SREM

Dan planete Zemlje, 22. april: Aktivizmom do obnove prirode

Dan planete Zemlje obeležava se 22. aprila u više od 150 zemalja širom sveta, sa ciljem da se ljudi podsete u kakvom je stanju priroda planete, na kojoj žive. Takođe, cilj je da se stanovništvu ukaže na probleme ekosistema, na zagađenje naseljenih mesta i na to kako da se pobolja kvalitet životne sredine. Povodom Dana planete Zemlje, pažnja se usmerava i na lokalitete koji možda nisu uvek u centru interesovanja, ali imaju veliki značaj za očuvanje prirode. Srem je bogat takvim predelima, a jedan od njih je Bara Trskovača, vredno prirodno područje na teritoriji opštine Ruma. Ova prirodna depresija duga oko tri kilometra, nalazi se u blizini reke Save i u neposrednoj je vezi sa prirodnim sistemima poput Specijalnog rezervata prirode „Obedska bara“. Nekada su ovim prostorom dominirala otvorena vodena ogledala, trska i raznovrstan živi svet, karakterističan za barsko-močvarna područja. Tokom druge polovine prošlog veka, sprovedeni su meliorativni radovi sa ciljem da se zemljište privede poljoprivrednoj nameni. Isušivanje i formiranje kanalske mreže promenili su izgled terena, ali prirodni uslovi, pre svega visok nivo podzemnih voda, ograničili su takvu upotrebu i uticali na dalje formiranje ovog prostora.
– Danas Trskovača ima poseban značaj zbog raznovrsnosti biljnih i životinjskih vrsta, kao i različitih tipova staništa. Pod zaštitu je stavljena radi očuvanja prirodnih mrestilišta retkih autohtonih vrsta riba, poput linjaka i zlatnog karaša, ali i očuvanja barsko-močvarnih ekosistema i močvarne vegetacije na utrinama. Podaci potvrđuju njen značaj, tokom poplava 2014. godine, na površini od 168,15 hektara evidentirano je čak 110 vrsta ptica. Među njima su i retke i ugrožene vrste poput patke njorke, bukavca, crne rode i orla kliktavca. Pored toga, prisutno je i 13 vrsta riba koje dodatno doprinose biološkoj raznovrsnosti ovog područja, kaže za naše novine Jelena Vidaković, direktorka Turističke organizacije Rume u čijoj je nadležnosti Bara Trskovača.

Iako su određene promene ostavile trag, poput smanjenja otvorenih vodenih površina i promena u biljnom svetu, ovaj prostor nije izgubio svoju vrednost. Naprotiv, kroz godine su rađena istraživanja i pokrenute inicijative koje su dovele do toga da 2011. godine Bara Trskovača dobije status zaštićenog staništa. Danas se na ovom području sprovode mere koje pomažu njegov oporavak, redovno održavanje, uklanjanje invazivnih vrsta i podsticanje razvoja biljaka karakterističnih za vlažna staništa. Rezultati su vidljivi: prirodna ravnoteža se postepeno uspostavlja, a Trskovača ponovo dobija svoj prepoznatljiv izgled.

Divlje deponije kao ekološki alarm
Kao jedan od primera kako lokalna zajednica može da odgovori na ekološke izazove, započeti su radovi na uklanjanju divljih deponija na ulazu u Čortanovce, čime se posle dužeg niza godina rešava problem nelegalnog odlaganja otpada na poljoprivrednom zemljištu. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koji je za ove namene izdvojio 45,6 miliona dinara. Pored uklanjanja otpada, cilj akcije je i dugoročno očuvanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta, kao i stvaranje boljih uslova za proizvodnju hrane i zdraviju životnu sredinu. Nadležni ističu da će se ovim radovima, osim ekološkog značaja, značajno popraviti i izgled ulaza u Čortanovce, što je važno i za meštane i za sve koji kroz ovo mesto prolaze.

Očuvanje životne sredine dosta se u prethodnom periodu sprovodilo kroz različite projekte i udruživanja. Primer za to je inđijsko preduzeće „Ingrin“. Direktor ovog javnog preduzeća Dejan Vasić boravio je u opštini Ub, gde je prisustvovao obeležavanju završetka izgradnje sanitarne deponije u naselju Kalenić. Ova deponija predstavlja ključni segment regionalnog centra za upravljanje otpadom „Eko-Tamnava“, koji ima značajnu ulogu u unapređenju sistema odlaganja otpada. Reč je o prvom u nizu planiranih regionalnih centara koji će se graditi širom Srbije, sa ciljem uspostavljanja savremenog i održivog sistema upravljanja otpadom, a jedan od njih će biti u Inđiji. Planirano je da obuhvati pet lokalnih samouprava: Inđiju, Irig, Pećince, Sremske Karlovce i Staru Pazovu, čime će se značajno unaprediti upravljanje otpadom na ovom području.
Sporazum o realizaciji ovog projekta potpisali su Evropska banka za obnovu i razvoj, JP „Ingrin“ i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Od reciklaže do organske bašte
Koliko je važno da podignemo nivo svesti lokalnih zajednica o zdravoj životnoj sredini, čini se da najbolje znaju stasavajuće generacije. Oni odrastaju u modernom vremenu, kada je ovo upravo postalo i goruća tema, te od malih nogu u školama uče o zaštiti okoline.
Osnovna škola „23. oktobar“ iz Golubinaca se već tri godine nalazi u projektu pokrajinskog sekretarijata „Za čistije i zelenije škole Vojvodine“ i u tom periodu realizovali su niz projekata. Prema rečima profesorke biologije Marine Babić, učenici su veoma zainteresovani za sve aktivnosti vezane za ekologiju.
– Učenici posebno vole kada se nešto radi na otvorenom. Imaju volju, hoće da budu napolju i imaju svest o čistoj životnoj sredini i potrebi da se čuva okolina i cela planeta, kaže nastavnica biologije.
Među aktivnosti spadaju reciklaža papira, prikupljanje plastičnih čepova, izrada plakata ozelenjavanje prostora oko škole, sadnja organske bašte… Bašta je postavljena u dvorištu i učenici veoma vole da rade u njoj, u prethodnom periodu su je pripremali za setvu, sa kojom su nastavili u nedelji kada se obeležava Dan planete.
Ove godine su oko škole i u dvorištu sadili i lekovito bilje, ali imaju i nove sadnice, tuje i jorgovane, koji su našli svoje mesto pored učionice na otvorenom.
– Vrlo važna ekološka aktivnost u našoj školi je podizanje svesti o reciklaži. Učenički parlament je glavni nosilac ove ideje. Predaja čepova udruženju osoba sa invaliditetom podstiče empatiju i humanost i zato smo ponosni na naše đake koji su veoma uključeni, rekla je Marina Babić.
U školi su posebno ponosni na svoj hotel za pčele, koji su dobili od Instituta za stočarstvo, a sami su napravili hranilice za ptice, koje su rasporedili ne samo u školskom dvorištu, već i u centru svog sela.

Dobar znak je kada se neka vrsta vrati
Dobar znak za neku sredinu jeste kada se vrste ptica, koje su tu prestale da se gnezde, ipak vrate. Takva pojava zabeležena je u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, kada su se pre četiri godine vratili ibisi. Oni se na ovom području nisu gnezdili čak sedam decenija. Prema dostupnim podacima iz davne 1893. godine prisutno je bilo čak oko 400 jedinki, međutim, smanjenjem plavnih površina i oni su nestajali. U poslednje četiri godine broj se polako povećava, trenutno ima prisutna tri para, koja su doletela pre desetak dana.

EMN