MRTAV UGAO

Nigerijski scenario

Bog je umro

„Bog je umro“. Tako je glasio natpis na naslovnoj strani jednog francuskog lista. Diego Armando Maradona nas je napustio u svojoj 60. godini. Vest je munjevito obišla čitav svet, a o njegovom liku i delu već danima ne prestaje da se priča.

Mislio sam da posvetim ceo tekst ovoj legendi, ali sam shvatio da bi mi trebao poveći broj strana da bih obuhvatio ceo život i karijeru ovog čoveka. Sa druge strane, ovih dana mediji su puni priloga, filmova i tekstova o Maradoni, tako da je i onaj koji nije bio upućen u fudbal i u život ovog čarobnjaka sa loptom, imao priliku da ga dobro upozna.

Teško je izbeći patetiku i neka opšta mesta kada se ovako nešto desi. Istina je da smo ostali bez jedne od najupečatljivijih ličnosti u novijoj svetskoj istoriji. I tu ne pričam samo o fudbalu. Maradona je bio simbol običnog čoveka, sa svim svojim slabostima i vrlinama. Neverovatan talenat mu je omogućio da se proslavi i popne na vrh sveta i postane verovatno najbolji igrač koji je izašao na travnati teren u istoriji svetskog fudbala. To je naravno imalo i svoju cenu, jer skromni momak iz argentinskih favela nije mogao da se nosi sa pritiskom.

Njegova borba sa porocima, nezadovoljnim fanaticima, policijom i ženama koje su tvrdile da su baš one rodile njegovo dete, bila je prenošena uživo na televiziji, a ljudi su mogli da u realnom vremenu prisustvuju usponu i padu jedne legende. Ta ljudskost i tuga u njegovom pogledu i želja da pobegne i nestane, dok je okružen brojnim novinarima i lešinarima, postala je bliska običnom čoveku. Ljudi su se jednostavno vezali za njega i vremenom su mu svi oprostili njegovu tamnu stranu. Negde sam pročitao zanimljiv komentar koji najbolje objašnjava sentiment kod većine ljubitelja fudbala: „Imam osećaj kao da sam ostao bez ortaka sa fudbala, iako ga nikad nisam upoznao“.

Saga se nastavlja

Saga između Vidića i Fudbalskog saveza se nastavlja. Sada se već tu ubacuju i nova lica i uloge, a pozadina ovog sukoba se polako nazire. Na prepucavanja između našeg asa i Saveza su se nadovezali još neki manje ili više bitni ljudi iz našeg fudbala i polako se zauzimaju pozicije.

Najviše se očekivalo od našeg internacionalca Nemanje Matića, koji je objavio saopštenje koje je najavio nedelju dana pre toga. Razmišljao sam, šta bi to tako pompezno i bitno mogao Matić da nam prozbori, ali od svega što smo očekivali,  dobili smo jedno pismo sastavljeno na nivou deteta iz osnovne škole.

U saopštenju punom otrcanih fraza i poštapalica, za oko je zapao Matićev apel upućen predsedniku Vučiću da postavi Vidića na čelo Fudbalskog saveza. Pomalo zvuči jezivo činjenica da Matić svoju zemlju stavlja u isti koš sa Nigerijom koja je svojevremeno bila suspendovana sa velikih takmičenja jer se država uplitala u rad Saveza.

Evropsko proleće

Fudbalski klub Crvena zvezda je napravila ključni korak ka nokaut fazi Lige Evrope. Pao je Gent u Beliji sa 2:0, čie je naš klub osvojio i deveti bod u grupnoj fazi.

Utakmica od koje je malo ko znao šta da očekuje. Sa jedne strane, imali smo Gent koji je realno u banani i bez bodova, ali sa teoretskom šansom i boljim timom na papiru. Sa druge strane bila je desetkovana Zvezda, bez najboljih igrača, ali sa jasnim motivom.

Ključni momenat se desio već u prvom minutu meča kada je Njegoš Ptrović odvalio bombu u pravcu nesretnog golmana Genta koja je završila u golu. Udarac od kojeg se Belgijanci nisu oporavili. Ispostaviće se da je trener domaćih katastrofalno pripremio ekipu na psihološkom planu. Baja je inače pred utakmicu izjavio kako im treba pobeda od dva gola razlike. Pa ne vodiš druže Barselonu pa da licitaraš koliko ćeš golova strpati protivniku.

Drugi Zvzdin gol je pao iz prekida, koji su, sada se već može reći, Stankovićeva specijalnost. Kapa dole za to. Verovatno ni najveći optimisti nisu očekivali ovakvo Zvezdino izdanje u Evropi, a koji su krajnji dometi ove ekipe, videćemo na proleće.