12.02.2021.
Kultura

AMATERSKO POZORIŠTE “BRANISLAV NUŠIĆ”

Pozorište živi i u doba epidemije

Poslednjih godinu dana živimo u “posebnim uslovima”, sve planove pomrsila nam je pandemija virusa korona, pa uglavnom radimo onoliko koliko nam ova pošast dozvoljava. Utakmice bez gledalaca, koncerti i pozorišni događaji, izložbe sve se svelo na online. Muku muče veliki gradovi, a kako je u provinciji (neki bi rekli u unutrašnjosti) i kako raditi i stvarati u malim pozorištima, otkriva režiser Cvetin Aničić, pod čijim rukovodstvom nastaju zanimljiva pozorišna dela koja nikog ne ostavljaju ravnodušnim.

Kako je radilo pozorište poslednjih godinu dana?

-Kao da da se ništa nije prekidalo u poslednjih godinu dana.Okupljali samo se i radili za vreme vanrednog stanja,šili smo maske građanim,ovde je bila radionica,prijavljivali smo se da budemo volonteri, pomagali smo pakujući pakete za najstarije sugrađane . Onda smo krenuli da radimo sa drugim institucijama kao što je novosadsko pozorište Teatrilo, imali smo lutkarsku radionicu. Tu smo snimali jednu predstavu o vrani koja deli savete kako se izlečiti od prehlade i to će uskoro biti postavljeno na youtube kanal. Mi sarađujemo i sa Dečjim kulturnim centrom iz Beograda sa kojim smo uradili jednu pilot epizodu basne Dositeja Obradovića, to je lutkarska predstava i očekujemo da se pojavi na nekoj od televizija. Što se tiče pozorišta proba nije bilo , zbog poznatih okolnosti, a sad nastavljamo sa probama, radi se o predstavi “Duga šetnja kući” , pa ćemo za mesec-dva imati premijeru. U saradnji sa Zmajevim dečjim igrama uradili smo jednu zanimljivu priču za klince “Veštica Dobrila,slatka, dobra, mila”, a radi se o veštici koja se zarazi virusom dobrote i plaši se da će od toga umreti, ali na kraju shvata da je dobrota bolja od zlobe.

U Šidu još uvek nema predstava za razliku od drugih gradova?

-Da, kod nas se još ne igraju predstave.U drugim gradovima se igraju uz sve neophodne mere. Stvaramo, radimo, a ono što nam nedostaje su putovanja i gostovanja. Mi smo jako dobro sarađivali sa bivšim republikama SFRJ, bili smo i u Hrvatskog, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini.

Pozorište ima svoj dugogodišnji privremeni prostor, ima li novosti?

Zgrada “stare štamparije”, koju mi koristimo je u procesu restitucije vraćena vlasniku i mi smo sad u procepu. Opština nam je ponudila više mogućnosti, a videćemo koja je najpogodnija za nas i opštinu. To bi bio prostor gde bi bili stalno stacionirani, iskreno se nadam da će i to biti rešeno ove godine.

U Vaše pozorište redovno se javljaju i novi glumci?

-Uvek ima novih članova, kod nas nema audicije. Uglavnom pred kraj godine dolazi do smene, jedni odlaze drugi dolaze. Imamo dosta članova, a od poslednje predstave “Bal vampira”, smo uspostavili dobru saradnju sa horom “Horšideja” i nadam se da ćemo i nastaviti.Glumci su različite starosne dobi, jer ima starih predstava koje i dalje žive kao što je predstava “Neću da ćutim”, koja govori o nasilju nad ženama, a osnovni problem je silovanje koje je sada aktuelna tema.Ovu predstavu sada treba da rehabilitujemo i da  predstavu igramo u Novom Sadu u saradnji sa jednom organizacijom koja se upravo bori protiv nasilja nad ženama.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.