штаб за ванредне ситуације доносио, како је то тада изгледало и могу рећи да све то враћа емоције и успомене на тај период. Посебно ми је запало за око да је, пре него што је Влада Републике Србије 15. маја, те 2014. године прогласила ванредну ситуацију у Србији, наш тадашњи Кризни штаб на челу са командантом, односно са тадањим градоначелником Браниславом Недимовићем, проценивши да може да дође до велике опасности, започео припреме и пре него што је званично проглашена ванредна ситуација земљи. Према Хидрометеоролошком заводу, 16. маја још није било назнака да ће доћи до историјског водостаја Саве. Међутим, 17. маја Сава је достигла историјски максимум од 863 центиметара. Од 15. маја до 2. јуна, када је окончана ванредна ситуација, била је даноноћна борба. Требало је остати хладне главе, миран у таквој ситуацији, евакуисати сво становништво. Хвала свима вама који су учествовали у тадашњој борби, истакла је Светлана Миловановић.
Александар Николић, тадашњи технички директор Јавног предузећа „Војводинаводе”, учествовао је у одбрани од поплава.
– Пре седам година, водостаји су били непредвиђени, 60 ценитметара већи него што је дотад икада забележени. Како се циклон формирао, биле су угрожене и околне земље Босна и Херцеговина и Хрватска. Уз помоћ грађана Сремске Митровице успешно је спроведена одбрана. На кеју је било око 4.000 људи, деца су везивала џакове, све је било перфектно организовано, захваљујући томе се и успело у свему, изјавио је Николић.
Он је додао да су тадашње процене биле да би услед продора набујале реке 40 посто града било потопљено.
– Око 20.000 становника је померено са критичне зоне. Успело се у одбрани захваљујући труду, непроспаваним ноћима и на неки начин великом срцу грађана Сремске Митровице и свих који су дошли да помогну. Нажалост, били су пробијени насипи у Хрватској и Босни и то је узроковало поплаве на Јамени, на делу општине Шид али и тамо смо успели све да решимо. Овај кеј, који је тада био једно од најкритичнијих места, постао је једно лепо место где можете да се прошета. Постоји мобилна опрема за одбрану од поплава, која врло брзо може да се монтира и сад је далеко смањен ризик од поплава, казао је Николић.
Подсетимо, тадашњи командант Штаба за ванредне ситуације и градоначелник Бранислав Недимовић, како је сам призано, донео је том приликом једну од најтежих одлука у животу- одлуку о евакуацији 20.000 људи из Сремске и Мачванске Митровице и Лаћарка због угрожености од набујале реке, али је у тој бици остварен успех.
Тог маја, 2014. године хиљаде Митровчана пунило је џакове песком, постављено је 760.000 џакова дуж 21 километра насипа. Помагали су добри људи из других крајева Србије, са Косова и Метохије, као и из региона Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, исказавши колико вреде хуманост и доброта када је најтеже. Тада су митровачки волонтери паковали и носили помоћ угроженом становништву.
Они су такође, учествовали у обележавању годишњице од поплава, али на другачији начин. Волонтери Канцеларије за младе очистили су приобаље јер сматрају да, чувајући природу, чувамо себе и обезбеђујемо лепше и сигурније место за живот. Волонтери Црвеног крста били су веома активни тада, а и сада на новом задатку и помажу суграђанима у борби против корона-вируса, организацији вакцинације, одговарајући тако на изазове овог времена. Митровица је и захваљујући њима, данас управо, сигуран и леп град. Ликовни аутори Милан Кардаш и Војислав Крстић насликали су стрит арт мурал на кеју у Сремској Митровици, као симболичан приказ одбране од поплава.
Током пртеклих година на плану одбране од поплава доста је урађено, захваљујући потпредседнику и министру Недимовићу, урађени су мобилни одбрамбени панели, као савремена одбрана од поплава и сад је Митровица потпуно безбедна. Одбрана Града од високих вода и могућих поплава подразумева, постављање монтажно – демонтажних панела што је најсавременији и најсигурнији начин да се реши проблем поплава. Заштитни панели су високи од 1,2 до 1,8 метара у односу на садашње коте кеја и на тај начин град се штити од хиљадугодишњих вода.
К. Вереш